Srbija je Rusima obećana zemlja

SVE je više Rusa koji kupuju nekretnine, žive i posluju u Srbiji, kažu u Udruženju rusko-srpske ekonomske saradnje (URSES). Predstavništva ovog udruženja u Moskvi, Sankt Peterburgu, Jekaterinburgu i drugim ruskim gradovima nude zainteresovanima veliku bazu podataka o Srbiji. Pouzdane informacije koje su članovi Udruženja godinama strpljivo sakupljali danas su putokaz ruskim investitorima, turistima i useljenicima, ukazuje inženjer Stevo Vranić, predsednik skupštine URSES.

– Rusima je najvažnija brza, tačna, jasna i poverljiva informacija s terena, a nama se obraćaju jer udruženje ima mrežu u celoj Srbiji – kaže Vranić. – Rusi žele da dođu u Srbiju, ali traže pouzdanu logistiku, posle loših iskustava s lenjošću i korupcijom. Kad su utvrdili da su naši podaci o nekretninama i privrednim potencijalima validni, stavili su nas na listu strateških partnera. Zahavaljujući nama doselilo se prvih 20 ruskih porodica.

Prema popisu iz 2011. u Srbiji je živelo 3.247 Rusa, a procenjuje se da oko 1.800 ruskih državljana poseduje privremene srpske dokumente, jer se ovde bave nekim poslom. Međutim, ovi podaci su već zastareli i ne daju pravu sliku ruske dijaspore u Srbiji koja neprestano raste, smatraju u URSES-u.

– Prošle godine došlo je do ekspanzije naseljavanja, naročito u okolini Kraljeva i Kruševca, gde se doselilo 37 porodica – kaže Vranić. – U tom regionu sada žive ukupno 82 porodice koje su došle iz Rusije, a porastao je i broj brakova Srba sa Ruskinjama. Njih oko 380 trenutno čeka srpsko državljanstvo. Po nezvaničnim podacima koje smo dobili iz više udruženja ruske dijaspore, ona imaju čak 12.200 članova u Srbiji. Interesovanje za Srbiju pojačalo se posle početka sukoba u Ukrajini.

Doseljavanje Rusa u srpska sela iz kojih su Srbi pobegli i kupovina imanja koje godinama niko nije hteo ni da pogleda izazvali su veliko čuđenje. Kao motiv za dolazak u srpsku provinciju oni obično navode lepu klimu i jeftin život. Mnogi kažu da će se baviti poljoprivredom, iako su došli iz velikih gradova.

– U Moskvi sam se bavio i građevinom, elektrikom, pisao scenarije za filmove, radio kao kurir, a takođe sam i studirao – kaže Valerij Perev, iz Moskve, koji se doselio u okolinu Kraljeva. – U Srbiji ću se baviti poljoprivredom, jer to inače volim.

U Konarevo kod Kraljeva se doselio Aleksej Kudrin, iz Sankt Peterburga, gde ima firmu kojom upravlja daljinski.

– U Kraljevo sam došao jer mi je sada život lepši I mirniji, vazduh je čistiji, a i priroda je lepa – kaže Kudrin. – Imam firmu koja pravi sajtove i reklame, i sve to radim preko interneta.

Slične priče mogu se čuti i od drugih ruskih doseljenika koji su obrazovani gradski ljudi, najčešće porodični, čija deca se uklapaju u škole i pokazuju odličan uspeh. Oni se uglavnom doseljavaju u tradicionalno voćarske krajeve, u blizini banjskih i planinskih turističkih centara, gde se kuća s imanjem može kupiti za sumu koja se u Moskvi daje za nekoliko kvadratnih metara stana. Srbi iz ispražnjenih brdsko-planinskih sela raduju se novim komšijama jer jedino oni otkupljuju voće.

U URSES-u ukazuju da je motiv Rusa za doseljavanje u Srbiju pre svega ekonomski.

– Rusi u Srbiji žele da se bave poljoprivredom, proizvodnjom i preradom hrane, a pre svega organizovanjem sabirnih centara iz kojih će se ta roba izvoziti u Rusiju. Sebe smatraju prethodnicom kao u vreme „zlatne groznice“, kad onaj ko dođe prvi ima najviše šanse za veliki uspeh. Oni u Srbiji vide veliki potencijal. Mi se nadamo da će oni otvoriti i prerađivačke kapacitete, a ne samo da izvoze sirovine, kaže Vranić.

Udruženje rusko-srpske ekonomske saradnje je nastalo 2008. najviše zahvaljujući inicijativi ruskih ratnih veterana koji su dolazili na lečenje u Srbiju, ukazuje prim. dr Verica Živković, direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku. Zbog pomoći koju je ukazivala veteranima ona je stekla njihovo veliko poverenje i dobila počasni čin majora.

Dr Verica Živković i Stevo Vranić sa saradnicima napravili su sopstvenu bazu podataka s pouzdanim informacijama o Srbiji.

U URSES-u ističu da je u poslednje dve godine saradnja izuzetno intenzivirana, što se vidi i po porastu broja ruskih turista i po interesovanju ruskih investitora za velike projekte.

– Mi smo s lokalnim samoupravama na Kopaoniku već potpisali ugovore o projektu izgradnje „ruskog sela“ na površini od 100 hektara u kome će biti 1.200 kuća i ruska crkva – kaže Stevo Vranić.

Novosti