Шипетић: Време је да Чачак изађе на Мораву

Интервју са мастер инжењером архитектуре Ђорђем Шипетићем, одборником Двери у Скупштини града Чачка и координатором идејног решења парка „Младост“ на обали Мораве код градске плаже.

• Шта је био ваш мотив да урадите предлог уређења обала Мораве?

Ђорђе Шипетић:Овај пројекат и уопште идеја силаска Чачка на Мораву није ништа ново у политици Двери. Ми инсистирамо на томе од када смо ушли у политику – за скупштинском говорницом, приликом јавне расправе код урбанистичких планова, подношењем амандмана – међутим, никада није било слуха од стране власти за овако нечим. Понекад ми се чинило да су они ову идеју схватали као нешто апстрактно, као да ни не знају где се налази градска плажа.

Додао бих да оваквим подухватима мора претходити чишћење З. Мораве изградњом постројења за пречишћавање отпадних вода, као и садња одређених акваторних биљака које додатно пречишћавају воду, што је пракса у свим озбиљним градовима. Џаба нам уређене обале ако је Морава затрована. Али то је друга тема коју смо такође обрадили кроз наш урбанистички програ, а који је једини такве врсте у Чачку, што довољно говори о томе да смо једини који имају конкретна решења, програм и идеје за многе проблеме у граду.

• Шта конкретно значи силазак Чачка на реку? Да ли је то нови „Београд на води“?

Ђорђе Шипетић: Силазак било ког града на реку такође није ништа ново у урбанистичкој науци, па није ни у овој идеји Двери. То значи да град кроз чији центар пролази једна велика и значајна река треба својим целим обухватом да се ослони на обе обале своје реке, а не само у дужини од неколико стотина метара као што је то тренутно у случају Чачка и Мораве.

Веровали или не, Западна Морава тече кроз Чачак у дужини од око 7,5 km, а град Чачак има тек око 500-600 m уређену обалу, што је око 7-8%. Овај податак понајбоље говори о незаинтересованости сваке власти, а нарочито ове последње, за тему изласка Чачка на реку.

Постоје различити примери широм света на који начин су градовито већ учинили, и ту постоје различите школе размишљања које се угрубо могу поделити на две струје – да ли преко претежно комерцијалних садржаја како би се максимизирало убирање профита (које је позамашно) или преко претежно јавних и социјалних садржаја који би били у служби искључиво грађана. Сматрам прву школом лошом, а другом нереалном јер је дугорочно неодржива. Неопходно је наћи компромис између ова два екстрема, јер ни један екстрем није добар. „Београд на води“ је дефинитивно лош пример прве школе и наша замисао свакако нема сличности са њим.

• Тврдите да постоје бројни проблеми који отежавају спровођење ове идеје?

Ђорђе Шипетић: Највећи проблем су незналице у актуелној власти који учвршћују садашњу индустријску зону на постојећој локацији у центру града и на обали реке, и још се хвале тиме. То је катастрофалан промашај. Дакле, оно што су сви градови решили, односно изместили индустријска постројења из свог ужег језгра, град Чачак још увек није инема намеру да уради. Тачније, „бетонира“ је у центру и још се хвали тиме. То је ван сваке (урбанистичке) памети.

• Дакле, проблем је индустријска зона у ширем центру града?

Ђорђе Шипетић: Тако је. Највећи проблем је управо то, јер не можете силазити на реку преко индустријске зоне. Друга тема је зашто је уопште изузетно вредно грађевинско земљиште – шири центар града, поред рек – „потрошено“ за ту намену. То је урбанистички апсурд пар екселанс. Погледајте мапу Чачка и видећете да то подручје заузима око трећине површине града. Па цео један нови Чачак се може формирати на том месту. И то и јесте наша идеја, да се на том простору формира неки Нови Чачак, модеран и савремен. Или „Трећи Чачак“ (поред старог и љубићског дела Чачка), свеједно како бисмо га назвали.

