Kamena knjiga predaka
У четвртак, 18. априла, 2019. године, у 18 сати, Музеј рудничко-таковског краја у Галерији у Синђелићевој 7, представиће књигу „Камена књига предака“ Радојка Николића.
Поводом стотину година од окончања Првог светског рата, Народни музеј у Чачку штампао је 2018. године друго, допуњено издање трокњижја Радојка Николића – „Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије”.
Радојко Николић је свој вишедеценијски рад 1998. назвао „камено трокњижје”, мислећи на три своја рада који су имали исти предмет истраживања: Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (Београд : „Задруга”, 1979), Сељакова душа на камену : описи личности на надгробницима западне Србије (Горњи Милановац : „Дечје новине”, 1991) и Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије (Чачак : „Литопапир”, 1998). Камена књига предака посвећена је ликовним мотивима и делима познатијих каменорезаца, истичући време када је „народна уметност” нашла свој посебан израз.
Слободан Николић, професор књижевности у чачанској Гимназији, син Радојка Николића бележи у свом слову на крају књиге:„Радојко је, попут какве прилично велике и добро организоване институције, сам и без ичије помоћи, обишао 350 гробаља и прегледао 70.000 споменика омеђивши простор од подгорина Рудника до Старох Влаха, од Дрине до Ибра. Сам је фотографисао већину споменика који су, по његовом суду, имали неку историјско – естетску вредност или су по ма чему другом били занимљиви, а са већине њих је руком у блокове прецртавао ликовне представе изображене на каменим површинама старих биљега.
О књизи ће говорити: Слободан Николић, професор Гимназије у Чачку, др Милош Тимотијевић, историчар Народног музеја Чачак и фотограф Музеја рудничко-таковског краја Саша Савовић, који је обрадио камене белеге Општине Горњи Милановац, издањем Срце у камену, Музеја рудничко-таковског краја.
______________________________________________________
Svaka Vam cast. To je ljubav i pozrtvovanost. Ja Vam se divim, najiskrenije.
Porodica Nikolić je zaista dala ogroman doprinos kulturi i prosveti Čačka: pokojni gospodin Radojko Nikolić (bio je i direktor Gradske biblioteke, zaposleni iz tog perioda imaju samo reči hvale); njegova braća Milija (profesor, jedno vreme šef katedre na Filološkom fakultetu u Beogradu i autor „Metodike nastave srpskog jezika i književnosti“ koju smo svi mi, diplomci ovog fakulteta, imali u obaveznoj literaturi)i Slavo (samouki pesnik); supruga – takođe nekadašnji prosvetni radnik; sin Slobodan – naš dragi profesor „Bobica“, njegova divna supruga Jasna – profesorka nemačkog, oboje predaju u Gimnaziji…
Za divljenje i najdublje poštovanje!
Велико дело и испуњен живот Радојка Николића, нешег Дрла.
Својим делом потврдио је како се воле и поштују векови прошли, као залог и темељ за векове будуће.
Николићи, на многаја љета!