Kako intervjuisati Vučića

Intervjue predsednika Srbije Aleksandra Vučića ne možemo videti u domaćim medijima koje on karakteriše kao one medije koji imaju negativan stav prema njemu. Vrlo često, možda i previše često, možemo ga videti kako daje izjave i intervjue za one medije u Srbiji koje on karakteriše kao objektivne i profesionalne, a koje ne samo zbog te činjenice, javnost u Srbiji doživljava kao Vučiću i SNS-u podobne i poslušne medije, koji nikada, i baš nikada, nemaju ni najblaži kritički stav prema politici i radu predsednika Vučića i SNS-a. 

Nije da ga oni prvi nikada nisu zvali za intervju, već nekako nikada nije imao vremena da se njihovim pozivima odazove. Doduše, po svađalačkom tonu i maniru kako sa novinarima tih medija komunicira prilikom davanja izjava, možemo i zamisliti na šta bi studijski intervju ličio.

Kada gostuje kod ovih drugih, podobnih, gledaocima se čini kao da sedi u sopstvenoj dnevnoj sobi  koliko se u tim studijima odomaćio. Kada se potroše unapred pripremljena ulizička pitanja, predsednik je tu da pomogne sa svojim stečenim medijskim iskustvom i rečenicom koja počinje sa: „A ako ste hteli da me pitate …..“, pa onda sam sebi postavi pitanje i odgovara. 

Politički neopredeljeni građani Srbije, a njih je oko 45-50% u srpskom biračkom telu, prateći domaće medije nemaju priliku da pogledaju intervju sa predsednikom svoje države u kome će on odgovarati na novinarska pitanja koja možda ne prijaju njegovom uhu, ali su od interesa za građane Srbije.  

Kako intervjuisati Vučića, pitanje koje bi danas svaki profesionalni novinar u Srbiji sebi postavio ako bi mu se ukazala prilika za taj intervju. 

Možda bi, kao dobar primer, mogao da posluži snimak razgovora koji je novinarka Glasa Amerike, u emisiji na srpskom jeziku, obavila sa predsednikom Srbije prilikom njegovog aktuelnog boravka u SAD. 

TRANSKRIPT intervjua od 18. minuta snimka:

Glas Amerike: Da, ali isto je postalo popularno da ljudi odlaze iz Srbije, odlaze medicinske sestre, odlaze lekari, vozači. Odlaze ljudi iz Srbije i navode da im je teško da žive u Srbiji.

Vučić: A jel’ bilo lakše kad ste Vi otišli? Više ljudi je otišlo u tom periodu, nego danas, iako i dalje ljudi odlaze. Globalizacija je takav proces. Manje nam lekara odlazi nego iz bilo koje druge zemlje u regionu.

Glas Amerike: Ali Vas ne zabrinjava da jedan lekar ne može da živi sa svojom platom u Srbiji?

Vučić: Ja ću da Vam odgovorim. Lekari mnogo manje odlaze iz Srbije nego u svim drugim zemljama, nego čak iz nekih zemalja EU. Medicinske sestre nam odlaze.

Glas Amerike: Ne može lekar bez medicinske sestre…

Vučić: Pustite me da kažem. U prethodne dve godine smo povećali za 10 i 12 odsto kumulativno za 23 odsto plate medicinskim sestrama, ove godine će biti jos 15 odsto što znači 30 odsto u 3 godine. Nominalno, realno to je 23, 24 odsto, imajući u vidu međugodišnju inflaciju. Ako Vi možete da mi kažete, da mi pokažete da je malo da se uveća za 23, 24 odsto za 3 godine, ja ću vam reći da je nemoguće više, ali ja znam da je uvek lako kritikovati i govoriti loše i ono sto smo nasledili je bilo stanje užasno i to danas popravljamo. I te plate koje su bile 329 evra prosečne, danas idu na 500, 510 evra. Sa druge strane, minimalac koji smo zatekli na 16.000 dinara, ići će na, pretpostavljam 30.000 i više od 30.000 dinara. To su ogromne promene, ali ako vi mislite stvarno da mi možemo za 2 ili 3 godine da stignemo Nemačku i Austriju koje su nam 500 godina bežale, ili Hrvatsku koja nam je 200 godina bežala, a stižemo je, a smanjujemo tu razliku, daleko smo još. Smanjujemo razliku, za razliku od prethodnog perioda, onda recite da sam kriv. Ja sam ponosan na to što smo uradili i za napredak koji postižemo, i želim da Vas obavestim da očekujem da sledeće godine ponovimo titulu najboljeg u privlačenju stranih direktnih investicija. Dobio sam danas podatak od Jorgovanke Tabaković i Narodne banke da imamo 2 koma 32, čak skoro 40 odsto više investicija nego u 6 ili 7 meseci prethodne godine.