Само тако Чачак може заиста сићи на реку. Ово јесте проблем, али није нерешив. Сигуран сам да би уз ангажовање најбољих урбаниста које Србија има могли да направимо реалан и остварив план како да изместимо индустрију из овог дела ка новоформираној зони у Прељини, а паралелно са тим, постепено формирати тај нови део Чачка.

Независно од тога, свакако нам је у плану да проширимо појас уређења обала низводно од Борчеве хале, као и узводно од садашње више него скромнеградске плаже, са обе стране реке, односно у оба дела града, наравно.

• Представили сте нам и пројекат будућег парка „Младост“ где се конкретно види шта значи уређење обала реке. Можете ли нам рећи нешто више о томе?

Ђорђе Шипетић: Наравно. Као одговорни градски одборници и политичари, и будућа власт, не желимо само да пописујемо проблеме, већ нудимо конкретна решења и идеје. Зато смо израдили један конкретан урбанистички пројекат, уз напомену да љубићку страну нисмо обрадили само зато што није било времена, али могу да најавим израду решења и за другу обалу у наредном периоду.

Не жалим се, али потребно је истаћи да пројектовање овог простора није било лако, пре свега због специфичности локације. Узводно од бране имамо два водостаја, а сама Западна Морава је веома импулсивног карактера. Све то захтева нарочит приступ. Наше решење има одговор на те проблеме, односно има одговор за сезонски и вансезонски период, преко стазе и плаже за оба нивоа реке.

Такође, морам истаћи да је било још доста фантастичних, креативних идеја. Међутим, водили смо се тиме да ово буде реално решење, изводиво, узимајући у обзир да је Чачак мали град, са веома скромним буџетом. Не бисмо желели да пројекат буде још једна лепа идеја која никада неће бити реализована. Без обзира на то, сигурни смо да је и овако решење више него лепо, а за Чачак је свакако епохалан подухват.

Назив „Младост“ смо преузели из садашњег назива. Да ли треба да добије неки други назив је нека друга тема. Такође, нема разлога да остане само „спортско-рекреативни центар“. Сматрам да ово подручје треба да прерасте тај префикс тако што ћемо га допунити бројним садржајима. Зато смо и предвидели километре нових пешачких и бициклистичких стаза, три нова јавна ВЦ-а, стотине квадрата нових површина за плажу, нове пошумљене површине, нове спортске терене, нов паркинг, реконструисане и модернизоване тениске терене, нове садржаје за најмлађе, као и један културно-уметнички дистрикт. Све ово ћете боље видети на детаљној мапи коју смо спремили за представљање грађанима.

Битна ставка је забрана уласка у парк моторним возилима. У ту сврху предвиђен је паркинг на улазу из „Кошутњака“, као и рампе за возила, осим за доставна возила и возила јавних служби.

• Чиме сте се руководили и да ли сте имали неке нарочите мотиве приликом пројектовања?

Ђорђе Шипетић: Најпре је било потребно овакво даље развијање парка увести у природне и уређене токове путем зонирања садржаја подручја. Зоне које смо одредили углавном су препознате на терену, а затим је предложена њихова даља надоградња, допуна и естетизовање. Ово зонирање подручја је неопходно ради спречавања стихијске изградње, које је тренутно присутно. Оно не значи некакво униформисање простора, већ наглашава преовлађујући садржај, а који је свакако мешовит.

Конкретно, пројектовали смо меморијалну зону са два споменика. Затим дечију зону коју смо допунили са зеленим лавиринтом, трим-стазом, вештачком стеном, авантура парком, плато за дечије ролере… Ту је такође и културно-уметничка зона са допуном садржаја у облику скулптура, вртне уметности, „стазе уметности“, учионице на отвореном, музичким перформансима и сл. Релаксациона зона би подрзумевала камп-насеље, пољану-излетиште, уграђене роштиље, базене, барове, плажу… Комерцијална зона је већ присутни садржај на градској плажи – барови, плажа, одржавање концерата… – који би се само естетски боље обликовао кроз квалитетан дизајн свих елемената. Тачније, сви поменути садржаји, на целом парку, би морали бити са врхунским дизајнерским решењима сваког појединачног предмета, и који мора да добије одобрење надлежних. А идеја је и да парк живи и током зимског периода, нарочито барови који би имали свој затворени простор у пословном објекту. Све то, детаљно можете видети у графичким прилозима које смо спремили.

