In memoriam Đelo Jusić

IN MEMORIAM – ĐELO JUSIĆ (26.1.1939. – 31.5.2019.)

Retki su ljudi koji iza sebe ostavljaju neverovatno dubok stvaralački trag i isto tako svojim odlaskom u mnogima izazovu osećaj tuge. Jedan od takvih ljudi je i muzički velikan, kompozitor, dirigent, gitarista, aranžer, jedan od najvećih ex jugoslovenskih i hrvatskih muzičara svih vremena – Đelo Jusić.

– S neizmjernom tugom i teška srca dočekali smo vijest kako nas je u 81. godini života napustio maestro Đelo – stoji u saopštenju muzičke kuće Croatia Records. 

Đelo Jusić je rođen je 26. januara 1939. godine u Dubrovniku, gde je odrastao i započeo svoje školovanje. U Antunskoj ulici proveo je bezbrižno detinjstvo, a u toj najranijoj dobi počelo ga je zanimati sve što je imalo veze s umetnošću. Detinjstvo i mladalačke dane Đelo je pamtio i po fudbalu u kojem je čak bio toliko uspešan da su ga zvali Bajdo, po jednom od najpoznatijih fudbalera Hajduka, Bernardu Vukasu Bajdi. Sa svojim vršnjacima često je igrao fudbal na malom igralištu ispod tvrđave Minčeta i na ulici Prijeko do kojih su dopirali zvuci orgulja iz Franjevačkog samostana Mala braća, a upravo su te očaravajuće melodije odredile daljnji životni put Đele Jusića.

Sa komponovanjem je počeo u ranim 60-im godinama prošlog stoleća. Svirao je gitaru i radio kao aranžer, a dirigovanje je učio od slavnog Lovre pl. Matačića. Godine 1961. osnovao je Dubrovačke trubadure, koji su do danas ostali najpoznatiji dubrovački sastav. Italijanske kancone i engleske kompozicije maestro Đelo je vešto prevodio na naš jezik, a u muzici se osećao zvuk dubrovačkog podneblja. U početku su nastupali pod imenom Orkestar Đele Jusića, a na njihovom repertoaru nalazile su se i stare dalmatinske pesme obrađene u plesnijem ritmu.

Takav način muziciranja svideo se novinaru Tončiju Šimunoviću koji je njihovo pevanje uporedio sa starim trubadurima. Upravo je to bio povod da promene ime u Dubrovački trubaduri. Godine 1966. za tadašnji Jugoton objavljuju prvu ploču „O djevojko, dušo moja“ na kojoj se nalaze „Serenada Dubrovniku“ i „Trubadurska serenada“. U svojoj karijeri objavili su gotovo dvadeset singlica, 3 LP-a „Jedan dan“, „Mi prepuni smo ljubavi“, „Pusti da ti leut svira“ te LP s Benom Cramerom.

Gostovali su po najvećim gradovima tadašnje države i na festivalima zabavne muzike gde su postigli velike uspehe i osvojili brojne nagrade. Jedna od takvih bila je na Splitskom festivalu 1967. godine, na kojem su osvojili prvu nagradu publike s pesmom „Ulicama moga grada“.

I ostale njihove pesme „Dok palme njišu grane“, „Dalmatinski lero“, „Pusti da ti leut svira“, „Noćna muzika (La musica di notte)“, „Luda mladost“ koje potpisuje veliki maestro Đelo postale su evergrini. S pesmom „Jedan dan“ nastupili su 1968. godine u Londonu na Evrosongu i osvojili visoko 7. mesto što im je donelo popularnost i izvan granica tadašnje države. 

Samo godinu dana nakon osnivanja Dubrovačkih trubadura, 1962. godine Đelo Jusić je osnovao i dečji zbor Mali raspevani Dubrovnik. Među njihove najpoznatije pesme spadaju: „Gusar s Porporele“, „Lula starog kapetana“, „Tići Gundulići“, „Dobila sam lutkicu na dar“ i ostale. Ovaj dubrovački hor u kojem su stasale brojne generacije mališana ostaće zapamćen i po nastupu s američkom pevačicom Barbarom Hendriks 1992. godine. Snimili su nekoliko albuma, a za album „Božić u Dubrovniku“ hor Mali raspjevani Dubrovnik dobio je Porin u kategoriji najboljeg albuma za decu 1997. godine. 

Maestro Đelo komponovao je više od hiljadu pesama, a među njima su i one koje se neprekidno izvode diljem sveta već više od 50 godina pa ih doživljavamo gotovo kao narodne. Njegove pesme nalaze se na osamdeset LP ploča i trideset CD izdanja objavljenim kod uglednih diskografskih kuća kao što su Jugoton, Croatia Records, Columbia, CBS, Ensemble Electronica, Parlaphonem Electrola, Aupraphon i ostale. 
Bio je stalni dirigent Dubrovačkog simfonijskog orkestra, muzički selektor Međunarodnog dečjeg festivala u Šibeniku, umetnički direktor Festivala mediteranske muzike u Budvi, podpredsednik i predsednik Udruženja muzičkih radnika Hrvatske Croatia – Concert. Dirigovao je velikim revijskim i simfonijskim orkestrima u velikim svetskim gradovima: Berlinu, Beču, Beogradu, Sarajevu, Moskvi, Dresdenu, Skoplju, Petrogradu, Dubrovniku i Vatikanu.

Tokom dugogodišnje karijere maestro Đelo dobio je brojna priznanja poput srebrnih, zlatnih i plastinastih ploča, ali i posebnih nagrada: „Ruke sv. Vlaha“ u povodu četrdesete godišnjice umetničkog delovanja, „Zlatni prsten“ Radio Zagreba, nagradu Dubrovačko – neretvanske županije za životno delo 2008. godine, nagradu „Mimar mira“ Centra za mir i multietičnu saradnju iz Mostara koju su među ostalima dobili i Nelson Mendela i Vaclav Havel, nagradu „International Festival of Children’s Theatres“ iz Subotice za najbolju originalnu muziku u predstavi „Plakir“ 2008. godine, a od 2013. godine počasni je građanin Sarajeva.

Mestro Đelo napisao je i veliki broj pesma za brojne poznate izvođače zabavne muzike: Terezu Kesoviju, Olivera Dragojevića, Ibricu Jusića, Ivu Pattieru, Nedu Ukraden, Milu Hrnića, Franu Lasića, Klape Ragusa, Maestral i mnoge druge.

Osim po velikim delima domaće zabavne i dečje, Đelo Jusić osta će večno zapamćen kao kompozitor i ozbiljne, uglavnom orkestralne muzike. Upravljao je Dubrovačkim simfonijskim orkestrom, komponovao „Koncert za gitaru i orkestar“, „Koncert za fagot i orkestar“, „Koncert za obou i orkestar“, svitu „Dubrovački kantuni“, balet „Katarina – bosanska kraljica“ 2012. godine te oratorije „Istina o gradu slobode“ 1995. godine i „Srebrenički inferno“ 2012. godine.

„Usred tišine grada i usnule ljepote, tiha se čuje gitara la musica di notte.“

____________________________________________________________