Održana druga, a deseta, prognana a slobodna Nušićijada

UG KudeS – Slobodna Nušićijada proslavila je deceniju postojanja i okupila hiljade ljubitelja satire, humora i zabave na tri događaja u Beogradu i Ivanjici. Bogat festivalski program, pod sloganom Mentalno razgraničenje, ali i organizacija festivala u neobičnim okolnostima predstavljaju kulturno-umetničku gerilu udruženja KudeS u borbi za slobodu izražavanja i delanja.

Slobodna Nušićijada na Dorćol Platzu, foto: Jakov Simović

Druga godina Nušićijade u izgnanstvu, deseta u organizaciji, okupila je mnogobrojne umetnike, humoriste, novinare, pisce, satiričare i glumce koji su nastupili pred publikom na prepunom Dorćol Platzu i u ivanjičkim Prilikama, u zaseoku Darijevića reka. Ovogodišnji koncept prognane, a slobodne Nušićijade bio je radio koji se sluša i gleda, pa su program u Beogradu vodili Darko Mitrović i Marko Stepanović, odnosno Marko Vidojković i Nenad Kulačin u Ivanjici.

Na Dorćol Platzu nije bilo dovoljno prostora za sve koji su došli da pruže podršku slobodnoj Nušićijadi. Glumci Petar Božović i Tihomir Stanić, karikaturisti Dušan Petričić i Marko Somborac, aktivista Branislav Guta Grubački i humorista Miodrag Stošić izazvali su salve gorko-slatkog smeha. Publika je imala priliku da doživi specijalno izdanje emisije 24 minuta, uz Zorana Kesića i deo redakcije Njuz.neta, koji su godinama unazad neizostavni gosti Nušićijade. Poseban začin uzavreloj atmosferi dalo je izvodjenje emisije PLJIŽ pod vedrim nebom, te su gosti festivala uživali uz Dragoljuba Dražu Petrovića, Mićka Ljubičića i Voju Žanetića. Dok su pisci i urednici: Milan Ćulibrk, Zoran Hamović i Marko Vidojković diskutovali o neukrotivoj snazi pera i zaključili da reč, kao voda, uvek nađe svoj put, o neukrotivosti dasaka i snazi teatra govorili su ljudi iz pozorišta: dramaturškinja Minja Bogavac, reditelj Vojkan Arsić i glumac i aktivista Vladan Savković. 

foto: Marija Piroški

Uz poruku koju su zajedno poslali, da je mentalno razgraničenje preduslov slobode, a humor i smeh nužnost u slobodnom društvu, deo izvođača preselio se na privatno imanje u okolini Ivanjice oivičeno rečicom, ušuškano jasenovima i ukrašeno karikaturama. 

Odavde su Draža Petrović, Milan Ćulibrk, Dragoljub Đuričić, Vojkan Arsić, Guta Grubački i Miodrag Stošić poruci iz Beograda dodali važnost postojanja pojedinca koji sme da se šali, i iskazali zahvalnost domaćinima koji su se usudili da svoje imanje ustupe čitavom pokretu šaljivdžija medju kojima se, pored Petra Božovića, našao još jedan bard – Milan Lane Gutović.

foto: Jakov Simović

– Dva su izvora smeha u ova dva festivalska dana – kaže Vera Jovanović, koordinatorka Nušićijade, “jedan je humor koji je u našoj gerilskoj varijanti festivala postao još dominantniji element nego ranije, a drugi je radost koju nam u ovim neobičnim okolnostima donose veliki ljudi – izvođači, gosti, prijatelji, saradnici – koji podržavaju naš rad i misiju.”

Komponentu humora na oba mesta obogatile su izložbe Koraksa, Petričića i Somborca, dok je izložba – instalacija sa istorijatom Nušićijade dala uvid u ključna dešavanja, ali i priliku posetiocima da ostave svoju poruku ili pečat. Na prognanoj, a slobodnoj Nušićijadi kreiran je Depo Nove solidarnosti, aktivni porketni muzej kao zbirka predmeta, zapisa i uspomena na solidarnost.

Sloboda govora i delanja, u šali i zbilji, osnova otvorenog društva

I u Beogradu i u Ivanjici deca su uživala u eksplozijama otkrića i eksperimente sa Festivala nauke koje su izvodili Milan Popović i Vuk Jovićević, u stvaranju pozorišta senki Pozorišta tri mame i učenju o dečjim pravima, i to na vreme, sa Ivom Eraković. 

foto: Jakov Simović

U muzičkom delu programa koji su činili Dragoljub Đuričić i bubnjari, Kaktus Džek i Sashka Janx u Beogradu, odnosno saksofonista Jovan Maljoković sa Balkan Salsa Bendom u Ivanjici, uživali su posetioci svih generacija.

– Koncept našeg festivala podrazumeva istrajnost ne samo u slobodi i humoru, već i u kvalitetu i raznovrsnosti formata, a trenutne okolnosti zahtevaju istrajnost pred svim izazovima sa kojima se suočavamo – kaže Zorana Parezanović, predsednica UG KudeS.

foto: Jakov Simović

Poseban događaj koji zaključuje slobodnu Nušićijadu predstavlja Matine za istoriju, u slavu 50 godina od publikovanja dela Radomira Konstantinovića Filosofije palanke, održava se u njegovoj kući u nedelju, 25. avgusta 2019. Razgovor o ovom kultnom delu okupio je Latinku Perović, Milivoja Bešlina, Živana Berisavljevića, Milana Vlajčića, Slobodana Ilića, Vladimira Marovića, Ivana Milenkovića, dok je u ulozi moderatora Radivoj Cvetićanin.

Hiljade poštovalaca kulture i umetnosti, “sumnjivih lica”, namernih prolaznika i onih koji se na glas šale i smeju uživalo je u programu kreiranom kao apel iz izgnanstva. Nušićevski rasplet i protivpravno izbacivanje udruženja KudeS iz festivala koje je obnovilo od strane ivanjičkih opštinskih vlasti, pokazalo je da je prostor Nušićijade mnogi širi od ivanjice. Tako je prognana Nušićijada postala priča slobodnih, nasmejanih, hrabih i svih onih čija se reč ne može ukrotiti, a organizatori poručuju da će sličnih aktivnosti biti i u buduće, sve do povratka u ivanjičku čaršiju.

_________________________________________________________________