Prethodni članak
Glasilo koje se daleko čita
Недавна јавна промоција 20 броја „Гласа библиотеке“ у издању Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку, још једном је потврдила зашто је овај стручни часопис већ годинама водећи у региону и гласило добре праксе. Препоручују га: добра уређивачка политика која прати савремене токове српског и светског библиотекарства, редовност у излажењу, профилисана поглавља и добро лекторисани текстови писани по стандардима који важе за стручне и научне часописе, као и 18 радова које потписују библиотекари запослени у Народној библиотеци Србије, Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, Библиотеци града Београда, јавним библиотекама у Нишу, Пожаревцу и Чачку, као и специјалним установама које се баве овом делатношћу у Институту за стандардизацију и Музичкој академији. Јубиларни број «Гласа библиотеке» , који излази од 1988. године, као главни и одговорни уредник потписује Даница Оташевић са редакцијом коју чине др Дејан Вукићевић, мр Гордана Ђилас, мр Маријана Матовић, Оливера Недељковић, Богдан Трифуновић и Наташа Поповић, а штампање часописа финансијски је помогло Министарство за културу и информисање Републике Србије.
– У времену када се у земљи више гласила гаси него покреће, вест да Библиотека у Чачку издаје редовно стручни часопис, а јубиларни број чак на 375 страна, требало би да буде на ударним странама културних рубрика и издавачки подухват. Нажалост, информацију ће објавити само локални медији. Добре вести из „провинције“ тешко допиру до престоничке штампе и институција, па ће и овога пута остати неуочљиве и прећутане. Ипак, часопис ће бити видљив, јер захваљујући online ISSN 2217/9747 читаће га, као и до сада, корисници интернета и библиотекари широм региона – казала је на представљању 20 броја „Гласа библиотеке“ Даница Оташевић, уредник, која у часопису пише уводник о историјату гласила и људима који су обележили његово трајање.
– Истрајати 27 година у друштву поремећених вредности и штампати стручни часопис, окупити еминентне сараднике и бити уџбеник за плејаду младих стручњака који су библиотекарство изабрали за животни позив, представља прави подвиг. „Глас библиотеке“ годинама је доносио програмске текстове, примере добре праксе из мреже домаћих и светских библиотека, примере које треба следити и портрете библиотекара на које се треба угледати. Ипак, оно што је најважније, на чему свим уредницима треба одати признање, јесте истицање завичајне баштине на ниво националног блага, сврставање правих вредности у светско наслеђе – истакла је Драгана Типсаревић, директор Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ из Краљева, указујући на текстове Оливере Недељковић, Мирка Дрманца, Милице Баковић, Марије Радуловић, Маријане Матовић, Тијане Мутавџић и Тамаре Јанковић који у 20 броју часиписа пишу о чачанским библиотекама целинама од великог значаја за културу Србије, знаменитим личностима попут Драгомира Иконића, културним тековинама као што је манифестација „Дисово пролеће“, локалној текућој библиографији и раду са тинејџерима као потенцијалним корисницима.
– Јубиларни број са којим се заокружава још један фаза у развоју часописа коју је започео оснивач Љубомир Марковић, а наставили уредници Радојко Николић, Марија Орбовић и Даница Оташевић, најављује још већи уплив у савремене токове библиотекарства, профилисање нових рубрика и визуелног идентитета – казала је мр Маријана Матовић, члан редакције – До сада је на преко три хиљаде страна објављено више од 200 радова најеминентнијих стручњака из земље и иностранства у тиражу од 7.000 примерака, а часопис се налази у фондовима највећих библиотека света.
У „Гласу библиотеке“ од 18 радова, осам потписују библиотекари чачанске библиотеке. Савремену библиотечку праксу и проблеме у струци са предлозима за унапређење рада пратили су и: Александра Аџић, Виолета Ђорђевић, Рената Д.Минић, Катарина С. Бели, Александра Тедњер, Бојана Б. Веселиновић, Срђан Славнић, Јелена Митровић, Романа Рибић, Александра Поповић и мр Здравка Радуловић.
Obaveštenje:
U sredu, 18. februara 2015. u 13 časova u galeriji Narodnog muzeja biće održano sećanje na zavičajnog pesnika Dragoslava Grbića, čiju je bibliografiju uradila Marija Orbović. Učestvuju: autor, Miladin Vukosavljević, Olivera Nedeljković i dr.