Glas Amerike: Ali to ljudi ne osećaju u svojim novčanicima…

Vučić: To je inače floskula koju ponavljate već 5 godina svuda i na svaki način.

Glas Amerike: Nije floskula ako vidite da se ima para da se radi po Beogradu, da se ima para za neke stvari, a da se nema para za plate.

Vučić: Kako to mislite da nema para za plate?

Glas Amerike: Kažete da je jako teško povećavati plate…

Vučić: Naravno, ali evo povećavamo za 15 odsto medicinskim sestrama. I one opet odlaze. Odlaze zato što dobijaju, zato što se svi tuku za njih, dobijaju veće plate, jer je njihova osnova bila užasno mala, jer smo nasledili plate na 32.000 dinara. Mislite li da je moguće da isplatimo medicinskim sestrama plate od 100 hiljada dinara. Iz čega, kako? Koji to doktor ekonomije može da mi objasni kako. Kažite mi kako, a u svemu smo najuspešniji, ceo svet nas hvali kao što znate. U svemu! Od privlačenja stranih investicija, od izgradnje infrastrukturnih objekata. Pa mi imamo više autoputeva duplo nego što ima Rumunija koja je 4 puta veća od nas, koja je članica EU, koja je dobila 60 milijardi od EU. Bugarska koja je dobila 42 milijarde od EU. Pustite te priče ne osećaju! Osećaju ljudi, zadovoljniji su ljudi. Da li su zadovoljni, da li žive lepo, pa ne žive lepo i ne može tako lako da se živi lepo.

Glas Amerike: Da, ali jedan deo ljudi vezan za SNS živi lepo.

Vučić: Naročito žive lepo ljudi vezani za Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Glas Amerike: Ali oni nisu vezani za SNS…

Vučić: Dragan Đilas je najbogatiji, ali nije vezan za SNS.

Glas Amerike: Mislim na ljude vezane za SNS, one koji su zapošljavani preko stranke… Dakle, to su ljudi koji žive dobro. Zar ne?

Vučić: Mislim da najbolje živi Dragan Đilas. I Dragan Šolak. I mislim da dobro žive i mnogi drugi ljudi. Mislim da ima ljudi u SNS-u koji žive kao obični ljudi pristojnim i normalnim životom. Ali ima i onih koji se ponašaju bahato i arogantno i oni neće biti više na funkcijama. Upravo zato i predviđam Kongres partije da mlađe snage preuzmu vođstvo, kao i oni koji su se pokazali kao odgovorni i ozbiljni.

Glas Amerike: Postoje ljudi čiji se doktorati dovode u pitanje, čije se ponašanje dovodi u sumnju. Pre svega mislim na krivično ponašanje i bahatu vožnju i ništa se ne rešava. Dozvoliću da ćete to rešiti na Kongresu stranke….

Vučić: Nemojte Vi meni da dozvoljavate bilo šta, molim vas da mi ništa ne dozvolite…. Kažite mi to, krivično ponašanje, kakvo je to krivično ponašanje?

Glas Amerike: Ukoliko vozite autoputem i ubijete nekoga na naplatnoj rampi…..

Vučić: Na primer?

Glas Amerike: Ubijete osobu na naplatnoj rampi…

Vučić: Na primer…

Glas Amerike: Na primer Zoran Babić.

Vučić: Na primer, Zoran Babić nije ubio nikoga.

Glas Amerike: Ali, mi to nismo videli.

Vučić: Šta nismo videli?

Glas Amerike: Nismo videli ko je vozio auto. Niste dozvolili da se vidi snimak javne kamere. Sami ste zaključili i rekli: „ja sam video, on nije kriv“.

