Gimnazijalci uspešni na takmičenjima karikatura

Učenici čačanske Gimnazije tradicionalno postižu odlične rezultate na takmičenju karikatura Zlatna kaciga u Kruševcu, kao i na konkursima Instituta Mihajlo Pupin iz Pančeva. Ove godine prvu nagradu je osvojila učenica prvog razreda Anastasija Radovanović, dok su prošle godine učenice Milica Todorović i Eva Ostojić osvojile specijalnu nagradu, odnosno drugu nagradu.

Konkurencija je uvek velika, radi se o međunarodnim konkursima na koje stiže na stotine radova, a što uspeh naših učenika čini još većim to je da žiri uglavnom čine istaknuti srpski karikaturisti.

-Osvojila sam prvo mesto za karikaturu na Međunarodnom takmičenju Zlatna kaciga. Moja tema je bila svakidašnjica. Ljudi su toliko postali smešni da svaki dan imam neku inspiraciju. Konkretno, ja sam pokušala da osvetlim ismevanje današnjih žena i kako u stvari ljudi razmišljaju na pogrešan način. Poručila sam da se sve manje danas cene prave vrednosti i da to mora da se promeni. Kada sam poslala radove nisam očekivala da ću nešto osvojiti jer je konkurencija bila velika. Drugi radovi su bili odlični, ali bilo je dosta radova koji nisu zadovoljavali uslove konkursa. Veliki broj njih je bio izložen jer su deca bila jako kreativna i talentovana, priča Anastasija, koja je kao pobednica dobila četiri knjige, štafelar, diplomu, a biće pozvana i na master klas.

Prošle godine Milica Todorović i Eva Ostojić, danas učenice drugog razreda, osvojile su specijalnu i drugu nagradu. Tema prošlogodišnjeg konkursa bila je škola.

-Prošle godine sam osvojila specijalnu nagradu za karikaturu na temu škola. Naslikala sam ocenu 2. Svi se plaše tih loših ocena, pa sam dvojku nacrtala na malo smešan način, kako je ne bi doživeli kao nešto strašno. Pokušala sam da poručim da ne treba da se plašimo loših ocena, da možemo uvek da ih popravimo. Niam očekivala ništa jer su svi radovi bili jako dobri, kaže Milica.

-Ja sam se na istom konkursu odlučila za strip. Nisam imala neku ideju za crtanje i odlučila sam da iz nekih časopisa uzmem određene delove stripova i da ih sklopim u neku jedinstvenu priču. Mislim da je ispalo smešno, spojila sam različite situacije, izbacivala sam tekstove, što se svidelo žiriju, objašnjava Eva Ostojić.

Profesorka Snežana Biorac kaže da se učenici Gimnazije na konkursima pojavljuju još od devedesetih godina i da postižu uvek zapažene rezultate, često osvajajući prve nagrade. I pored toga što živimo u savremenom društvu gde dominira tehnika, učenici i dalje pokazuju veliku zainteresovanost za likovno vaspitanje, vole da slikaju, i što je najvažnije imaju ideje i pokazuju veliku kreativnost.

-Likovna kultura je sigurno važna ali je šteta što mi imamo samo jedan čas sedmično. Sada smo u prvom razredu dobili izborni predmet umetnost i dizajn, tako da deca mogu da prošire vidike. Deca misle svojom glavom i izražavaju osećanja, pokazuju svoju originalnost, ideje, iako imamo konkurenciju u internetu jer se pojavljuju plagijati. Učenici su zaista vični, ali ponekad ima i sugestija. Prošle godine tema je bila škola i onda sam ih ja asocirala na neke anegdote, na smešne događaje u nastavi, školi. Čitava odeljenja su radila po konkursima, pa sam ja birala najbolje radove, slala i tako su izabrani od strane žirija u Kruševcu, a vidimo i da su nagrađeni. Od 1990. godine učestvujemo sa decom na konkrusima i do sada imam desetak nagrađenih učenika. Pored toga, šaljemo radove i na druge manifestacije, kao što je Đački Vukov sabor. Uglavnom postižemo rezultate, iako je sve to entuzijazam profesora i dece, i na neki način trudimo se da pobedimo neke anomalije u našem društvu kroz rad, istinu i bez lažnog morala. Škola je oaza nekih pravih vrednosti još uvek, kaže profesorka Biorac, koja sa ponosom ističe da su neki od njenih bivših đaka danas kolege, ili su arhitekte.

Učenici potvrđuju da vole likovno, da vole da slikaju, crtaju, i da im je to odmor od težih predmeta kao što su matematika ili fizika.

-Volim da slikam od malena, pokazivala sam skonost ka crtanju. Opušta me od stresa, od škole. Slikam uglavnom građevinske objekte. To me zaminima, i teže je od klasičnog crtanja, moraš više da se trudiš. Planiram da upišem arhitekturu, zanima me crtanje, što je možda malo i uticaj oca koji je arhiteka, kaže Eva Ostojić.

-Volim da crtam u slobodno vreme ali ne vidim da bi mi to bila profesija. Časovi likovnog su opušteni, zanimljivi. Volim likovno jer me opušta, posebno posle nekih napornih predmeta kao što su matematika i fizika. Profesorka se trudi oko nas, što takođe ima veliki uticaj da volimo predmet, smatra Milica Todorović.

-Ne vidim sebe u ovoj profesiji ali volim da crtam za sebe. To mi je neka rutina svaki dan. Mogu reći da imam telenta koji sam nasledila od mame. I deda je bio umetnik. Verovatno je nasledno. Umestnost ulepšava ovaj svet, čini ga boljim, a nekad je lepo pobeći u svet mašte, kaže Anastasija Radovanović, učenica I/10.

Učenici Gimnazije učestvovaće i na konursu koji raspisuje Institut Mihajlo Pupin iz Pančeva. Tema je slobodna a i profesorke Snežana Biorac i Olivera Gavrilović očekuju mnogo zanimljivih i originalnih radova. Oni koji ne budu poslati biće izloženi u školi, na sada već tradicionalnim izložbama.

I to nije sve. Podsetimo, svake godine učenici odlaze u manastir Nikolje gde ukrašavaju vaskršnja jaja, dok za Noć muzeja organizuju radionicu koja traje više dana. Ove godine su pripremili i predstavu za Memorijal Nadežde Petrović.