Interfood: Otvoreno pismo predsedniku Srbije
Država Srbija donela je, pre izvesnog vremena, zakon po kome su sva preduzeća u Srbiji (mala, srednja i velika) obavezna da Privrednoj komori plaćaju članarinu.
Mnogi su se bunili zbog toga, pa su pojedina udruženja privrednika iz cele Srbije, ali medju njima nisu udruženja iz Čačka, podnela inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti ovakvih zakonskih odredbi.
Kako je i za očekivati kada je Ustavni sud Srbije u pitanju, ni nakon dve godine od podnetih inicijativa, sud se ne oglašava.
Uprkos tome što je po ovom pitanju izoslatalo reagovanje svih čačanskih udruženja privrednika, pojedine firme iz Čačka, među kojima je i Interfood, odbijaju da plaćaju obaveznu članarinu, pa je Privredna komora Srbije krenula sa utuženjima.
Firma Interfood se žalila Privrednom sudu u Čačku sud je stopirao rešenje za prinudnu naplatu i to je prva mala pobeda privrede protiv Privredne komore. U pitanju je prvostepena presuda, pa će konačnu odluku doneti Apelacioni privredni sud, ako PKS blagovremeno uloži žalbu na presudu Privrednog suda u Čačku.
U međuvremenu, direktor i vlasnik firme Iterfood, uz podršku udruženja privrednika Unija 2000 čija je Interfood članica, obratili su se otvorenim pismom predsedniku Srbiej Aleksandru Vučiću.
Evo tog pisma:
Predsednik Republike Srbije
Predmet: Otvoreno pismo
Poštovani Predsedniče, Aleksandre Vučiću
Ovim pismom odajemo priznanje za sve pozitivno što ste uradili za Srbiju, ali Vam ukazujemo na jedan problem za koji smatramo da ste Vi odgovorni. Verujemo da znate da je privatizacijom počelo stvaranje srednje klase u našem društvu. Toj klasi pripadaju pre svega ljudi, koji svojim sredstvima samostalno privređuju, upravljajući mikro, malim, srednjim privrednim društvima i poslujući kao samostalni preduzetnici ili komercijalna poljoprivredna gazdinstva.
Poslovni entiteti koji rade u ovom sektoru učestvuje u bruto društvenom proizvodu sa više od 60% i zapošljavaju preko million radnika. Nažalost, u organizacionim strukturama društva ovaj sektor postoji samo kao statistička kategorija. Smatramo da ste Vi najodgovornija osoba za ovo nepraktično rešenje i tvrdimo da možete pokrenuti postupak za pozitivnu promenu.
Naše mišljenje se temelji na sledećim činjenicama
- Ustav Srbije jemči svakom pravnom licu da se udružuje ili da ostane van svakog udruženja.
- Privredna komora treba da bude stožer oko koga se koncentrišu sve značajne zajedničke aktivnosti privrednika, vezane za saradnju sa inostranstvom i komunikaciju sa izvršnom vlašu u oblasti kreiranja stimulativnog poslovnog ambijenta.
- Sadašnji Zakon o privrednim komorama je uveo obavezno članstvo za sva privredna društva i preduzetnike kolektivno preko opštih udruženja.
Ovim zakonskim rešenjem je razbijeno preduzetničko telo na preduzetnike ‘‘privredna društva‘‘ i preduzetnike ‘‘fizička lica koja imaju registrovanu delatnost‘‘.
Zakon je takođe ukinuo svojstvo pravnog lica regionalnim komorama, a njihovu imovinu prepustio Komori Srbije. Ovim zakonskim rešenjem ukinuta je mogućnost stvaranja granskih i strukovnih udruženja na regionalnom nivou. Drugim rečima, umesto da regionalne komore budu svetionici za razvoj preduzetništva i demokratije u regionu Zakon ih je pretvorio u ‘‘isturena odeljenja‘‘ centralizovane Komore Srbije.
Podsećamo da je Zakon donet na brzinu i pod izvesnim pritiskom bez kvalitetne javne rasprave među privrednicima.
Ključni argument predlagača je bio da se Komorski sistem kreira prema Austrijskom modelu. Regionalne komore nisu imale primedbe na ovaj model i ovlastile su svoje predsednike da rade na kreiranju tog zakona. Zakon je usvojen na Skupštini Srbije uprkos primedbama jednog broja preduzetnika da nije u skladu sa Ustavom Srbije, niti sa Austrijskim modelom.
Primedbe preduzetnika su bazirane na činjenici da Regionalne komore u Austriji imaju sedam granskih sektora. Svaki sektor ima oko devedeset strukovnih udruženja, a Pokrajinske komore upravljaju Privrednom komorom Austrije koja takođe ima sedam sektora i devedesetpet Saveza strukovnih udruženja, koja imaju svojstvo pravnog lica, odnosno učestvuju u telu javnog prava.
- U našem Komorskom sistemu samo Komora Srbije ima svojstvo pravnog lica i nije moguće da ona bude valjan predstavnik interesa celokupne privrede. Iskreno govoreći, naš model organizacija komora i Austrijski se potpuno razlikuju u suštini.
Čvrsto verujemo da ste Vi čovek koji može da reši ovaj problem, jer smo ubeđeni da se ovaj Zakon nekako provukao u proceduri usvajanja. Njegovo prilagođavanje Ustavu Srbije i potrebama privrednika bilo bi obostrano korisno i za ljude koji vode državu i za privrednike.
Milić Popović, suvlasnik Aleksandar Barać, direktor
______________________________________________________________
Poštovani Predsedniče, Aleksandre Vučiću
Ovim pismom odajemo priznanje za sve pozitivno što ste uradili za Srbiju
Pametnom dosta…
Zar Cacak,ima privredu.
Pogledajte poslovnu kulturu,privrednika.
Nema je,ne postoji.
Nikada nebi bili uspeysni da se nije desijo raspad drzave.
Cast izuzetcima.Sramota je,da pred iteresima preduzetnika,samo jedan sme da izadje pred javnost,drzavu.Ovako ponasanje Inerfuda,da je u inostranstvu,imao bi pozitivnu paznju,darzave i kolega.Nijedan ovakav slucaj ne bi bijo pojedinacan,nego organizovaniji,lobisticki.Medjutim poslovna sredina,i kultura privrednika,preduzetnika je primitivna u odnose na kolege u inostranstvu.Jedino samostalno,nastupaju gjganti,kao nekada Fijat,,pred vladu i to sa ultimativnim zahtevima.Medjutim Cacanski privrednici,ne bas svi,orgijaju u svom socijalnom statusu,a turboletnkm danasnjem vremenu brzo mozete da se negativno promeni ekonomsko stanje privrednika.Jedini lek protiv novo nastalog stanja,je udruzenje privrednika,a to u Cacku ni na vidiku se ne na slucuje.Zato uvek postavljam pitanje,dali postoji i kuda ide cacanska privreda.
Sada ce neko postaviti pitanje sta to ja stalno postavljam isto pitanje.
Iz razloga jer sam bijo idejni tvorac da Cacak mora da izgradi strategiju grada.
Tu ideju smo ja i moj patrner iz inostranstva pokusali da plasiramo 2003 godine ali nazalost bez uspeha.Ubrzo je nasu ideju preuzeo Zapad,ipomogao puno opstinama u Sandjaku,i iytocnoj Srbiji.
Cacak mnogo gubi jer nema strategiju,a kad nemas strategiju,nemas cilj,tada ti ne buducnos,neizvesna.Protka Cacak.