24 privatizacije: Za deset meseci dve oslobađajuće presude

Izvor: CINS

Pet i po godina je prošlo otkako je Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv korupcije i kriminala, objasnio novinarima da je istraga spornih privatizacija rešena. Iako je do danas okončano 14 od 24 slučaja, odgovornost nadležnih utvrđena je u oštećenju samo dve firme. Poslednji postupci završeni su oslobađanjem od krivice.

Vest da su troje optuženih iz Agencije za privatizaciju oslobođeni krivice u slučaju Tehnohemija označila je kraj polovine postupaka koji se u vezi sa 24 sporne privatizacije vode pred tužilaštvima i sudovima, kao i peto suđenje rešeno oslobađajućom presudom.

Protest radnika Zastave elektro u Beogradu 2009. godine, foto: BETA/Nenad Petrović

Naime, u aprilu 2019. je Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu oslobodilo optužbe Miodraga Đorđevića, nekadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju, Aleksandra Vučetića i Ljiljanu Mlađan, članove Komisije za predlaganje mera po izvršenoj kontroli postupka privatizacije, da su zloupotrebili službeni položaj. Prethodno je Viši sud osudio Đorđevića na dve i po godine zatvora i Vučetića i Mlađan na po dve godine, uz meru zabrane rada od pet godina, navodeći da su optuženi znali da kupac Tehnohemije, Risto Gojković, nije ispunio ugovorne obaveze, ali su mu svojim činjenjem pribavili korist od skoro 25,6 miliona dinara.

Manje iznenađenje izazvala je presuda u slučaju Zastave elektro, kada je, u septembru 2018, Apelacioni sud u Kragujevcu oslobodio optužene, čime je potvrdio presudu Višeg suda iz novembra 2017.

Za nanošenje štete fabrici iz Rače 2016. su optužena dva člana konzorcijuma koji je privatizovao fabriku – Dragan Mostić i Ranko Dejanović, muž Slavice Đukić Dejanović – za koje se sumnjalo da su upravljanjem Zastavom elektro pribavili protivpravnu korist veću od 1,5 miliona dinara sebi i firmi Dama M. Generalni direktor Zastave elektro Predrag Stevanović i vlasnik revizorske kuće Fineko revizija, Momir Marjanović, našli su se na optužnici zbog sumnje da su stvorili uslove za izvršenje krivičnog dela. Suđenje je obustavljeno za Marjanovića usled smrti.

Prema tvrdnjama tužioca, Mostić i Dejanović su, preko firme Dama M, kupili polovnu opremu od firme Unis TAS za oko tri miliona dinara. Tri dana kasnije Mostić je, kao zastupnik Dama M, dostavio ponudu za kupoprodaju opreme Zastavi elektro i zajedno sa Dejanovićem učestvovao u donošenju odluke Upravnog odbora preduzeća iz Rače da opremu kupi za oko 200 miliona dinara. Tužilac je naveo da su stvorili privid da je reč o legalnoj kupovini opreme od Dame M, u vlasništvu Mostićeve majke, te lažno prikazali da su o svom trošku izvršili investiciono ulaganje.

Tržišna cena proizvodne linije koja je nabavljena iznosila je nešto više od 143 miliona dinara. Zastava elektro se obavezala da će opremu kupiti novcem koje će dobiti od Fonda za razvoj i kompenzacijom.

Nakon višemesečnog istraživanja „kontroverznih privatizacija“, CINS je objavio multimedijalnu platformu na kojoj se nalaze istraživačke priče, reportaže, kratki sažeci svih 24 slučaja, kao i arhiva dokumenata: 24slucaja.cins.rs

Viši sud u Kragujevcu je utvrdio, a Apelacioni potvrdio da je nabavka proizvodne linije delimično isplaćena novcem dobijenim od Fonda za razvoj, tj. da je dato 77,4 miliona od 95,7 miliona dinara vrednosti kredita, a da nema dokaza da je ostatak isplaćen. Tužilac nije dokazao da je novac Fonda nenamenski potrošen niti da je firmi Dama Momogućena zarada od 54,5 miliona dinara. Kupovina opreme nije nanela štetu preduzeću, zaključuje sud.

Ranko Dejanović, Dragan Mostić i Nebojša Banković su 2006. godine kupili 70% kapitala firme. Nakon prodaje, radnici Zastave elektro su ukazivali Savetu za borbu protiv korupcije na probleme u poslovanju novih vlasnika, a Savet se dalje obraćao tadašnjem premijeru Mirku Cvetkoviću, kako bi skrenuo pažnju na kršenje zakona u ovoj privatizaciji i neizvršavanje ugovornih obaveza, na štetu fabrike i zaposlenih.

Nakon štrajka radnika zbog neisplaćenih zarada Ranko Dejanović je odlučio da firmu vrati radnicima. Južnokoreska kompanija Yura kupila je Zastavu elektro u aprilu 2010. za tri miliona evra i danas proizvodi električnu i elektronsku opremu za motorna vozila. Firma Zastava elektro otišla je u stečaj u maju 2011, a iz Agencije za privredne registre je obrisana u junu 2017.

Bivši direktor zrenjaninskog Preduzeća za remont i proizvodnju šinskih vozila – Šinvoz, Dragan Jevtović, takođe je pravosnažno oslobođen optužbi za malverzacije tokom privatizacije.

U slučaju Izvoza šećera u EU vođena su dva sudska postupka protiv odgovornih lica u firmama MK Commerce i Voćar lutka, u kojima su donete odluka o odbačaju optužnice i oslobađajuća presuda.

