Trećina ljudi sa odmora dođe – umorna

Sezona godišnjih odmora se bliži kraju, deca se sledeće nedelje vraćaju u školske klupe, a svi oni koji su imali prilike da otputuju ponovo moraju da zasuču rukave i okrenu se radnim obavezama. Iako mnogi ljudi na godišnjem odmoru „napune baterije” i potpuno osveženi mogu da se vrate na posao, ima i onih kojima i sama pomisao na radno okruženje izazove depresiju. Statistika pokazuje da se efekti odmaranja smanjuju posle tri dana povratka u radnu sredinu i rutinu, a nakon tri nedelje potpuno nestaju – kao da čovek nije ni bio na odmoru.

Docent dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, napominje da sindrom umora po povratku sa odmora ili „post holidej bluz” predstavlja grupu simptoma koji se javljaju posle odsustva, po povratku u radno okruženje ili vraćanju porodičnim ili obavezama na fakultetu. Ovaj sindrom karakterišu na emocionalnom nivou apatija ili tuga, a na fizičkom nivou generalizovani umor, glavobolja, stomačni problemi, nesanica.

– Prema podacima nekih istraživanja, oko 30 odsto populacije pati ili je patilo od ovih simptoma neposredno po povratku sa odmora.

Do danas ne postoji zvaničan konsenzus među psihijatrima o postojanju ovog sindroma, pa on nije klasifikovan kao poseban entitet ni u jednoj klasifikaciji mentalnih bolesti, iako su svi saglasni da kod većine ljudi postoji osećaj određenog stresa i nelagodnosti pri povratku na posao sa odmora. Neki stručnjaci smatraju da bez obzira na to što ovaj sindrom nije opisan kao zaseban entitet ne znači da on ne postoji. Drugi, pak, tvrde da ono što se dešava većini ljudi jeste da pretrpe određeni stres jer ambijent plaže, planine ili vikendice zamene za budilnik, jutarnje saobraćajne gužve i gomile elektronskih poruka. Taj stres je, navode oni, deo procesa prilagođavanja radnom životu i ni na koji način se ne može smatrati patološkim – ističe naša sagovornica.

Najčešći razlozi sindroma umora nakon povratka sa odmora su nedovoljno sna, prekomeran unos alkohola i preterana socijalna angažovanost tokom dana odmora, nemogućnost da zbog radnih obaveza kojima se vraćamo posvetimo dovoljno vremena sebi. Osećaj umora može da potiče i od suočavanja sa obavezama na poslu, pritiska da se odmah po povratku ostvare određeni poslovni ciljevi ili preteranih zahteva radnog okruženja, koji izazivaju stres.

Šta možemo da uradimo da bi nam povratak na posao bio prijatniji? Naša sagovornica kaže da treba unapred isplanirati vreme pred kraj odmora. To znači da nekoliko dana pred povratak na posao treba odlaziti i ustajati iz kreveta prema rasporedu radnog dana, biti fizički aktivan, a dan pred povratak u radno okruženje trebalo bi posvetiti sebi, odmoru i aktivnostima u kojima se uživa. Po povratku na posao ne treba se odmah preopteretiti obavezama, već se postepeno vraćati radnim zadacima i upoznavati sa onim što je propušteno. Korisno bi bilo unapred isplanirati, uz raspored porodičnih obaveza, i neke popodnevne aktivnosti u kojima se uživa.

– Ljudi koji ne vole posao koji rade odmor doživljavaju ne samo kao period prepuštanja uživanju i opuštanju, već i kao bekstvo od svakodnevnog nezadovoljstva. Samim tim, njima je i povratak na posao posle odmora teži i stresniji, jer se iznova suočavaju sa tim nezadovoljstvom. Kod onih koji u osnovi uživaju u svom poslu i društvenom životu može tokom odmora opasti doživljaj povezanosti sa radnim mestom, ali se brzo po povratku vraća želja za radom i zadovoljstvo poslom – dodaje dr Stašević Karličić.

Simptomi sindroma umora nakon odmora su prolazni i traju najčešće do desetak dana po povratku na posao. Ipak, ako tuga, umor, gubitak interesovanja, problemi sa spavanjem, poteškoće u koncentraciji, pad energije ili osećaj bezvrednosti traju duže od dve nedelje, ako narušavaju značajno svakodnevno funkcionisanje ili ako je osoba ranije imala epizodu depresije, možda je u pitanju nešto više od ovog sindroma. U tim slučajevima potrebno je obratiti se psihijatru za stručnu pomoć.