Inicijativa da Aerodrom Morava promeni ime
Vojni sindikat Srbije uputio je predlog predsedniku Srbije Aleksnadru Vučiću da se promeni ime Aerodroma Morava u Lađevcima. Oni predlažu da novo ime aerdoroma glasi „Vojni aerodrom potpukovnik-pilot Života Đurić“, po pilotu i komandantu 241. lovačko-bombarderske eskadrile RV VJ koji je poginuo tokom NATO agresije na SRJ na borbenom zadatku.
Inicijativu su pokrenuli pripadnici 98. vazduhoplovne brigade iz Lađevaca.
Života Đurić (Davidovac, 11. april 1963 — Kosovo i Metohija, 25. mart 1999) posthumno je unapređen u čin potpukovnika. Školovao se u selu Davidovac i Paraćinu.
Službu vojnog pilota je počeo 1986. godine na aerodromu Petrovec kraj Skoplja. Tu se i oženio Biljanom koja je iz okoline Paraćina. Šest godina su bili u Skoplju, onda je eskadrila premeštena u Kraljevo. Rat ga je zatekao na mestu komandanta „Tigrova“, eskadrile ratnih aviona „orlova“ u 98. lovačko-bombarderskom avijacijskom puku. jedinici koja je bila bazirana na aerodromu u Lađevcima kod Kraljeva. Tu postaje komandant 241. lovačko-bombarderske eskadrile. Tog marta 1999. godine svima je bilo jasno da će NATO napasti Srbiju. Avijacijski puk u Lađevcima imao je ratne planove, izviđački „orlovi” snimili su položaje OVK na Kosmetu, i moguće ciljeve. Vazduhoplovci su pristupili dislokaciji ljudstva i tehnike, avioni su sklanjani sa aerodroma i maskirani u njihovoj okolini.
Prve ratne noći pista u Lađevcima nije pogođena, bombe su pale između nje i stajanke. Ujutru smo krenuli u napad na komande, kampove i kasarne OVK. U našim kopnenim jedinicama bili su vazduhoplovni oficiri za navođenje, takođe piloti, dok se u komandi u Prištini nalazio vazduhoplovni oficir za vezu. Odlučeno je da se radio-veza, zbog prikrivenosti leta, koristi samo u krajnjoj nuždi ili ako oficir na zemlji proceni da napad ugrožava naše jedinice – pričao je kasnije pukovnik Sreto Malinović, u vreme rata 1999. godine komandant 98. puka.
Letelo se u brišućem letu, brzinom od 800 kilometara na sat, avioni su pratili konfiguraciju terena. Grupu od dva ili četiri „orla” obično je predvodila verzija ove letelice sa dva sedišta – na drugom sedištu sedeo je navigator čiji je zadatak bio da avione precizno dovede do ciljeva. Letovi, koji su predstavljali veliko fizičko naprezanje za pilote, trajali su oko pola sata, pa čak i 50 minuta kada su bili u pitanju najudaljeniji položaji OVK prema Albaniji.
I Života Đurić poleteo je na zadatak 25. marta 1999. godine. Dok je preletao područje Glogovca primetio je bazu OVK, komandno mesto i skladište, koje je uništio sa dve bombe. Nastavio je let prema unapred određenom cilju i u jednom trenutku, kada je zbog konfiguracije terena morao da okrene avion na bok, pogođen je vatrom sa zemlje. Pilot Slobodan Dimovski, Životin drug iz generacije, „klasić“, koji ga je tada pratio na zadatku, ispričao je: – Leteli smo iznad ispresecanog terena, u uslovima otežane navigacije na samo pedesetak metara relativne visine. Sunce je bilo na zalasku. Planine na granici s Albanijom već su pravile senke. Đurić je već izvršio dejstvo, bio je u manevru na gore kada je pogođen. Video sam da je pao na položaj terorista, koji su imali podršku NATO avijacije iz vazduha – rekao je Dimovski.
Po oceni i pretpostavci pilota iz Đurićeve eskadrile, kada nije mogao da izvuče avion, komandant Đurić nije želeo živ teroristima u ruke, već se zajedno sa avionom obrušio na neprijatelja. Dva dana se vodio kao nestao – ispričala je njegova supruga Biljana novinarima kasnije. U trenutku Životine pogibije njihov sin Aleksandar imao je deset godina, a ćerka Ana devet.
Posmrtno je odlikovan i unapređen. Života Đurić sahranjen je u Paraćinu. „Junačko delo majora Živote Đurića je ovekovečeno. Sećaćemo ga se i pominjati ga kao i najveće pilote-junake koji su do sada branili naš narod i Otadžbinu. Ušao je hrabri vitez u istoriju. Ponosimo se našim hrabrim pilotom Životom Đurićem. Neka mu je večna slava i hvala!“ – rečeno je tada.
Iza sebe je ostavio suprugu, sina i ćerku.
Vojni sindikat podseća da je odlukom načelnika Generalštaba vojni aerodrom Batajnica promenio ime u Vojni aerodrom pukovnik-pilot Milenko Pavlović.
— U skladu sa činjenicom i da je Života Đurić heroj srpskog neba i srpske vojske stvaraju se mogućnosti da u sećanje na njega i njegovu žrtvu iniciramo promenu naziva vojnog aerodroma Morava — navodi se u pismu Novice Antića, predsednika Vojnog sindikata Srbije.
Neka se vojni zove po majoru Djuricu a civilni Morava. Najvaznije od svega je da taj aerodrom konacno proradi. Zgrade su izgradjene pre deset godina i polako propadaju. Ne znam koliko politicara je proslo tu i svaki put su otvarali civilni aerodrom, od Tadica, Ilica, Vucica pa nista do sada. Uzas!
Na žalost ta inicijativa neće proći. Branioci države, junaci i heroji, moraju da se zaborave i što manje da se o njima i njihovim hrabrim delima govori. Jednostavno zapadna politička elita a i domaća ( ministar vojni dezerter) želi da zabrani svako sećanje na ove plemenite i hrabre ljude.
Da se zoveAleksandra Velikog Picoustog.
Ipak je on najzasluzniji sto se zemlja ok krece oko svoje ose!
Heroji su potrosna roba na nasim prostorima. Koliko ce dugo da traje to ime? Do sledeceg rata?
To je onaj aerodrom što je otvoren pre mesec i po dana a još nije ni jedan civilni avion poleteo
До избора, ако треба, отвараће га још три пута!?
Predlog je zaista divan i slazem se sa njim. Mozda ima i drugih opcija, ali verujem da je ovo jako lepa inicijativa.
Postujem zrtve nasih vojnika, ali zasto je Srbija zaboravila na velike prijatelje kao sto je Marinos Ritsoudis, kapetan broda grčke ratne mornarice 1999. godine, koji se oglušio o direktno naređenje i vratio brod u luku. Time su počela njegova lična stradanja. Mnogi grčki mornari stali su uz svog kapetana, narod ga je podržao, ali ga je ipak vojni sud 1999. osudio na dve i po godine zatvora. Pritvorom se nisu završile njegove nedaće – suđeno mu je pred devet sudova i izbačen je iz službe.