Politička korupcija: Kako je vlast zaustavila istrage

Bilo je iskustveno skeptičnih policajaca, ali je većina ipak iskreno poverovala da će nova vlast da se obračuna sa političkom korupcijom i da radna grupa formirana u MUP-u 4. septembra 2012. ovoga puta neće imati ograničenja u istragama oko 24 sporne privatizacije, kaže u razgovoru za Danas bivši član tima, inspektor Siniša Janković, čija će knjiga o radu grupe „Oči u oči sa političkom korupcijom“ uskoro izaći iz štampe.

– Moj tim 11, sa najpre osam, a potom četiri operativca iz Čačka i Pančeva, bio je zadužen za istragu o privatizaciji Azotare. Nama je taj predmet i po drugom osnovu već bio poznat, još smo 2010. počeli da istražujemo zloupotrebe u prometu regresiranog đubriva, a prvi su na to ukazali inspektori iz Arilja. Mi smo tada proveravali Azotaru, redovno smo referisali nadređenima, istraga je bila temeljita, sve nam se otvaralo, rad nam se na terenu razbuktao, ali izgleda da smo se malo zaneli, preterali u revnosti. Pred sam kraj, ujutro zove me nadređeni iz MUP-a, pita šta radim, ja mu kažem da sam upravo poslao prvi, „alfa“ tim u Azotaru, to je trebalo da bude završnica pred hapšenje. Burno je reagovao. „Koga si poslao? Jel ti vidiš šta se radi? Odmah vraćaj ljude!“ I vratio sam ih, bili su već na parkingu ispred fabrike i nisu lepo primili tu naredbu – priča Janković i kaže da je to bio žešći udarac političke korupcije.

Kada je 2012. formirana radna grupa, sve je ukazivalo na to da će rad biti ozbiljan. Ljudi su dobili uslove kao nikada to tad, njegov tim je imao luksuznu kancelariju, tri računara, tri automobila sa blanko putnim nalogom na mesec dana, što se u policiji smatra vrhunskom privilegijom i priznanjem da radiš na važnom predmetu i da ništa ne treba da te uspori.

– Bila je to neshvatljiva logistika. Sećam se, izveštavam nadređenog o predmetu i pominjem da imam u jednom delu neke teškoće a razgovor još nije ni završen, zove me nepoznati kolega iz drugog sektora i kaže kako mi je problem rešen. Nisam ni znao da u MUP-u postoje takvi kapaciteti, da to imaju svetske policije, međunarodni kriminal bio bi prepolovljen. Uz takvu podršku ne može da izostane rezultat. I mi smo radili. Znali smo da nova vlast ne može brzo da ponudi narodu ni veće plate, ni više posla, ostalo im je da mi pokažemo kako je zaista rešena da se obračuna sa korupcijom. Bio joj je potreban brzi rezultat – kaže naš sagovornik.

Dodaje da su prvi sa nalozima za hapšenje izašle kolege iz Zrenjanina, oko Jugoremedije, ali to nije moglo da zadovolji apetite ni vladajuće garniture niti biračkog tela. Usledio je slučaj „optički kabl“ odnosno posao mimo tendera dodeljen Nuba grupi i hapšenja odgovornih na čijem je čelu bio bivši ministar Oliver Dulić. Ali, tada je usledio iz tužilaštva prvi „šamar“ policiji – Dulić je pušten da se brani sa slobode. Operativci iz radne grupe bili su zatečeni, ali nije istina da je bilo štrajka kako je, prema nekim informacijama, direktor policije referisao tada prvom potpredsedniku Vlade, ističe naš sagovornik.

– Vučić je odmah potom došao u sedište radne grupe. Na sastanku sa timovima tvrdio je da imamo punu podršku, da nijedno ime ne sme da nas zaustavi uključujući i njegovo. Većina nas mu je poverovala. Zavladala je klima „idemo da radimo!“, znali smo da je sada bio potreban neki brzi rezultat. Moj tim 11 dobio je zadatak da u narednih nekoliko dana preda završen predmet oko prometa đubriva preko Azotare. Dan i noć smo radili i uspeli. Imali smo u prvom udaru 11 ljudi predloženih za pritvor, među njima zvučna imena, bivši ministar Saša Dragin, vlasnik Ces mekona Zvonko Nikezić, zamenik direktora Srbijagasa i zastupnik kapitala u Azotari, Radosav Vujačić… To je bio uspeh, skoro 40 povezanih ljudi je u nastavku rada uhapšeno – navodi Janković.

Objašnjava, međutim, da to nije bio kraj, jer se ne može raditi zloupotreba sa đubrivom u Azotari a da se ne dođe do bivšeg vlasnika, Ministarstva poljoprivrede, Srbijagasa, Direkcije za robne rezerve ili drugih učesnika na tržištu tom sirovinom. A takve „pipke“ imali su i predmeti drugih timova.

