Sve o novom autoputu „Miloš Veliki“
Autoput „Miloš Veliki“, odnosno deonica Koridora 11 od Obrenovca do Preljine, zvanično će biti otvorena danas u 19:30 sati. Putnicima će tako biti dostupno 103 kilometara novog autoputa, čime će putovanje do Zapadne Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine biti značajno olakšano.
Do sada se saobraćaj na Koridoru 11 odvijao samo u dužini od 40,3 kilometra na potezu Ljig-Preljina (Čačak) koji je otvoren pre dve i po godine, no već od danas putnici će od Obrenovca imati autoput, umesto tek od Ljiga.
Kraće i sigurnije putovanje
Tri spojene deonice, zajedno sa deonicom Ljig-Preljina (otvorena kajem 2016. godine) duge su ukupno 103 kilometra i mogu da se pređu za nešto više od 45 minuta ako se vozi 130 na sat, koliko je ograničenje.
Pored uštede vremena, otvaranje ove deonice je posebno značajno za bezbednost saobraćaja u ovom regionu pošto će vozači konačno većim delom imati alternativu za ozloglašenu Ibarsku magistralu, najveću crnu tačku u Srbiji.
Samo je tokom poslednjih nedelju dana na tom delu Ibarske magistrale poginulo petoro ljudi.
Ograničenje brzine 130 kilometara na sat
Ograničenje brzine na većem delu autoputa je 130 kilometara na sat, pa se sve tri deonice od Obrenovca do Ljiga uz poštovanje propisa mogu preći za svega pola sata.
– Sve tri deonice dugačke su ukupno 62,7 kilometara i zajedno sa već otvorenom deonicom Ljig-Preljina omogućiće saobraćaj na autoputu u ukupnoj dužini od 103 kilometara. Od Obrenovca do Čačka stizaće se za 45 do 50 minuta, što je ušteda od sat vremena u odnosu na ranije. Pored toga, autoput će omogućiti ravnomerni razvoj svih okolnih opština i privući kako domaće tako i strane investitore – objašnjava Nebojša Pavlović, savetnik ministarke građevinarstva Zorane Mihajlović.
Kako do autoputa „Miloš Veliki“?
Putnici će na ovaj autoput moći da se uključe iz svih pravaca u zemlji, a evo i kako:
Iz Novog Sada
Iz pravca Beograda:
Iz pravca Niša:
Iz pravca Zagreba:
Naplatne rampe i putarina
Ovaj autoput imaće dve čeone i četiri bočne naplatne stanice, a putarina za putnička vozila iznosiće 420 dinara.
- Na ovom putu naići će se sledeće naplatne rampe:
- Čeona naplatna stanica Obrenovac
- Bočna naplatna stanica Ub
- Bočna naplatna stanica Lajkovac
- Bočna naplatna stanica Ljig
- Bočna naplatna stanica Takovo
- Čeona naplatna stanica Preljina
Naplata putarine će se vršiti u zatvorenom sistemu naplate, odnosno prema pređenom kilometru.
Pumpe tek dogodine
Važno je napomenuti da će benziske pumpe na ovom autoputu biti izgrađene tek dogodine, tako da pre nego što krenete na put dug 103 kilometara, napunite rezervoar.
Potencijalna mesta za pumpe su ucrtana u prostornim planovima na početku izgradnje ovih trasa, ali nadležni kažu da su propisi takvi da se prvo mora otvoriti saobraćajnica da bi se tražile dozvole za prateće objekte.
Na potezu od Obrenovca do Čačka, prostornim planom područja posebne namene infrastrukturnog koridora Beograd-Južni Jadran, deonica Beograd-Požega, predviđeno je po pet odmorišta u oba smera kretanja, u okviru kojih bi se gradile benzinske pumpe.
Usko grlo kod Mislođina
Vozači koji iz pravca Beograda žele da se uključe na koridor 11 moraće, ipak, da se naoružaju strpljenjem prvih nekoliko meseci. Naime, do petlje kod Mislođina vodi klasičan regionalni put sa po jednom trakom u oba smera, zbog čega se očekuju velike gužve.
– Gužvi će biti dok se ne izgradi deonica Surčin-Obrenovac koja će biti završena do kraja godine, odnosno deonica Novi Beograd-Surčin čija bi izgradnja trebalo da počne sledeće godine – objašnjava Nebojša Pavlović, savetnik ministarke Zorane Mihajlović.
Tunel sa 88 kamera
Simbol novoizgrađenog dela Koridora 11 trebalo bi da bude tunel „Brančić“, dužine 940 metara kod Ljiga.
– Tunel je bio izazov i za projektante i za izvođače radova, pošto se na ovoj lokaciji nalazilo puno vode i klizišta. Tunel je pokriven sa 88 kamera koje će danonoćno pratiti dežurne službe iz centra i putem displeja obaveštavati vozače o svim uslovima saobraćaja – kaže Svetlana Milinski, šef nadzorne službe deonice Koridora 11 Obrenovac-Ljig.
U neposrednoj blizini nalazi se tehničko-operativni centar iz kojeg se upravlja saobraćajem u dužini od četiri kilometra, odnosno od petlje Ljig do izlaska iz tunela.
