U Moravičkom okrugu zbrinuti viškovi u obrazovanju

Novu školsku godinu, koja počinje u ponedeljak, 4.400 zaposlenih u školama dočekuju kao – tehnološki višak. To je pokazao najnoviji presek stanja po obrazovnim ustanova u Srbiji, koji je urađen uoči početka školske godine. Istovremeno, bar na papiru, u prosveti ima 31.778 slobodnih mesta. Na njima su uglavnom angažovani nastavnici koji zbog zabrane zapošljavanja rade na određeno.

– Ove godine najviše viškova ima među nastavnicima tehnike i tehnologije (tehničko vaspitanje), kao i u stručnim školama, kao što su hemijske, građevinske i mašinske – kaže Dobrivoje Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika. – To su ljudi koje je teško rasporediti po drugim školama jer ne postoji potreba za njihovom strukom.

On navodi da će oko 2.500 njih biti smešteno na novo radno mesto, ali njih oko 2.000 ne može nigde da se premesti, iz različitih razloga.

Sindikati, ističe naš sagovornik, uz pomoć Ministarstva prosvete čine sve kako bi tehnološke viškove smestili na neko od slobodnih radnih mesta po školama, ali negde to jednostavno nije moguće, a prepreke su različite.

Za nekim strukama ne postoji potreba, na primer nastavnik koji predaje stručne predmete u kožarskoj školi teško će naći angažman u nekoj drugoj ustanovi, neki ljudi ne mogu da putuju daleko… – pojašnjava Marjanović.

Predsednik SOČ-a Vladimir Adžić kaže da su svi tehnološki viškovi u Moravičkom okrugu zbrinuti.

– Nije bilo mnogo viškova u okrugu i mi tu stojimo veoma dobro. Mislim da su samo dva zaposlena ostala u celosti bez fonda časova i to tamo gde nisu upisana cela odeljenja, ali smo i to rešili. Radna grupa je uspela da iznađe rešenje za sve nastavnike, delom zahvaljujući uvođenju jednosmenske nastave u pojedinim školama – rekao je Adžić.

Dobrivoje Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika kaže da ima i onih koji su spremni na svaku žrtvu kako bi sačuvali posao, pa rade u po pet-šest škola.

– Ponekad ne znaju ni gde putuju, ni gde rade, ali mi nekako uspevamo da deo tih viškova prelijemo, kao vodu iz posude u posudu – slikovito pojašnjava ovaj sindikalac.

U školama ima i 5.328 nastavnika sa nepunim radnim vremenom. To su oni koji su zasnivali odnos sa nepotpunim brojem časova koji nikad nisu uspeli da popune fond. Marjanović naglašava da se prilikom popunjavanja upražnjenih radnih mesta prvo počinje preuzimanjem tehnoloških viškova, pa onda onih sa nepotpunom normom.

Kada je reč o nenastavnom osoblju, Marjanović podseća da su lane najugroženiji bili domari, zbog pravilnika koji su doneti, ali da se ove godine nijedno vannastavno zanimanje nije izdvojilo. Kao jedan od najvažnijih razloga za viškove u školama, Marjanović navodi smanjenje broja đaka, kojih je iz godine u godinu sve manje.

Ukida se zabrana zapošljavanja

Kada je reč o zabrani zapošljavanja, ministar Mladen Šarčević ocenjuje da je problem što ona nije selektivno rađena.

„Trebalo je da se odnosi na činovnike, gde se manipulisalo, u prosveti je ta mera pogrešna. Imamo mnogo nastavnica koje zbog toga čuvaju mesto, umesto da odu na porodiljsko bolovanje. To je nevolja za njih, ali i za državu. Radi se o najmanje 20.000 žena koje bi trebalo da zaposlimo. Zalažem se da se ta zabrana baš u prosveti prvo ukine, što bi bila jaka pronatalitetna mera“, rekao je ministar.

Novosti, OzonPress