Vučić: Snimak je užasan, a pošto vidim da izražavate sumnju, ja ću da zamolim nadležne države organe kao predsednik Republike da vam pokaže to. Da vidite kakvim ste se lažima služili svih prethodnih meseci.

Glas Amerike: Ja vas molim, hvala…

Vučić: To ću da uradim, ja Vas molim da izađete na televiziju da se izvinite za sve laži koje smo izgovarali o ovom slučaju. I ništa više. Da li zaista mislite da bih bio budala da pogledam snimak i da vam kažem da je to tako. A da znam da taj snimak postoji koji bi dokazivao nešto drugo.

Glas Amerike: Rekli ste sada javno da ćete dati taj snimak…

Vučić: Ne, rekao sam da ću da učinim sve što je u mojoj moći. Nadam se da sam dobio obećanje od vas da ćete se izviniti za sve neistine koje ste prenosili…

Glas Amerike: Da.

Vučić: Ja ću sa velikom pažnjom i željom da iščekujem vaše izvinjenje. Kao što vidite na čapras divanima i šupljim pričama ne može da se zasniva suština politike. A to je suština politike onih koji bi da sruše uspešniju, pristojnu i moderniju Srbiju. I u tome neće uspeti.

Glas Amerike: Oni će najverovatnije bojkotovati izbore – zato što su nezadovoljni. Razgovori vlasti i opozicije, kako razumemo, baš i ne idu u tom smeru, kao da vlast čini…

Vučić: Vlast mnogo čini.

Glas Amerike: Da li se radi o nekoj izmeni zakona?

Vučić: Prvo, mi smo uradili sve da sačuvamo demokratske zakone. Da li ste saglasni da su to izuzetni zakoni? Da je to vrhunac demokratije…. Jesmo ih sve sačuvali? Sve što žele, mi smo spremni i mimo toga. Ako hoće spremni smo da ih donesemo. 

Glas Amerike: Ali..

Vučić: Samo da me pustite da odgovorim na pitanje kada ste me već pitali. Na taj vrhunac demokratije, ako im je u međuvremenu, palo napamet još nešto… I za biračke spiskove i sve laži kako je neko potkradao na izborima. Otimao narodnu volju. Sve što je potrebno o Zakonu o finansiranju političkih stranaka postupili smo po njihovom zakonu. Usvojili smo ono što su tražili, uz dve manje izmene, koje su značile da manje para uzimamo narodu i manje dajemo strankama. Jer sam želeo da moja stranka dobija manje novca. Da bi se ponašao domaćinski i pošteno. A ne kako su se „dosovci“ ponašali dok su bili na vlasti. Pa kad su imali ogromnu većinu uzimali ogroman novac za sebe. Što se tiče medija, društvene mreže su najsnažniji medij u Srbiji. Oko 85 odsto ljudi u Srbiji koristi društvene mreže. Što se tiče drugih medija postoji značajnija polarizacija medija i ja nemam problem sa tim. Kao što postoji i ovde u Sjedinjenim Državama – video sam to.

Glas Amerike: Kako se osećate kad ljudi pričaju – „evo ga ovaj na svim kanalima je“?

Vučić: Nikad u životu nisam bio na mnogim od tih kanala.

Glas Amerike: Svi kanali, na primer, prenose vaše obraćanje…

Vučić: Na primer?

Glas Amerike: Pink, RTS….

Vučić: Na primer koje obraćanje?

Glas Amerike: Na primer sada kada ste otvarali ovaj deo autoputa.

