Skupo podizanje novca u inostranstvu

Korišćenje kreditnih ili debitnih kartica van granica Srbije može debelo da vas košta, upozoravaju ekonomisti. Iako je bezbednije nositi plastiku nego keš, podizanje novca u inostranstvu je odlična prilika za zaradu bankara.

Troškovi su dvostruki: jedan je konverzija dinara u devize po veoma nepovoljnom bankraskom kursu, a drugi su provizije za podizanje novca, pa čak i ako vaša banka nema filijalu tamo gde ste otputovali.

Na primer, kada u inostranstvu podižete novac sa svog dinarskog računa, gubite na konverziji domaće valute u evro. Tako će na sumu od 1.000 evra taj trošak biti bar 2.000 dinara. Sledeći namet su provizije, koje se prilikom korišćenja platnih kartica kreću uglavnom oko dva do tri odsto po svakoj transakciji. To znači dodatnih još 20 do 30 evra na pomenutu sumu. Njagora opcija je korišćenje kreditnih kartica, gde na sve to plaćate dodatnu proviziju za keš, od uglavnom tri procenta.

Najveća zabluda je da nema provizije kod banaka iz iste grupacije. Naime, malobrojne su banke u inostranstvu koje ne naplaćuju proviziju za podizanje novca s bankomata i koje imaju takav ugovor s matičnom bankom u Srbiji.

Direktor finansijskog portala Kamatica Dušan Uzelac podseća da u Grčkoj i Turskoj nije popularno plaćanje karticama, pa ukoliko putujete ka ovim destinacijama, savet je da ponesete dovoljnu količinu novca za svakodnevne troškove.