Prethodni članak
Na današnji dan je rođen veliki čačanski i srpski pisac
Objavljeno 14/05/2019
Na današnji dan, pre 94 godine, 14. maja 1925. godine, u Čačku, rođen je poznati srpski književnik, pesnik, novinar i dečji pisac Branko V. Radičević.
Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira, trgovca, i majke Кosare, rođene Milikić. Pred Drugi svetski rat, kao mnogi trgovci, Brankov otac je doživeo poslovnu propast i porodica je osiromašila. Tokom Drugog svetskog rata, sa šesnaest godina, Branko je izvesno vreme bio partizanski kurir Ratka Mitrovića, a zatim je odveden u logor, u Smederevsku Palanku, koji je služio za takozvano „prevaspitavanje“ omladine. U logoru se razboleo, jedva preživeo, a tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji.
Posle rata, živeo je više godina u Sarajevu i već tada postao poznati pesnik. Кasnije prelazi u Beograd i tu završava Pravni fakultet. Uporedo sa studiranjem, radio je kao novinar u časopisu „Duga“ i kao saradnik u drugim listovima i književnim časopisima. Više godina je proveo u „Borbi“, kao urednik poznate edicije „Žar ptica“. Nekoliko godina je bio predsednik poznate izdavačke kuće „Srpska književna zadruga“ iz Beograda.
Iako je otišao iz Čačka, bio je emotivno vezan za svoj rodni grad. U Čačku i Dragačevu je pokrenuo mnoge kulturne manifestacije, kao što su „Disovo proleće“ i „Dragačevski Sabor trubača“, a redovno je sarađivao i u lokalnom listu „Čačanski glas“. Od 1964. godine, više je živeo u Čačku i Ovčar Banji nego u Beogradu.
Stvaralaštvo Branka V. Radičevića je obimno i sadrži blizu sto naslova. Pisao je pesme, pripovetke, romane, knjige za decu. Istraživao je spomenike – krajputaše (reč „krajputaš“ je njegova kovanica), a bio je i istraživač i poznavalac srpskog jezika. Za književno stvaralaštvo i veliki doprinos srpskoj kulturi bio je nagrađivan, a najznačajnije nagrade su: Sedmojulska nagrada i Vukova nagrada.
Najpoznatija dela Branka V. Radičevića su: „Bela žena“, „Beli čovek“, „Plava linija života“, „Budućnost“, „Кadionik“, „Smrt i ljubav“, „Grubići i nežnići“, „Seljaci“, „Pesme o majci“, „Sa Ovčara i Кablara“, „Učeni mačak“, „Bajke o guslama“, „Priče o životinjama“, i druga. Bio je aktivan u književnom i društvenom životu do pred smrt. Njagovo poslednje delo su „Sujeverice“, u četiri objavljene knjige, koje su doživele veliki uspeh.
Branko V. Radišević preminuo je 11. januara 2001. godine u Beogradu, posle kratke i teške bolesti.
Branko V. Radičević nema spomen obeležje u Čačku niti neka ulica nosi njegovo ime.
Al zato ce Milojko naprednjak dobiti ulicu pisac u pokusaju
Наш чика БРАНКО кога смо обожавали ми његови клинци учили смо његову МАРИЈУ и деклемовали нашим девојкама. Његова МАРИЈА уврштена у врх љубавне светске позије. Сачувао је аутохтони језик овог краја као и циганси језик са њиховом поезијом. Са Мирославом Антићем сакупио и објавио на циганском језику њихове песме што нико пре њих није сабрао. Чачак од своје бруке и срамоте није се одужио чика БРАНКУ ни именом једне улице. Улица у којој је рођен треба бар једним делом да понесе његово име. Вечна му слава и хвала за све што је учинио писаном речи за ДРАГАЧЕВСКИ крај.
Ima nešto dostojanstveno u ovom čoveku, što zrači ka nama i stvara osećaj zadovoljstva.
U našem narodu postoji izreka „Nikad nije kasno“, pa gradske vlasti zasucire rukave, dajte nekoj lepoj ulici Brankovo ime, napravite spomenik u prirodnoj veličini – postavite ga na pravo mesto, dodelite neku nagradu po njemu…
Veliki, veliki pisac!
Pa od devedesetih niko ne čita poeziju,ne verujem da generacije iz sedamdesetih uopšte znaju za njega?
Gradske vlasti u centru podižu spomenik županu Stracimiru. On je živeo pre 800 godina. Šta mi možemo znati o njemu, pa opet župan zavređuje poštovanje.
Mi koji smo uživo slušali Branka v. Radičevića imamo obavezu da ukažemo mlađima na njegov rad, baš kao što je to učinio autor teksta.
Postoje i časovi maternjeg jezika, gde ga obrađuju.
Iako su mladi opsednuti mobilnim komunikacijama, kada im se ukaže na neke vrednosti, oni se interesuju, uključuju…
Pocivaj u miru deda Branko….