Prethodni članak
Drastično uvećane cene akreditacija za visokoškolske ustanove
Visokoškolske ustanove moraće mnogo više, čak i duplo, u slučaju nekih koje imaju bogatu ponudu studijskih programa i modula, da plate za neophodne akreditacije, kako bi po isteku starih nastavile da rade.
Licence se, prema novom zakonu o visokom obrazovanju, obnavljaju svakih sedam godina, a moraju da ih imaju svi univerziteti, fakulteti, kao i svaki studijski program i modul na visokoškolskoj ustanovi. Uz to, neophodno je pribaviti i papire za takozvanu spoljašnju proveru kvaliteta ovih ustanova, koje se mere stotinama hiljada dinara. Kad se sve sabere biće to nekima i više nego duplo nego do sada, što bi moglo da ugrozi rad državnih fakulteta.
Dragan Brajović
— Fakulteti su prošli dva kruga akreditacije, visoke škole tri. Svaki krug akreditacije je donosio nešto novo, jer živimo u vremenu jako dinamičnih procesa. Svaki krug je bio ozbiljniji i ozbiljniji sa aspekta kontrole i kvaliteta. Stalno smo pod kontrolom i lupom. To nije loše i tera vas da se ne uspavate i da se borimo na tržištu. Sada su doneli nove cene i to je prvo što smo videli. Po novom cenovniku, sada je akreditacija studijskog programa 320.000 dinara, a bila je 144.000 dinara. Svaka ozbiljnija ustanova koja želi da akredituje više studijskih programa moraće da odvoji daleko više novca. Način finansiranja Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije je drugačiji, njen rad više ne finansira država već se finansira sama od sredstava za akreditaciju. To nisu jedini troškovi. Povećan je broj recenzenata po studijskom programu, ranije je bilo dva, a sada ih ima pet po studijskom programu, pa onda izvestioci, tu su i honorari — kaže direktor Visoke škole tehničkih strukovnih studija Dragan Brajović.
Prodekant Fakulteta tehničkih nauka Milan Plazinić, smatra da bi država trebalo da snizi cenu akreditacije fakultetima koji se ozbiljno bave visokim obrazovanjem i koji školuju kadrove za koje je država zainteresovana.
— Akreditacija je svakako potrebna, uvek ima inovacija, uvodimo nove stanrdare, ubacuijemo nove predmete. Međutim, cene su drastično veće nego što su bile. To ima donekle opravdanja vezano za broj recenzenata, pogotovo za akreditaciju doktorskih studija gde mora da postoji međunarodni recenzent i koji neće sigurno za malo novca da se bavi tim stvarima. To mora da se plati. Ali postoji mogućnost da država reaguje i da malo rastereti fakultete koji se ozbiljno bave tim poslom. Naime, postoje fakulteti koji imaju na desetine studijskih programa, šta god im padne na pamet oni su akreditovali. Država bi trebalo da napravi neki plan, neki spisak zanimanja, koji su potrebni ovoj državi i da oni budu po ceni koji su prihvatljivi i koje mogu fakulteti da plate, jer će školovati ono što je potrebno državi. Nelogično je i za akreditaciju da se recimo za predmet na četvrtoj godini sada traži da angažujemo profesora i da sa njim sklopimo ugovor, iako nam treba tek za četiri godine. Ko zna šta će biti za četiri godine — kaže prodekan Plazinić.
I na Agronomskom fakultetu podržavaju akreditaciju, ali smatraju da se nekim fakultetima, naročito na privatnim, prilično gleda kroz prste.
— Akreditacije su potrebne, motivišu nas i daju nam podstrek da radimo i da budemo konkurentni na tržištu, ali sa druge strane moje zamerke idu u tom pravcu, više ka privatnim, gde svašta nešto prođe na uštrb pravog kvaliteta. Ne znam da je neko dobio zabranu rada ili da neko nije uspeo da otvori fakultet. Moramo da se prilagođavamo, sve je eksplozivnije nego ranije. Generacije koje danas studiraju imaju nove zahteve i tu moramo da odgovorimo. Neki klasični obrasci obrazovanja su prevaziđeni, mora se ići više na praksu, na kontakt, neko iznaleženje rešenja a ne nuđenja rešenja — smatra prodekan Agronomskog fakulteta Duško Brković.
Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije produžilo je rok za prijem novih zahteva za akreditaciju do 30. juna 2019. godine.
Država će ipak pomoći akreditaciju
Ministarstvo prosvete pomoći će finansijski fakultetima da završe neophodnu akreditaciju prema novim uslovima koji iziskuju gotovo duplirane novčana svote ali i nameću neke nove dosad nepostojeće vidove licenciranja univerziteta, fakulteta, studijskih programa i modula. To je kao zaključak posle tri sastanka sa predstavnicima ministarstva na sednici Saveta univerziteta u Beogradu iznela rektorka profesor doktor Ivanka Popović. Ministarstvo prosvete obavezno je da pomogne fakultetima da iznesu nove troškove akreditacije, istakla je rektorka i pojasnila da to ne znači da će visokoškolske ustanove biti oslobođene plaćanja. Troškovi akreditacije fakulteta sa više studijskih programa premašiće i devet miliona dinara a Popovićeva je najavila da će ministarstvo u tu svrhu po fakultetu iz budžeta verovatno izdvajati oko 1,5 miliona RSD.
_________________________________________________________________
Bahati Plazinic. Zaposlio cerku kao asistenta.
Kolike su skolarine i treba.
Akreditacija podrazumeva samo gomilu papirologije koju neko čita i proverava da li je sve usklađeno i lepo napisano, da li neki tamo profa ima adekvatne reference, i druge banalnosti koje imaju vrlo malo uticaja na situaciju u praksi. A u praksi je situacija da umesto pojedinih profesora nastavu izvode asistenti, da pojedini profesori nemaju nikakvog znanja za predmet koji predaju, jer su na tim referencama dopisani kao koautori, kao i da pojedini profesori tezgare na više fakulteta ili visokih škola.
A tek na šta liče učionice, to je strava i užas u poređenju sa normalnim zemljama.
Možmo mi da izmišljamo 100 akreditacija i kojekakvih provera, dok se ne uloži u objekte i opremu i dok studenti ne počnu stvarno da studiraju i uče radi znanja umesto da gledaju kako da ispite polože na mufte ili sa što manje napora i učenja, rezultati će biti ovakvi kakvi jesu. A rezultati su da od petine upisanih studenata postanu dobri inženjeri, a ostali su upisali fakultet ili visoku školu jer nemaju pametnija posla. Da bi se povećao kvalitet ostalih diplomaca, mora se povećati kvalitet znanja koje se stiče u srednjim školama, a za to je potrebno povećati kvalitet znanja koje se stiče u osnovnoj školi, a opet za to je potrebno da pre polaska u školu roditelji više rade sa decom, a manje da ih puštaju da bleje pred televizorom ili zevaju u telefon.