Prethodni članak
Rođeni između 1950. i 1980.
Društvenim mrežama ovih se dana ponovo počeo širiti tekst, odnosno podsetnik na pređašnja vremena i život onih koji su rođeni 1950-ih, 60-ih i 70-ih godina.
Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni, iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes… Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali da imamo kacige na glavi za vožnju biciklom ili na rolšuama…
Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovačkim lancima.
Delili smo flašicu kokte, kole ili nare sa našim prijateljima i niko nije umro zbog toga…
Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili sokove koji su i tada bili puni šećera, ali nismo bili debeli zato što smo smo se stalno igrali napolje…
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se po ceo dan, žmurke, graničara, lopova i pandura, kraljica 1-2-3, kauboja i indijanaca, fantoma i svega ostalog što je samo dečja mašta bila u stanju da smisli, sve dok se nije upalila ulična rasveta koje ionako nije bilo previše.
Neretko nas niko nije mogao naći po ceo dan, pa je i roditeljski šamar bio deo vaspitanja, a bez zlostavljanja u porodici.
I nikad nije bilo problema.
Provodili smo čitave dane praveći trkačke daske od otpada iz podruma ili šupe, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica, naučili smo kako da rešimo problem. Mi nismo imali imaginarne prijatelje.
Mi prijatelje nismo dodavali, nego ih vremenom sticali! Nismo imali ni probleme s koncentracijom u školi…
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i vaspitača pa smo ipak završavali nekakve škole.
Nama nisu prodavali drogu ispred škole. Nismo imali playstation, nintendo, x-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji,samo dva i to drugi tek od popodne, nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne, kompjutere, internet, čet sobe…
Mi smo imali prijatelje i družili smo se sa njima!
Padali smo s drveća, znali da se isečemo na staklo, slomimo zub, nogu ili ruku, ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga.
Igrali smo se s lukom i strelom, gradili tvrđave od snega, bacali petarde za Novu godinu, čitali hrpe stripova i sve smo to preživeli bez posledica!
Vozili smo se biciklom ili išli peške, dotrčali do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon!
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji sveta. Naše generacije su dale najbolje pronalazače i naučnike do danas.
Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. I naučili smo da živimo sa tim!
I ti pripadaš toj generaciji?
Čestitam! Možda ćeš želeti podeliti ovo s ostalima koji su imali sreće da odrastu kao prava deca, pre nego što su advokati, države i vlade počeli da određuju kako treba živeti!
Možda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vašoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali!
Pozdrav generacijo i živeli! Svako od nas je anđeo sa samo jednim krilom, a leteti možemo tek zagrljeni!
___________________________________________________________
UHH,VRATISTE ME U DETINJSTVO,NORMALNO ODRASTANJE…
Predivno, odavno nisam procitala lepsi tekst…..roditelji ove problematicne dece treba da idu na edukaciju…svaka cast
Срећан сам што сам кроз све ово прошао и што сам још увек при здравој памети!
Moja deca mi zavide na pravom prijayeljstvu,lep8m uspomenama i divnim secanjima.Stalno mi govote pricaj mama jos
Lepog li detinjstva!
I kad nešto razmislim možda je bilo bolje da smo imali ne psihologa već psihijatra jer sigurno ne bi doveli i glasali za ovu pošast na vlasti. Svojim činjenjem i ne činjenjem uprapastili smo našoj deci a kako stvari stoje i njihovoj deci i unucima budućnost i ništa im normalno ne ostavljamo.
Sve divno i krasno, ali nisu ove današnje mlade generacije dovele ovu zemlju u ovakvo stanje, već upravo ove 1950-1980. Hmmm, možda taj njihov odgoj i nije bio baš tako sjajan?!
Upravo tako. Nije princip završi fakultet da ništa ne bi radio nastao devedesetih već upravo sedamdesetih i osamdesetih, a devedesetih i sa pojavom raznoraznih FABUS-a, PEP-ova, Mega trenda usavršen. Nije izreka niko ne može malo da me plati koliko ja mogu malo da radim nastala juče, ali u ono vreme taj nerad je pokrivan tuđim parama a kada je to došlo na naplatu našli smo se u problemu.
Izvinjavam se na vulgarnosti!“NE xxxx MAJKE TI“a pri tome se tako potpisujes.Nismo mi 70-to uprpastili ovu jadnu zemlju,mi smo bili deca dok su je Cedo i komujare propastili.Posle smo stvarali svoje porodice koje sad izvodimo na put kako umemo i mozemo u ovom ludilu.l najmanje Nas glasa za ovo xxxxx ,a najvise PRAVIH LJUDI je medju nasom generacijom.I jeste ,najvise nas je i sminka i smek i urbanizam.Kamo srece da nismo imali ratove 90tih gde smo ginuli i krvarili za matore lisice koje su sve zakuvale,ko zna gde bi nam danas bio kraj.Zbog toga kad sledeci put isti ti“SRBINE“prodjes pored nekog do generacije 70tih „NE xxxx“nego SE pokloni!
Nisam ni rekao da ste vi rođeni sedamdesete i mi rođeni pedeset neke upropastili ovu zemlju. Nju je upropastio način razmišljnja mentalitet koji je građen dok smo odrastali a sve što se kasnoje dogodilo je samo logičan sled stvari.
Neko ko je rođen 1950. nije bio dete 1990. I nećeš ti meni govoriti kako da se potpisujem.
Nije generacija sedamdesetih, šezdesetih i pedesetih, kako kaže Naprdnjak, upropastila ovu zemlju ali te generacije ništa nisu učinile da to spreče. Prepustile su se matici dok su bivše komunjare koje su preko noći postale nacionalisti i kapitalisti razarale sve oko sebe. Nažalost nismo to prepoznali i sada naša deca plaćaju ceh našeg slepila.
У тексту је приказана реалност тог времена и начин како су живели деца и млади тог доба. Шта се одмах да закључити, а одразило се и на данашње време. То је неозбиљност! Да, чиста неозбиљност без било каквих обавеза у смислу однос према Богу, породици, ближњем, одговорност према заједници. Било је ту некаквог односа, али опет и само површно, телесно и материјално, без оног дубинског и суштинског. То су генерације које су прве остављале своје куће, имања и одлазиле у градове да би им сутра деца били нови робови новог уређења. Они побегли у градове, а деца и унуци им беже на запада. Јесте било је олимпијских игара, дербија, светских шампионата навијања за ‘плаве’ али чиста сапуница која се распршила првом приликом и тиме показала сву своју непостојаност. Те генерације су жртве и нисмо никако пример добар осим ако хоћемо казати младима како не би требало живети.
Tekst je napisan o nacinu odrastanja,a ne ko je rasturio drzavu. Ljudi da li,citate uopste tekst?
Dobar dan, rodjen sam 1985-te u Cacku, pronasao sam se u ovom tekstu, u svakom slovu. Ja sam bio srecan nekad, imao dovoljno ili imao premalo,imao sam sve. Otisao sam,ne verujem da cu se ikada vratiti, i to sto sam imao i dalje nosim u sebi.
Detinjstvo provedeno tu, i u tom vremenu, obogatilo je moju dusu za sva vremena.
Јели би ви данас кришку леба премазану машћу свињском посуту алевом паприком и чували газдине свиње о стновима да не говорим. О пропасти да не говорим требали смо да узмемо пушке и тенкове па да згазимо говна деведесетих ко Кинеси њина.