Iako je obim prodaja nešto smanjen u odnosu na isti period prošle godine kada je sklopljeno 48 hiljada kupoprodajnih ugovora, trend pokazuje da je cena samih nepokretnosti porasla, imajući u vidu porast ukupne novčane vrednosti za 200 miliona evra, pokazuju podaci RGZ. To je ostvareno zbog rasta prodaje nepokretnosti u novogradnji i to za 13 odsto, a uobičajeno je da novogradnja ima više cene u odnosu na starogradnju.
Treba napomenuti i da je za prvu polovinu 2019. karakteristično da su sve prometovane nepokretnosti upisane u katastar nepokretnosti, zahvaljujući primeni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
Više od polovine novčanih sredstava obrne se na nekretninama u Beogradu i to 995 miliona evra što je značajan rast u odnosu na 830 miliona evra u prvoj polovini 2018.
Po prometu, prvi nakon Beograda je Novi Sad, a vrednost tržišta iznosi 194 miliona evra. U istom periodu lane vrednost je bila 185 miliona evra.
Zatim po vrednosti tržišta slede Niš sa 46 miliona evra, Subotica sa 32 miliona evra, Pančevo sa 25 miliona evra i Kragujevac sa 24 miliona evra.
Šta se i gde najviše kupuje?
Od ukupnog trgovanja nepokretnostima čak 27 odsto se odvija u glavnom gradu Beogradu, a 36 odsto u Vojvodini.
U Srbiji su za kupovinu najtraženiji stanovi (47 odsto) što je znatno više nego u istom periodu prošle godine kada su stanovi u trgovanju imali udeo od 33 odsto. U trgovini stanovima obrne se skoro polovina ukupnih novčanih sredstava, odnosno 850 miliona evra (u prvoj polovini 2018. to je bilo 775 miliona evra).
Kuće su u Srbiji manje tražene od stanova i predstavljaju 13 odsto udela na tržištu.
Poljoprivredno zemljište čini 20 odsto ukupnog trgovanja nepokretnostima. Novčana vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta je oko 87.6 miliona evra, dok je u istom periodu lane tržište poljoprivrednog zemljišta imalo vrednost oko 72 miliona evra, a udeo u ukupnom tržištu nepokretnosti bio je 20 odsto. Najviše cene u Srbiji, poljoprivredno zemljište postiže u Bačkoj. Treba primetiti i da je u čitavoj Srbiji, izuzev Beograda, vrednost prosečne cene za poljoprivredno zemljište porasla.
Interesantno je da kada razmišljamo o Beogradu i tržištu nepokretnosti, obično mislimo na trgovanje stanovima, ali u glavnom gradu u ponudi se može naći i poljoprivredno zemljište, a prosečna cena u prvoj polovini 2019. godine bila je 3.850 evra po hektaru, dok je lane u istom periodu bila 3.950 evra po hektaru.
Cene kvadrata stanova, garaža, poslovnih prostora
Najskuplji kvadrat u Srbiji i u 2019. godini je na ekskluzivnoj lokaciji Beograda na vodi i koštao je 7.918 evra, a ukupna cena stana bila je 973.888 evra. U staroj gradnji najviša cena po kvadratu plaćena 3.600 evra za stan u ulici Kralja Petra, dok je najviše novca za stan u starogradnji 870.000 evra izdvojeno za nepokretnost površine 343 m u blizini opštine Novi Beograd.
Prosečna cena kvadrata u Čačku u starogradnji iznosi 623 evra, dok je prosečna cena u novogradnji 852 evra po m2. U odnosu na prošlu godinu cena po m2 porasla je za 7 procenata.
Ima li neko iz Cacka da prokomentarise da li je ovo istina da je cena stanova povecana? Hvala
Cena kvadrata u zgradi preko puta AMK Drncova zgrada bila (novo)950 evra +pdv.Cena u zgradi na keju gde je Idea ,Kolova zgrada bila 520 evra isto novo.Sad vidi koliko je poraslo.Nije ovde poenta sto je porasla cena kvadrata,nego koja sirotinja sve ovo pokupova bar ovde u ovoj „sirotinjskoj“kasabi.
Boskic kaze sirotinja, a nece ljudi da rade sa srednjom skolom za 40.000 dinara, na svim buticima i pekarama traze radnice, vozila nikada vise po gradu, skupi restorani puni, a potraznja stanova daleko veca od ponude, a gradi se na sve strane. Nesto tu nije logicno