Nema laži, nema prevare

Piše: Aleksandar Arsenijević

Nema sumnje da je Vidovdan, od Miloševićevog vidovdanskog hepeninga na Gazimestanu, odnosno srbistanskog nacionalnog o(ne)svešćenja, srbistanskim politikantima postao mnogo bitan, pa se mnoge stvari vezuju za ovaj praznik.

Pa tako evo gospodaru Vučiću hvala na Vidovdan dočekasmo i završetak deonice koridora 11 od Obrenovca do Ljiga.

Šta kažete nije završena?

Pa to je nemoguće! Zar gospodar Vučić, a on je čovek koji ispunjava obećanja, nije onomad najavio da će biti puštena u saobraćaj baš za Vidovdan. Doduše nije precizirao godinu, ali za pretpostaviti je da su u pitanju dve najdalje tri godine.

Ali ne budimo maliciozni, umesto auto putem gospodar je za Vidovdan ipak svoje podanike, spontano dovežene u Lađevce, obradovao otvaranjem aerodroma, za koji niko sa preciznošću ne zna kada će profunkcionisati. I kave sad pa to veze ima sa tim što je na taj isti aerodrom 2011. godine, istim povodom sa svojom svitom sleteo Boris nenadjebivi. Ko bre još u Srbistanu pamti šta je bilo juče, a kamo li pre osam godina. A to što su koliko onomad i gospodar Vučić i njegova popečiteljka Zorana decidirano tvrdili da ovaj aerodrom nema finansijku opravdanost, ni to nema veze. A da su mogli da predvide da će u Srbistanu krenuti protesti, a njihov rejting početi nezaustavljivo da se kruni tako nešto zasigurno ne bi prevalili preko usta. Za ovih sedam godina koliko usrećuje Srbistance gospodar Vučić bi bar tri puta uz njemu svojstvenu medijsku pompu svečano otvorio aerodrom Morava.

U Šumadiji nekada je bio običaj i da se na Vidovdan iznose stvari iz kuće da se provetre što radi moljaca što više radi kurčenja ne bi li se kod komšiluka izazvali zavist i divljenje. U tom kontekstu treba tumačiti i predstavu gospodara Vučića i njegovog putujućeg naprednog cirkusa u Lađevcima. Samo biće da je sve manje Srbistanaca kojima je potrebna trava vidovčica kako bi sagledali ko je ko, ko je gde i šta je šta.

Evo dobar deo nedavno promovisanih čačanskih vukovaca nepogrešivo sagledava kako stvari stoje. Jasno im je da za njih, njihovo sutrašnje znanje i zvanje nema mesta u Milunčićevom naprednom Čačku, u kome se za nešto pitaju i o nečem odlučuju likovi poput tuzle guzle, Šojić-Trifunovića, svadbarskog fotografa sa Fabus ili njoj sličnom diplomom, Duće poznatog kao kulturo eve me, stiholklepačkog barda Mikalsa … A da bi se tako nešto sagledalo nije potrebna trava vidovčica. Dovoljno je osvrnutio se oko sebe, zaviriti u prazan novčanik, otvoriti frižider i početi verovati sopstvenim očima i uklaviriti da kod gospodara Vučića, Milunčića i ostalih nema laži, nema prevare.

Samo čista obmana!!!!