Škola makramea u Narodnom muzeju

Техника везивања чворова или макраме је једна од најстаријих техника ручног рада. Шпанска реч мацрамé потиче од арапске миграмах што значи „украсне ресе“ или „извезени вео“. Након маварских освајања уметност је пренета у Шпанију, а затим се обичај да се испреплетено чворичају конопци различитих дужина и дебљина да би се добили сплетови и дезени донекле слични онима са чипака (иако грубљи – често подједнако допадљиви), проширио и у Европи.

Овом техником можете направити пуно интересантних и корисних ствари од накита, торби,појасева, прекривача, завеса, држача за саксије до зидних украса…Наруквице пријатељства које се размењују међу тинејџерима и ученицима су направљене овом техником. Ова вештина је била распрострањена међу британским и америчким морнарима који су, у часовима доколице, своју умешност у прављену чворова користили за израду низа корисних предмета. Материјали који се обично користе за чворичање су: кожа, конопља, вуна и разна друга предива, памучни канапи. Накит је често направљен у комбинацији чворова и разних перли (стаклених, дрвених, итд), привезака или шкољки.