Један од најважнијих мотива био је да читав простор наменимо грађанима Чачка. Да се сваки посетилац осети делом парка и да парк схвати као свој. јер може себе пронаћи у њему. А може, јер је предвиђен садржај за свакога. Морава и овај парк припадају свим Чачанима и ни један тајкун, нити било који други субјект га не може присвојити. То бисмо решили тако што бисмо строго одредили намену сваке површине, са тачно одређеним и лимитираним комерцијалним садржајима. У оваквом парку,

Са тим у вези, неопходно је минимализовати утицај слободног тржишта на уређење и обликовање простора. То се такође постиже горепоменутим строгим правилима уређења и градње, односно великим утицајем носиоца овога подухвата на сваки детаљ који је од значаја – од дефинисања површина, преко типских барова до дизајна корпе за отпатке. Тзв. слободно тржиште је много тога лошег нанело изгледу нашег града, тако да његов утицај може да се задржи само у сфери пословања комерцијалних садржаја.

Мени лично највећи лајтмотив је био како остварити то да се сваки посетилац парка осећа слободно, ослобођен од свих брига и да се одушевљава местом сваки пут када дође, као да долази први пут, уз већ поменути осећај припадности парку.

Сматрам да бисмо смо то постигли кроз неколико конкретних мера. Најпре је потребно ослободити простор свих могућих баријера – од ограда до ивичњака на стазама – направити га потпуно слободним и заједничким простором. Елиминисањем баријера и отварањем простора ми га визуелно чинимо много већим него што јесте, што је био следећи корак – осећај пространства, осећај величине, осећај слободе, осећај снаге и непролазности.

Даље треба задовољити тај фантастични осећај континуираног одушевљавања коме нема краја. Верујем да се то може постићи најпре мноштвом садржаја и, нарочито, мноштвом детаља, као и онемогућавањем посетиоца да их сагледа одједном. Зато су многи елементи, рецимо стазе, пројектовани тако да посетилац не може да сагледа целу стазу једним погледом, да не зна шта има ново иза следеће кривине…

• Примећујемо да нема помоћних фудбалских терена?

Ђорђе Шипетић: Kао што смо већ рекли, овако вредан простор може припасти само Чачанима. Ни један појединачни субјект га не може присвојити. То не значи, да ће помоћни фудбалски терени нестати. Напротив. ФК Борац треба да има озбиљан и савремен тренажни центар, односно омладинску фудбалску школу на квалитетнијој локацији где ће један такав фудбалски комплекс моћи да се сагради. У зони предметног парка треба да остане само терен за најмлађе категорије, који би такође могао да буде у служби коришћења грађана, ван тренажних термина.

• И за крај, да ли реално саградити овако нешто?

Ђорђе Шипетић: Као озбиљни и одговорни људи можемо већ сада обећати да ћемо када дођемо на власт изградити барем део овога током једног мандата од четири године. Колико или можда све, знаћемо тек по ступању на власт када будемо имали увид у реално стање чачанске касе.

Додао бих још и то да се водило рачуна о одрживости оваквог парка и реалности спровођења у дело, јер су бољом организацијом простора остварене веће површине за изнајмљивање од чега ће град значајно повећати приходе, који би послужили за финансирање изградње парка „Младост“.

Такође, сигуран сам да би и од донација могла да се прикупе знатна средства, јер када изложите овакав један пројекат заинтересованим странама верујем да ће бити много угледних Чачана који би желели да уграде себе у лепши и квалитетнији Чачак, нарочито када су у питању успешни чачански спортисти у иностранству и привредници. Овај пројекат има огроман туристички, економски, спортски и урбанистички потенцијал и Чачак на Морави може бити лепши од београдске Аде Циганлије или новосадског Штранда.