Povećanje „minimalca“ na 30.022 dinara
Minimalna zarada u Srbiji od iduće godine biće povećana 11,1 odsto, odnosno sa 155,3 dinara na 172,5 dinara po satu, najavio je ministar finansija Siniša Mali.
Sadašnja minimalna zarada je 27.022 dinara, a posle povećanja će iznositi 30.022 dinara.
„Povećanje minimalne zarade od 11,1 odsto predložila je Vlada Srbije jer članovi Socijalno-ekonomskog saveta ni na današnjoj sednici nisu mogli da se dogovore o tome koliko treba da bude povišica„, rekao je Mali na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Reprezetativni sindikati su tražili da povećanje „minimalca“ bude od oko 24,5 odsto, a Unija poslodavaca Srbije je smatrala da je realno da iznosi šest odsto, u skladu sa rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) i inflacije, a ako je veće da se poslodavcima kompenzira taj izdatak.
Mali je rekao da će povećanje minimalne zarade biti najveće do sada, a da će poslodavcima biti učinjen ustupak tako što će se uvećati neoporezivi deo zarade sa 15.300 dinara na 16.300 i da će se smanjiti doprinosi za penzijsko osiguranje za pola procenta.
Na pitanje zašto se smanjuju doprinosi za penzije kada se Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) dotira iz budžeta Mali je rekao da to neće ugroziti funkcionisanje Fonda.
„Ranije se PIO fond dotirao 52 odsto iz budžeta, a sada sa oko 20 odsto i ovo smanjenje doprinosa neće ugroziti njegovo funkcionisanje„, ocenio je Mali.
On je kazao da je zadovoljan „uspostavljenim socijalnim dijalogom sa sindikatima i poslodavcima i da je prava slika Srbije kada se rešenja nalaze u obostranom interesu“.
Dodao je da će od 1. januara biti ukinut Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun zarada i drugih primanja korisnika javnih sredstava, pa će plate u komunalnim preduzećima moći da se podignu za pet odsto.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović kazao je da, iako će od 2002. godine povećanje „minimalca“ najveće do sada, taj sindikat nije zadovoljan.
„Bilo je dogovoreno da se iduće godine izjednači minimalna zarada sa vrednošću minimalne korpe, ali ovim povećanjem to neće biti postignuto, iako je napravljen pomak„, rekao je Orbović.
Dodao je da Vlada nije prihvatila ni predlog sindikata da se ukinu kazneni bodovi za preveremeni odlazak u penziju posle 65 godina života sa obrazloženjem da nema novca.
Predsednik sindikata UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković rekao je da „nije bilo naročitih pregovora u Socijalno-ekonomskom savetu oko visine minimalca već je to više ličilo na međusobno informisanje“.
„Ovo povećanje minimalne zarade od 11,1 odsto je ustupak koji je Vučić (Aleksandar) najavio još u martu„, rekao je Stojiljković.
Dodao je da povećanje nije malo, ali da nije dovoljno da se minimalac izjednači sa vrednošću minimalne korpe „ni za tri, četiri…pet, šest godina, a da minimalna korpa sadrži toliko kalorija da čovek ne umre i da je predviđeno 1.200 dinara za obuću i odeću tročlane porodice i 1.400 grama paradajza, odnosno 47 grama po osobi“.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da je povećanje „minimalca“ maksimalna podrška Vlade sindikalnim zahtevima i da su poslodavci zadovoljni jer će se njima kompenzirati to povećanje.
„Minimalac je u poslednje tri godine povećan 29,7 odsto, a nešto manje i prosečna plata, ali da bi oni i dalje rasli Srbiji su potrebni ‘kineski’ rezultati, najmanji privredni rast od pet odsto da bi stigli druge u Evropi jer je Srbija po privrednim rezultatima bliža afričkim zemljama nego evropskim„, rekao je Atanacković.
Ministar za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević ocenio je da su reforme koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uveo 2014. godine rezultirale da povećanje minimalne cene rada bude najviše nego ikada u Srbiji.
„Želja vlade je da povećanje bude u skladu sa realnim osnovama. Javni dug danas je 51,9 odsto, nezaposlenost 10,3, inflacija 1,6 odsto, a imamo i realno povećanje bruto domaćeg proizvoda i to pokazuje da Srbija napreduje u svakom smislu„, rekao je Đorđević.
a onda sve poskupi u istom procentu i opet istooo
Raste BDP – smešno
Zašto ne objave kolika je inflacija prema eustat u EU zoni, pa to oduzmete od BDP i vidite da je rast beznačajan – to se smatra recesijom.
Zašto ne objave rast industrijske proizvodnje i uporede sa industrijskom proizvodnjom Srbije iz prošlog veka – pa će biti jasno da su kriminalci pojeli 40 godina, dok je cela planeta rasla. Jedu još uvek.
Zašto ne uporede BDP po glavi stanovnika i ne pokažu sa kojim afričkim zemljama se ravnamo, a koje Južno Američke su nas davno prevazišle.
Kriminal i laž idu zajedno, a ni od jednog se ne živi, ako niste kriminalac.
BUĐENJE