Saradnja Tehničke škole sa Gimnazijom u Litohoru

Ове године, од 17. до 21. априла, ученици  Техничке школе у Чачку су по шести пут посетили Гимназију ”Genico Lukeio” у Литохору. Ученике и професоре из Чачка дочекали су љубазни домаћини, ученици, професори и директорка гимназије ”Genico Lukeio”.

Грчки дух су могли осетити по доласку у Литохоро, град смештен у подножју планине Олимп.  Након дугог пута и кратког предаха, топла добродошлица је дала подршку да ученици одрже предавање са темом “Координатни системи” на енглеском језику. Уводне речи  на грчком језику изговорила је ученица Милица Стојановић. Ученик Вук Бојовић је излагао О Декарту, Павле Никитовић – Декартов, цилиндрични, сферни и поларни координантни системи, Небојша Симовић – Географске координате, Милица Стојановић – Сат, време и брзина. Чланови Клуба математичара са својим професором Гораном Петровићем, који је и иницијатор и организатор овог путовања, још једном су показали да математика има широку примену и да је темељ свих природних наука. Језик који сви разумеју.

Градитељску баштину Чачка су представили ученици Тијана Стевановић и Ђорђе Миловановић кроз предавање о манастирима у Овчарско-кабларској клисури, а ученик Владимир Бошковић демонстрирао је цртеж Аћимовића куће, рад настао на часовима Заштите градитељског наслеђа, под менторством професора Светлане Џида. Ученици су предавање завршили традиционалним српским колом.

Предавање су одржали пред пуном салом где су, осим професора и ученика школе ”Genico Lukeio”, присуствовали и професори школе из Катеринија.

Посета манастиру Св. Дионисија и Археолошком музеју Дион приближила је градитељску баштину Литохора, а дружење је настављено и у вечерњим сатима. Створена су нова познанства, а стара пријатељства су оснажена.

Наредног дана кренули смо пут Метеора, Афродитиних извора и ка Крфу. Целодневно путовање је улепшала вожња трајектом и лет галебова који су нас пратили.

Посета острву Крфу још једном подсетила на нераскидиву везу грчког и нашег народа. Граду Крф, Српска кућа и острво Видо никога не остављају равнодушним, а нарочито после надахнутог казивања Љубомира Сарамандића који са пуно пијетета кустоса говори о српским ратницима.

На острву Виду у немој тишини положили смо венац и присуствовали опелу пред маузолејом. Песму „Плава гробница“ изрецитовао је Лазар Кувељић. У повратку, уз звуке мора у немој тишини, положили смо венац у Плаву гробницу.

Сведочанство о страдању нашег народа у Великом рату смо имали прилику да чујемо и од чика Ђорђа Михајловића који нас је дочекао тихим гласом у немој тишини  Зејтинлика у Солуну.

После свега, нова пријатељства и сведочанство великог страдања Срба у Великом рату нам дају задатак да и идуће године кренемо на ово дивно путовање.

Милица Стојановић, ученица другог разреда Техничке школе

__________________________________________________________________