Naime, u septembru 2000. godine Evropska unija (EU) je otvorila tržište za proizvođače šećera sa područja Srbije i Crne Gore, dozvoljavajući privrednicima da izvoze po preferencijalnom sistemu – bez restriktivnih mera i carinskih opterećenja. Nepune dve godine kasnije iz EU su upozorili da se odnos uvezene i izvezene robe i one koja je u tom trenutku mogla biti proizvedena u Srbiji i Crnoj gori drastično razlikuje. Savet za borbu protiv korupcije sumnjao je da su firme ostvarivale dvostruku zaradu tako što je šećer iz EU uvožen po subvencionisanim cenama, a potom prepakivan i lažno deklarisan ponovo izvožen u EU po povlašćenoj bescarinskoj tarifi.

Prijave i optužnice u vezi sa izvozom šećera nisu istraživane kao jedan predmet, već su se odnosile na pojedinačne slučajeve.

Osude samo u dva slučaja – ni u jednom funkcioner

U slučaju sporne privatizacije Keramike Kanjiža nije došlo do optuženja, dok je u vezi sa lošim poslovanjem doneto šest presuda – od kojih jedna oslobađajuća.

Keramika Kanjiža foto: Aleksandar Sretković / CINS

Čak pet puta su osuđeni upravnici farbike – Mikloš Bata, jedan od direktora Keramike, osuđen je četiri puta zbog poreske utaje i zloupotrebe ovlašćenja u privredi. Presudom za utaju poreza i zloupotrebe ovlašćenja obuhvaćen je i Milan Lukić, kupac akcija Keramike 2002. godine, kada su problemi počeli. Živorad Vojinović, koji je učestvovao u trgovini akcijama Keramike, je oslobođen optužbi da im je pomagao u malverzacijama. Lukićev sin, Ranko, je 2015. osuđen uslovno na tri godine zatvora za zloupotrebu ovlašćenja u privredi sa mesta predsednika Upravnog odbora Keramike.

U vezi sa 24 sporne privatizacije doneta je još samo jedna osuđujuća presuda – Dragan Đurić, vlasnik firme Zekstra koja je 2005. učestvovala u konzorcijumu prilikom kupovine Veterinarskog zavoda, osuđen je na godinu dana kućnog zatvora.

U postupcima koji su se vodili u vezi sa čak 11 spornih slučajeva, mahom privatizacija, tužilaštva su donela odluke da nema krivičnog dela. To su Zavod za obračun i plaćanje (ZOP), Trudbenik, Telekom, Štedionica, Mobtel, Delreal 1, C Market, Autoput Horgoš-Požega, po jedan postupak u vezi sa Šinvozom, Izvozom šećera u EU i Prosvetom.

U vezi sa 10 slučajeva postupci su još uvek u toku. Suđenja zbog sumnje u nanošenje štete Srboleku, Nubi, Luki Beograd, Jugoremediji, ATP Vojvodini, Azotari vode se pred Višim sudom u Beogradu. Najavljena presuda u junu 2019. – u slučaju Jugoremedije – završila se neočekivanim ponovnim otvaranjem glavnog pretresa. Jovica Stefanović – Nini prvookrivljeni je i za više od pet miliona evra štete u Srboleku, nekada najstarijoj farmaceutskoj kući u Srbiji. On je uhapšen u decembru 2018. po poternici Višeg suda, ali mu je u martu 2019. ukinut pritvor.

Dva suđenja počela su od početka.

Iako osuđeni na ukupno sedam i po godina zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja, čime su omogućili Nubi Invest materijalnu korist od gotovo 2,75 miliona dinara, Oliver Dulić, Nebojša Janjić i Zoran Drobnjak od maja 2018. ponovo su pred Višim sudom. Apelacioni sud vratio je suđenje na početak i u toku je pripremno ročište.

Pripremna ročišta održavaju se i u ponovnom suđenju za osmoro okrivljenih da su zloupotrebili službeni položaj i položaj odgovornog lica i time pribavili imovinsku korist preduzeću Worldfin S.A, kupcu Luke Beograd u privatizaciji. Krajnji vlasnici Worldfin-a iz Luksemburga bili su Milan Beko i Miroslav Mišković.

Na optužnici su Predrag Bubalo, bivši ministar privrede, Aleksandar Gračanac, nekadašnji direktor Akcijskog fonda, kao i tadašnja direktorka jednog sektora pri Akcijskom fondu, trojica direktora u Agenciji za privatizaciju i dvoje direktora Luke. Njih je Viši sud oslobodio krivice u decembru 2017, ali je Apelacioni sud vratio suđenje na početak.

Pojedine prijave u vezi sa Sartidom, Prosvetom, Novostima, Pritiscima na medije i dalje su u predistražnoj ili istražnoj fazi u tužilaštvima. Nema promena u vezi sa istragom u Novostima, poslednji pomak u Sartidu Tužilaštvo za organizovani kriminal napravilo je u avgustu 2018. godine, kada je uputilo zamolnicu pravosudnim organima u Sjedinjenim Američkim Državama za dostavljanje informacija i dokaza vezanih za kupovinu Sartida od strane US Steel Košice-Pitsburg. Odgovor do danas nije stigao. Belgija, Holandija i još neke zemlje odgovorile su na zamolnice tokom istrage, rekli su za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) u Tužilaštvu.

______________________________________________________________