Primarni zadatak radne grupe bio je da istraži privatizaciju. Janković tvrdi da su i taj predmet formirali, istražili gotovo 80 odsto, a pre svega utvrdili da se najveći deo nelegalnih poslova upravo odvijao u vreme novih vlasnika koji su, očigledno, u to vreme bili povezani sa politikom.

– Svi ti predmeti koji su proizašli iz početnog zadatka, praktično su dovedeni do kraja. Međutim, tada se suočavamo sa prvim pritiscima. Počelo je od sitnih pakosti. Prvo su nas iz komforne kancelarije premestili u salu za sastanke gde su se držale rashodovane stolice, onda nam je oduzet novi auto uz opasku „ko je to vama dao?“, izgubili smo logistiku drugih službi, osećali smo da postajemo nepoželjni u tom okruženju. Postalo je očigledno da je prvih nekoliko uspešnih slučajeva za vlast bilo dovoljno i da je izgubila želju da se dalje bavi time. Ili interes. I vrh te korupcije, dok smo mi imali sva ovlašćenja, nije sedeo skrštenih ruku. Mi smo počeli da sečemo pipke te hobotnice, ali smo zaustavljeni. Telo političke korupcije dozvolilo nam je da očistimo neke periferne delove, marginu, da uklonimo ljude koji su se previše eksponirali, skretali pažnju i ostavljali tragove. Vrh je ostao netaknut i radna grupa je tu bitku izgubila – ističe Janković i dodaje da ima utisak kako je čitav rad služio novoj vlasti da glavnim igračima iz senke pokaže šta može da im se dogodi i da ih time privuče na svoju stranu.

Glavni udarac, međutim, bila je odluka državnog vrha da rasformira radnu grupu, da je „raštrka“, kako je tada objasnio direktor policije uz tvrdnju da će isti ljudi nastaviti da rade na svojim predmetima iz matičnih odeljenja, a ubrzo potom je korigovao izjavu rekavši da će predmete preuzeti druge nadležne službe iz MUP-a.

– Pomno pratim sve što se danas dešava po ovim slučajevima, ne samo iz mog tima nego i drugih. I oni su radili i od 24 sporne privatizacije proisteklo je više od 40 velikih predmeta i više desetina manjih, sa iznosima ispod 200.000 dinara koje smo predavali redovnim inspektorima. Nema traga da je bilo koja služba nastavila naš rad. A obrazloženje za raspuštanje grupe bilo je da država više ne može da plaća troškove, koštali smo oko 1,5 miliona evra. Međutim, najveći deo tog iznosa činile su redovne plate operativaca, mi smo ih primali pre rada u grupi i posle toga. A samo u predmetima koji su dospeli do tužilaštava otkrili smo pronevere, kako je utvrđeno, teške 900 miliona evra, koje je država mogla da naplati od okrivljenih. Ali nije. Umesto toga, naš rad je ocenjen kao preskup. Zapravo, cilj nije bio ukidanje radne grupe, nego zaustavljanje rada, „ubijanje predmeta“ i zaštita osumnjičenih. Glava hobotnice ostala je netaknuta – kaže Janković, koji je ubrzo po povratku u matičnu stanicu zatražio i dobio penziju u koju je otišao ogorčen.

Bermudski trougao

Kada je u pitanju Azotara, mi smo imali rezultat u otkrivanju zloupotreba sa regresiranim đubrivom, ali radili smo i privatizaciju. Gde je taj predmet? Predali smo ga kad je raspuštena radna grupa, ali je on završio u nekom Bermudskom trouglu MUP-a. Istraživali smo i vlasnike, od Dušana Stupara sa litvanskim konzorcijumom, u čije vreme je bilo najviše nelegalnih poslova, pa i kasnije, kada je Azotara bila u vlasništvu Srbijagasa. Siguran sam da dokumentacija i izveštaji nisu ni spaljeni niti zaboravljeni, samo se nalaze u nekom vakuumu – kaže Siniša Janković.

Čekajući datum

– Smatrali smo da politička korupcija više nema korene i počeli smo da radimo predmete koje ranije nismo mogli. U slučaju Azotare, niste mogli da se bavite đubrivom a da ne uđete u Ministarstvo poljoprivrede. Tamo vidite da nije samo Azotara trgovala, da ima i mnogo većih. Nastavili smo da radimo, u jednom predmetu, završenom do faze pred hapšenje, mi u policiji kažemo „do spremne fascikle“, bilo je toliko registratora sa dokumentacijom da bi do tužilaštva morao da ih preveze poveći kombi. Ali, za taj nastavak nismo „dobili datum“, dozvolu da uz prijavu predamo sve tužilaštvu. Zaustavljeni smo – navodi bivši član radne grupe MUP-a.