Na svakih 100 dinara zarade 62 uzme država 

Na svakih sto dinara zarade 62 dinara ide na ime poreza. Prošle godine poresko opterećenje na plate bilo je još veće, 63 odsto, a najnovija vest iz Nemanjine 11 je da će Vlada uskoro dodatno smanjiti ovaj namet za minimalno jedan procenti poen. S tim u vezi, istraživali smo koliko je poresko opterećenje zarada u regionu.

Moguće je, dakle, da u sledeću godinu uđemo sa porezom na zaradu od 61 odsto. Da je i to mnogo, danas će reći mnogi i radnici i privrednici. Detaljnije istraživanje u desetak zemalja u regionu donosi, međutim, pomalo iznenađujuću analizu.

U najkraćem, samo sve zemlje , Bugarska i Severna Makedonija bolje su pozicionirane od srpskog radnika i privrednika. Praktično, porez na platu u Bugarskoj je 52 odsto, a u Severnoj Makedoniji 48 procenata. Ostale zemlje imaju veće poresko opterećenje, pojedine čak i do 79 odsto, što je za 17 procentnih poena više u odnosu na našu zemlju (vidi tabelu).  

Država  Porez na zaradu u %

Bugarska   52%

Hrvatska   67

Češka   78

Mađarska   79

Rumunija   75

Slovačka   78

Slovenija   78

S. Makedonija   48

Crna Gora   68

Prosek   69

Srbija   62 %

Posmatraći visinu PDV u Srbiji i regionu dobili smo gotovo slične rezultate. Samo jedna zemlja od pomenutih ima nižu stopu PDV od naše zemlje. U dve zemlje PDV je na istom nivou, dakle, 20 odsto, dok je kod ostalih zemalja u bližem i daljem susedstvu, opšta poreska stopa veća, u pojedinim zemljama čak i za 7 procentnih poena (vidi tabelu).

Država, PDV u %, Porez na dobit u %

Mađarska 27%, 10,8 %

Slovačka 20 %, 21%

Češka 21 %, 19%

Rumunija 19%, 16%

Litvanija 21%, 15%

Poljska 23%, 19%

Letonija 21%, 20%

Estonija 20%, 20%

Slovenija 22%, 19%

Hrvatska 25%, 18%

Bugarska 20%, 10%

Srbija 20%, 15%

Opšta stopa poreza na dodatu vrednost u našoj zemlji poslednji put je, inače, povećana u septembru 2012. godine, dakle pre punih sedam godina i od tada gotovo da se nije pominjalo novo povećanje. Pre toga, država je u nekoliko navrata povećavala poreze. Kada se kriza 2008. prelila i na srpsku privredu, smanjili su se javni prihodi a povećali se rashodi pa se pojavio visok deficit. Tada je došlo do povećanja poreskih stopa. Smanjenje budžetskog minusa bio je jedini cilj ovih reformi. Prvo je povećana stopa poreza na dobit sa 10 odsto na 15, ali to nije bilo dovoljno pa je povećana i opšta stopa PDV-a sa 18 odsto na 20 odsto.

Nemačka smanjuje opterećenja

Nedugo nakon najnovijih informacija da je Nemačka na rubu recesije, vlasti u ovoj najrazvijenijoj evropskoj ekonomiji izneli su namere da profit korporacija smanje na 25 odsto, a u nastojanju da pomognu malim i srednjim preduzećima.

Taj predlog izneo je nemački ministar privrede Peter Altmajer u okviru paketa koji ima za cilj pružanje podrške takozvanim „mitelštand“ – malim i srednjim preduzećima – čiji je udeo u ukupnim radnim mestima gotovo 60 odsto.

Trenutno se ukupna korporativna poreska opterećenja u Nemačkoj kreću u rasponu od 30 do 33 procenta.