Vlast u Srbiji guši kritiku

Vidi se da vlast u Srbiji ima veoma negativan odnos prema slobodi medija, kao i da postoje brojni primeri cenzure i autocenzure u medijima, kaže za Cenzolovku Kristijan Mir, izvršni direktor Reportera bez granica, jedan od autora istraživanja o stanju medijskih sloboda u 180 zemalja sveta

Vlast u Srbiji guši kritičko, slobodno izveštavanje, a pritiscima na medije, koji su često finansijski, preko reklama, utiče i na uređivačku politiku. Cenzura nije direktna. Ona nije ni transparentna, ali je lako dokazivo da postoji. Srbija nije jedinstvena u tome, imamo takvu situaciju u raznim državama u svetu – ispričao je za Cenzolovku Kristijan Mir, izvršni direktor Reportera bez granica (RSF).

Mir je istakao da za Reportere bez granica nema dileme da je razvoj medijske situacije u Srbiji „tužan“ i da ne vodi ka željenom, evropskom cilju. Sa jednim od autora istraživanja o stanju medijskih sloboda u 180 zemalja sveta razgovor je vođen krajem prošle nedelje u Sofiji, u pauzi konferencije o izveštavanju sa kriznih područja, koju je organizovala Fondacija Konrad Adenauer u Bugarskoj.

Na Svetskom indeksu slobode medija Srbija je na 67. mestu, što je pad od 13 mesta u odnosu na prethodni izveštaj.

Kristijan Mir

Cenzolovka: Šta pokazuje najnoviji izveštaj o stanju medija, globalno i u Srbiji?

Kristijan Mir: Globalno gledajući, svuda je primetno smanjenje slobode medija. Što se Balkana tiče, primećen je konstantno nizak nivo slobode medija u Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji. Nigde na Balkanu nismo primetili nikakav realan napredak na tom polju. Osim možda u Hrvatskoj, gde je primećen izvestan napredak. Srbija je zaista prilično pala na našoj skali, za 13 mesta. To je tužno za zemlju koja je kandidat za članstvo u EU.

Prošle godine smo u Srbiji, tokom razarajućih poplava, videli cenzuru na delu u slučajevima kada se kritički pisalo o Vladi Srbije, na internetu. Imali smo nekoliko slučajeva da su kritički tekstovi sa interneta brisani, a portali napadani i blokirani. Na primer, sa sajta Blica nestao je jedan tekst koji je bio veoma kritičan prema Vučiću.

C: Ali Blic je nekoliko puta demantovao da je u pitanju cenzura iz Vlade. Zašto se stalno povlači baš taj primer i zašto se Blicu ne veruje da nije bilo pritisaka iz Vlade?

KM: Nije u pitanju da li verujemo ili ne. Smatramo da je moguće da je i u tom slučaju bio u pitanju pritisak iz Vlade, jer smo videli da je Vlada napala nekoliko kritičkih izveštaja o tome kako su reagovali tokom poplava. Na osnovu više primera znamo da je premijer Srbije veoma osetljiv na kritiku, pa i na kritički postavljena pitanja. Recimo, novinarka Natalija Miletić postavila je na konferenciji u Berlinu niz kritičkih pitanja premijeru Vučiću i nakon toga je u delu srpske štampe povedena kampanja protiv nje i stizale su joj pretnje. Takođe, obarani su sajtovi na kojima se pisalo o tome da je doktorat ministra policije plagijat. Dakle, kad se pogleda ceo kontekst srpskih medija, vidi se da vlast ima veoma negativan odnos prema slobodi medija. Takođe, vide se brojni primeri cenzure i autocenzure u medijima.

C: Neki drugi negativni primeri, nevezano za poplave i internet?

KM: Prošle godine primećen je i znatan porast zloupotrebe medija, što je takođe doprinelo padu na našoj listi. Oni su dokumentovani na našem sajtu. To je loš razvoj događaja jer Srbija želi da se priključi EU i kao zemlja kandidat mora ozbiljnije da shvati važnost nezavisnosti novinara i potrebu slobode medija. Kritičnost novinara, kakvu je pokazala Natalija Miletić, i drugi novinari, u snažnim demokratijama trebalo bi da bude normalna pojava i svaka vlada bi morala da ih toleriše.

C: Premijer Vučić se uvek naljuti kad čuje kritike na račun slobode medija i uporno tvrdi da nema cenzure u Srbiji. Imali smo prilike da vidimo njegove reakcije i napade na Dunju Mijatović iz OEBS-a, Majkla Devenporta, ambasadora EU, kao i na Maju Kocijančić, portparolku komesarke za spoljne poslove. Kako to komentarišete?

KM: Vidi se da ne voli kad ga međunarodne organizacije ili nevladine organizacije kritikuju. Ali mi to radimo da bi Srbija imala koristi. Naš je cilj da se poveća sloboda medija u celom svetu, uključujući i Srbiju, a kritika je normalan deo svake snažne demokratije i mora se prihvatiti. Najverovatnije u Srbiji nema direktne cenzure, ali ima dokumentovanih slučajeva koji pokazuju da ima indirektnih pritisaka, da se od pojedinih medija traži da objavljuju intervjue sa određenim političarima, da im se dostavljaju urednički stavovi, a da su, s druge strane, plaćene reklame upravo u vezi sa objavljivanjem takvih intervjua i načinom uređivanja. Dakle, cenzura je indirektna i nije transparentna. Ovo nije specifično samo za Srbiju, viđamo iste ili slične oblike cenzure i u drugim zemljama.

C: Premijer Srbije je označen kao glavna smetnja slobodi medija. Da li se može očekivati neko poboljšanje u situaciji kad on odbija da uopšte prizna da problem postoji?

KM: Kad ne bismo u to verovali, prestali bismo da se bavimo ovim poslom „stražara“. Verujemo da pritisak javnosti može da dovede do promena, a imamo i pozitivnih primera koji govore u prilog tome. Nije uvek presudan pritisak naše organizacije, ali u saradnji sa drugim organizacijama, uz pomoć javnog pritiska dolazilo je do pozitivnih promena. Naravno, nije dovoljan samo pritisak javnosti, organizacije civilnog društva i novinari treba stalno da se bore za slobodu medija. U Srbiji i regionu ima mnogo hrabrih organizacija i novinara koji se bore. Da pomenem samo hrabre kolege iz BIRN-a koji istražuju slučajeve korupcije i izveštavaju o političkim problemima u celom regionu. Kombinacija pritiska javnosti i praktičnog dobrog novinarstva može da dovede do pozitivnih promena.

C: Ko su partneri Reportera bez granica u Srbiji, na osnovu čijih izveštaja rangirate Srbiju?

KM: Imamo jedinstveni upitnik koji je isti za sve zemlje i na njega odgovaraju lokalni novinari i eksperti u svim zemljama koje su na našoj listi. Imamo grupe novinara, advokata, profesora univerziteta i eksperata koji u svakoj zemlji imaju različite uvide u medijsku situaciju, ali ne objavljujemo njihova imena jer u nekim zemljama oni žele da ostanu anonimni. Želimo da podignemo svest o potrebi slobode medija, da izvršimo pritisak u javnosti kako bi se situacija poboljšala. Na mesto na rang-listi utiče ne samo unutrašnja situacija u jednoj zemlji već i pomeranje drugih zemalja koje su izlistane. Ono što je važno i što je pravi indikator slobode medija jeste u kojoj četvrtini se zemlja nalazi, u prvoj, drugoj ili poslednjoj. Lista je alat naše borbe i kampanje za slobodu medija.

Tamara Spaić, Cenzolovka