Oprostiće ti Ana što si štrajkovala glađu
Izvor: Istinomer
Posle sastanka u Vladi Srbije, vlasnica i direktorka novosadskog Kanala 9 Maja Pavlović, nakon 23 dana, okončala je štrajk glađu. Takav ishod, međutim, jedina je dobra vest sa ovog dvosatnog, javnog razgovora jer je već pretila opasnost da predugo neuzimanje hrane počne da ostavlja ozbiljnije posledice po zdravlje ove hrabre žene.
Kompromis je postignut tako što su četiri od ukupno 13 zahteva Maje Pavlović rešena, a za ostale je obećano da će se u periodu od mesec dana, kroz razgovare, doći do, nadajmo se, zadovoljavajućeg rezultata.
Iako je, na ovaj način, praktično sprečen moguć tragičan ishod očajničkog pokušaja Maje Pavlović da spase svoju televiziju koja se posle 20 godine našla na samoj ivici ponora, ostao je gorak ukus zahvaljujući, pre svega, loše izrežiranoj predstavi za javnost koja je imala jedan jedini cilj – dodatno mrcvarenje direktorke novosadske televizije, jer bože moj, ko je ona da se usudi da štrajkuje glađu, i to 23 dana, u ovom idealnom sistemu u kome su svi mediji slobodni, vlast se zasniva na strogoj podeli vlasti, a sve institucije se drže zakona kao pijan plota.
Usput, kao što reče premijerka, ovaj štrajk glađu je “ozbiljna ucena“, za razliku od najave istog gesta njenog ministra Vulina koji bi predstavljao, kako onomad reče Brnabić, “način da se (Vulin – prim. ut) bori protiv nasilja“.
Posebno je bilo tragikomično stalno ponavljanje predsednice Vlade da u Srbiji postoji sudska, izvršna i zakondavna vlast i da je svaki zahtev Maje Pavlović da se ubrzaju procesi koje ona godinama vodi u raznim sudovima zapravo neprimeren pritisak na premijerku. I, u neku ruku u pravu je Ana Brnabić. Jer ona, a boga mi ni bilo koji drugi predstavnik vlasti se, recimo, nije oglašavao ni kad se čuveni “Jutka Volkam Te” tri puta uzastopce ne pojavi na suđenju, ili Dragoljubu Simonoviću, bivšem predsedniku Opštine Grocka, optuženom za paljevinu kuće novinara Milana Jovanovića, ta ista nezavisna grana vlasti ne uruči na vreme poziv, pa se ni on ne pojavi na suđenju.
To je ta nezavisnost suda na koju se Brnabić, ni da je stave na najteže muke, ne bi usudila da vrši pritisak. Na stranu što to nije od nje ni traženo, već je samo ukazivano da svako, pa i Maja Pavlović ima ustavno pravo na suđenje u razumnom roku.
Sa druge strane, na toj čuvenoj nezavisnosti, ali ovoga puta institucija poput ETV ili Ratela, insistirala je čuvena Olivera Zekić. Ona je i do sada, ličnim primerom, kao članica jednog takvog nezavisnog, regulatornog tela poput REM-a, pokazivala u svojim javnim nastupima kako treba da se ponaša neko ko oličava nezavisnu instituciju. Ni ovoga puta nije Zekić zakazala. Davala je i oduzimala reč, prozivala i prekidala govornike, donosila zaključke, a da pri tom nikom nije bilo jasno otkud joj pravo da se ponaša kao da je ona, zapravo, predsednica Vlade. Ponajmanje.
Takvo, potpuno neprimereno ponašanje premijerke i istaknute članice Saveta REM-a, da ne upotrebim neku težu reč, bacilo je u zasenak povod zbog kojeg je direktorka TV Kanal 9 i došla u Nemanjinu i nateralo sve one koji su prisustvovali sastanku ili gledali direktan tv prenos, da se još jednom zabrinuto zapitaju o pravoj prirodi ove vlasti.
Otvoreno tretiranje Maje Pavlović kao “neprijatelja“ režima, uz ljutit pogled, adekvatan ton i gestikaluciju Ane Brnabić, kao i ponašanje Olivere Zekić u stilu “capo di tuti cappi“, zapravo su imali za cilj da se direktorki TV K9 jasno stave do znanja da je na stolu ponuda koja se ne može odbiti.
U takvoj atmosferi, uzalud je Maja Pavlović najpre pokušavala mirnim i tihim glasom da obrazloži svoje zahteve i stavove. Na kraju je i odustala što je bilo i jedino razumno rešenje, jer su se njene reči odbijale o Brnabić-Zekić bedem kao od neprobojnog zida.
Svesna je toga, očigledno, bila i Pavlović, ali jedino gore rešenje od daljeg nadgornjavanja je bilo da nastavi sa štrajkom glađu i sebe dovede u životnu opasnost.
Brnabić i Zekić su oduševljeno prihvatile Majino odustajanje od štrajka glađu i slavodobitno i širokogrudo poručile, na kraju, direktorki TV K9 i svima nama:
“Majo, eto, u znak naše dobre volje, mi ćemo ti oprostiti što si štrajkovala gladju!”
_______________________________________________________