„Глуви телефони“ о Медијској стратегији, удружења сматрају да су изиграна

Извор: N1

Аутор: Н. Радишић

Израда медијске стратегије поново је у ћорсокаку. Након што је радна група припремила нацрт те стратегије и он прошао јавну расправу, послат је у Брисел. Међутим, чланове радне групе непријатно је изненадило што Европској комисији није послат текст који је договорен, већ прерађена верзија, без кључних одредби.

Председница владе позвала их је да доставе те примедбе јер, како је рекла, не разуме у чему је проблем.

Глуви телефони – опис је сарадње државе и независних струковних тела, када је у питању медијска стратегија. Након што је радна група, састављена од девет представника државе и девет представника медија, припремила њен нацрт и одржана јавна расправа, тај текст је требало да крене пут Брисела.

Међутим, на пут је пре два месеца отишао прерађен текст, са којим се представници медија углавном не слажу. Премијерка каже да јој није јасно о чему се ради, па их је позвала да оставе примедбе.

Ана Брнабић приликом предаје текста Медијске стратегије који је сачинила  Радна група

– Идеја је да са својим тимом у потпуности разумем које су ваше највеће замерке како би убрзали даљи рад након добијеног мишљења Европске комисије – казала је Ана Брнабић.

Представници новинарских удружења сматрају да су изиграни и понављају: сви смо се договорили око поправљања три кључне ствари и од тога нећемо одустати. Ради се о три, по новинарима кључна тела и институције које је потребно лишити утицаја интересних група:

– јачање улоге Савета за штампу, са идејом да онемогући да они који крше кодексе добију држани новац за пројекте

– деполитизација Регулаторног тела за електронске медије, са циљем да га не бира скупштина и да се у њега укључи представник цивилног друштва

– реформа управних одбора јавних сервиса и смањење утицаја на њихову уређивачку политику, кроз учешће новинарских и медијских удружења, стручне јавности и запослених у процесе одлучивања.

Суштина примедби може се схватити на примеру Савета за штампу. Он је као такав потпуно избачен из стратегије, али се власт брани тиме да је предвиђено „неко“ регулаторно тело.

Нино Брајовић, УНС

– Мислимо да нешто што смо створили, што чак и држава не финансира и што функционише, не треба мењати, Савет за штампу да остане у стратегији, на крају крајева, савет је и правилником о пројектном суфинансирању предвиђен као тело које извештава оне који расписују конкурсе да ли је неки медиј кршио кодексе или не – каже Нино Брајовић из УНС-а.

Можда је у томе и највећи изазов. Јер Савет за штампу је већ упозоравао да поједини таблоиди свакодневно крше новинарске кодексе, а да истовремено добијају највише државног новца на конкурсима. То би значило да, рецимо Информер, не би многао да добије ни динара из буџета.

Жељко Бодрожић, НУНС

– Примећујемо да нова удружења која су напрасно основана и добијају велику пажњу од стране владајуће партије желе да сруше оно што смо створили са Саветом за штампу за 10 година и не желе да одлуке савета буду меродавне када се деле паре преко конкурса. Јер мислимо да свако ко крши Кодекс, нема право да добија новац из државног буџета – наглашава Жељко Бодрожић из НУНС-а.

Премијерка је позвала представике радне групе да поново доставе своје примедбе, како би их боље разумела. У удружењима кажу – доставићемо. Али и даље нису уверени да ће, ако њихови захтеви буду испоштовани, стратегија бити инкорпорирана у неке будуће медијске законе.

– Ја сам умерени оптимиста – каже Брајовић.

– Ми не желимо никада да затварамо врата за разговор – рекао је Бодрожић.

__________________________________________________________