Vučić: Nažalost, mnogi nisu prenosili. Ili, neki nisu prenosili. A ja mislim da ne postoji važniji događaj za Srbiju od takve stvari. Čudim se kada neko prenosi gluposti pojedinih ljudi koji ne znaju šta bi rekli, ni šta su uradili. Osim što su bogatiji za 500 miliona evra, tri televizijska kanala, deset novina u Srbiji. I opet kukaju. Ajde da uporedimo nešto pošto volim da pričam o tome. Mnogo mi je bilo teže u prvom delu gostovanja. Imam samo jedan uslov oko emitovanja, a to je da mi ne skratite ni reč. To je moja jedina molba. Suština je u sledećem: 2012. godine imali ste KCN 3, možete da mislite moćnu televiziju koja nije bila pod direktnom kontrolom režima Dragana Đilasa, Jeremića, Tadića i ostalih. I nijednu više. Sve ove frekvencije na ovim televizijama o kojima govorite: Pink, RTS, Hepi, Prva. Sve te frekvencije je njima dugoročno dala Demokratska stranka. Ne Srpska napredna stranka, ili bilo ko od nas. Rukovodstvo RTS-a gotovo u celini od Nenada Lj. Stefanovića do Olivere Kovačević postavila je Demokratska stranka, ili se to desilo u njihovo vreme. To su nekada bili nezavisni eksperti, a danas su to Vučićevi botovi. Što se tiče medijske situacije danas, svi nedeljnici: NIN, Vreme, one novine što su izmislile intervju sa Trampom – pa još dobili i nagradu za to, Nedeljnik, Novi magazin i tako dalje – svi su anti – Vučić. Jesmo li saglasni? I to lupaju gluposti kad stignu, ništa ih ne sekira, nemaju problema. Imate Danas, Blic, koji sigurno ja kontrolišem preko njihovih vlasnika Axel Springer i Ringier-a. Danas ništa ne radi nego svaki dan – ajde nešto loše da kažemo o Vučiću.

Glas Amerike: Kako možete jedan korpus medija da komentarišete sa – ovi pričaju gluposti, a ovi drugi samo čekaju da kritikuju Vučića… Nije li osnovni cilj medija da kritikujući vladu koriguju…

Vučić: Ja sam srećan što…

Glas Amerike: Zašto su to Vama onda gluposti?

Vučić: Zato što jesu gluposti. Zato što slušam da mi objašnjavaju ljudi kako je bilo divno u vreme Borisa Tadića i Dragana Đilasa. Ja kažem da su to gluposti. Ajde da vidimo sad nešto… Jesam li tužio ikoga od njih? Ijednog novinara, urednika, ili novinu? Za million laži…. Ili kada su mi decu stavljali na naslovnu stranu? Nisam. Da li plačem zbog toga što to rade svaki dan? Ne. Samo za sebe zadržavam pravo da odgovorim na njihove optužbe. Ništa ne tražim. Pa i N1 je valjda nešto prenosio. Oni kažu da sam ja najzastupljeniji, iako kažu da nikada nisam tamo otišao. Šta ćete, da nema mene, ne bi imali ni program. Što se nas tiče, mi smo spremni o svemu tome da razgovaramo.

Glas Amerike: A sa opozicijom?

Vučić: Uvek sam ja bio spreman…

Glas Amerike: Lično? Sa Draganom Đilasom i Vukom Jeremićem?

Vučić: Oni to nikada nisu tražili od mene. Rekli su da je onaj ko razgovara sa mnom – izdajnik. Ja sam to teškom mukom prihvatio. To je bila teška uvreda za mene, ali ja sam to prihvatio. Njihovu želju poštujem. Zato danas razgovaraju onako kako treba da razgovaraju. Sa druge strane, ja ću sa njima da razgovaram ako to budu želeli kada pređu census, kada bude trebalo da odredim mandatara. A do tada, mi smo spremni za razgovor uvek. Spremni smo i po ovom pitanju da razgovaramo. Siguran sam da o RTS-u uvek sve može da se dogovori precizno kakva pravila da budu, ali to ne zavisi od nas.

Glas Amerike: A o Regulatornom telu za eletronske medije (REM)?

Vučić: Šta o REM-u? Vi biste da rušite nezavisna tela koja su oni postavili. Sve njihove zakone i norme da rušite. Interesantan slučaj, a nikako da se pitamo odakle kanali koji su Đilasovi i odakle te pare. Ali, šta da radimo – sve valjda to tako da dođe. Građani ne moraju da brinu. Svako ima pravo da bojkotuje, posebno oni koji imaju nikakvu podršku naroda i svih njihovih partija zajedno iznosi ispod deset odsto. Tako da mogu da bojkotuju, ili ne moraju. Pravo da vam kažem, meni je svejedno. Voleo bih da izađu na izbore i jasno vide kako i koliko stoje. Ali ono što je najvažnije je da Srbije ide napred, da se ekonomski razvija. I da u teškim uslovima sačuva svoje nacionalne i državne interese.

Izvor: b92 Blog

______________________________________________________________________