Zašto baš Miloš Veliki
Novi put koji povezuje Beograd i Čačak, a u budućnosti bi trebalo da dosegne sve do Crne Gore, odnosno do južnog Jadrana, prolazi i kroz Takovo, u kojem su se srpske starešine, na čelu sa Milošem Obrenovićem, okupile u aprilu 1815. i odlučile da podignu drugi ustanak protiv Turaka. Stoga, upravo po ovom knezu novi autoput je i dobio ime „Miloš Veliki“.
Autoput Obrenovac-Preljina u brojkama
Prema podacima koji su dostupni na zvaničnom sajtu Koridora Srbije, Koridor 11 bi trebao da se sastoji od:
- 5 tunela
- 78 mostovskih konstrukcija i nadvožnjaka ukupne površine od oko 60.000 m2.
- 40 regulacija vodotokova sa delimičnim izmeštanjem korita reka u dužini od oko 21,5 kilometara
- 46 potpornih zidova ukupne dužine od oko 6,1 kilometra
- 28 zaštitnih zidova od buke ukupne dužine od oko 7,3 kilometra
Deo Koridora 11 koji se proteže kroz našu zemlju sastoji se sledećih deonica: Beograd-Obrenovac, Obrenovac-Ub, Ub-Lajkovac, Lajkovac-Ljig ( Donji Banjani), Donji Banjani-Boljkovci, Boljkovci-Takovo, Takovo-Preljina, Preljina-Prijevor, Prijevor-Lučani, Lučani-Požega, Požega-Boljare.
Trenutno je put izgrađen do Preljine, te se u narednom periodu očekuje izgradnja ostalih deonica do Požege.
Do kraja godine – povezivanje koridora 10 i 11
Najvažniji deo posla se očekuje do kraja godine – a to je spajanje sa deonicom Surčin-Obrenovac, čime će se povezati sa koridorom 10 i autoputem Beograd-Zagreb.
Tada ćemo imati svih 120 kilometara novog autoputa na koridoru 11, te putnici iz Beograda i Vojvodine praktično neće silaziti s autoputa na putu do mora sve do Preljine, a vozači sa severa će putovati bez prolaska kroz centar Beograda.
Potpisan ugovor za izgradnju deonice Novi Beograd-Surčin
U Beogradu je danas potpisan Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji deonice Novi Beograd-Surčin kao dela auto-puta E-763, sa kineskom kompanijom Čajna komunikejšns konstrakšn kompani (China Communications Construction Compani Ltd).
Ugovor s upotpisli ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća “Putevi Srbije” Zoran Drobnjak i direktor ogranka za Srbiju kineske kompanije Si-Si-Si-Si (CCCC) Džang Sjaojuen.
Potpisivanju ugovora prisustvovali su predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kineska ambasadorka Čen Bo.
Na autoputu od 100km oni samo 5 iskljucena napravili ! Moralo se marnuti pa se nebi poklopilo u preskup kredit !
Ala se hvale sa autoputem, ko da su zaradili za njega. Nije tesko podici par milijardi kredita i praviti autoput. Pa to svako moze. Napravite vi te pare pa onda zidajte. A inace zamislite kad bi nemci ovako svecano otvarali svaki komad autoputa koji su ikad napravili? Pa nikad ne bi postali ekonomska sila. Kod nas je sve predstava za gladan narod. Nije vodja kriv, mi smo g****
Pa sto ga ne napravise do sada? Putarinama se vraca kredit, tako funkcionise i privreda svuda u svetu. Čemu bi onda sluzili krediti, sem za stvaranje nove vrednosti. Nekad je najbolje cutati.
Molio bih te botino da ne pricas o svetu, jer dalje od Lucana nisi bio. I nemoj mi drzati predavanja o ekonomiji, jasno je da se ne razumes. Ne znas ni sta je stvaranje vrednosti. Ako je bolje cutati da ne ispadnes glup, bolje da si cutao ceo zivot.
Baš tako,a još ucenjuju ljude da dodju na svečanost otvaranja,kako bedno od vrhovnog vodje.
A sta ste Vi napravili, sem sto ste rusili? Manjino tisina …!!!
Hvale se na sva zvona,a ne kažu da ljudi moraju pod ucenom da idu na svecano otvaranje i jos da povedu par drugih,informacija iz prve ruke.E Srbijo do kad više?
I nas su terali da idemo po vrucini !
Sto se ovoliko sikirate,pustite Vucica da napravi ovo sto je zapoceo ove gladne ljude da pojedu po neki sendvic na svecanim otvaranjima,Vi kad dodjete na vlast necete imati ovih problema jedino sto ce vasi ostati gladni jer nece biti sendvica.
Srbija je geostrateski centar Balkana.
Oni koji su jos zaljubljeni u „brastvo i jedinstvo“ treba da preispitaju svoj stav,zbog cega Srbija do sada nije imala izgradjena,ova dva koridora,11 i 1o.
Nismo imali zbog Titovih revolucijonara.
Mora se imati u vidu da je kraljevina Srbija,u mnogo cemu bila naprednija i inovativnija,i ako je bila po strukturi ekonomije seljacka zemlja,i od Kraljevine Jugoslavije,a u Titovoj je bila u jarmu komunisticke diktature.
Protka Cacak.