(Ne)sprovođenje Zakona o hemikalijama

Na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije su u utorak, 03.03. 2015. godine bila  tri ekološka zakona – izmene zakona o hemikalijama, biocidnim proizvodima i o integrisanom sprečavanju i kontroli zagadjivanja životne sredine. Predsednik Zelenih Srbije i narodni poslanik Ivan Karić ukazao je na razgradnju sistema zaštite životne sredine od 2012. godine koja se sve više produbljuje, a posebno na neprimenjivanje dva osnovna načela – načelo zagađivač plaća i načelo predostrožnosti. Ukinuto je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine i Agencija za hemikalije. Situacija je vrlo loša i oko toga se i pozicija i opozicija slažu, a malo toga se radi da bi se ta situacija promenila. Stanje u oblasti upravljanja hemikalijama je očigledan primer. Nakon ukidanja te Agencije za hemikalije 2012. njene nadležnosti je preuzelo ministarstvo nadležno za oblast životne sredine i to odeljenje za hemikalije. Zeleni Srbije smatraju da je to danas daleko ispod onoga što se očekuje od administracije koja treba da odgovori na potrebe da iskontroliše preko 30 000 hemikalija koji se godišnje stave na tržište Republike Srbije kao i druge proizvode koji sadrže te hemikalije.

Sistem administrativne organizacije, znanja i načina rada  koji je imala Agencija za hemikalije je trebalo preslikati na ostale delove izvršne vlasti. U novom sistemu, nema mesta za kvalitetne stručnjake koji rade na proceni rizika od hemikalija, kasni se sa izradom rešenja o upisu hemikalija u Registar hemikalija, gubi se na uspostavljanju sistema za efikasan rad inspekcije, ne izdaju se uputstva za industriju radi razjašnjenja, itd. U vremenu kada se svake godine povećava broj obolelih od karcinoma i drugih teški bolesti, kada imamo sve više alergične dece i dece sa smanjenim imunološkim odgovorom smatramo da je uređenje ove oblasti od neprocenjive važnosti za buduće generacije i da zbog toga postojanje stručnog tela kao što je agencija za hemikalije je veoma važno.

Primeri koji slede oslikavaju neadekvatno upravljanje hemikalijama u Srbiji.

Primer oplatola je klasičan primer kako se Zakon o hemikalijama ne sprovodi. Prema izveštajima iz vazduha i samog materijala tretiranom oplatolom vidi se da je ona sadržala benzen, veoma opasnu supstancu koja izaziva rak i genetske poremećaje. Benzen  je zabranjen prema Zakonu o hemikalijama, što znači da i nije smeo da se nađe na tržištu. Takođe prema propisima pojedinih zemalja EU (Nemačka, Francuska, itd), a koji uređuju građevinske materijale (za koje je nadležno ministarstvo građevine i saobraćaja) propisane su i koncentracije isparljivih organskih jedinjenja koji pojedini građevinski materijali smeju da ispuste. Zna se zašto se to propisuje, zato što je štetno boraviti u prostoru gde postoje ovakva isparenja.

Naša zemlja nije ni započela proces preuzimanja Uredbe EU o građevinskim proizvodima niti je ministarstvo građevine shvatilo da je ono odgovoreno jer ovakva vrsta (ne)uređenja oblasti  građevinskih proizvoda izazvala ogromne probleme i stanarima tih zgrada i investitorima.

Negde pred kraj leta pojavila se još jedna priča u vezi sa Zakonom o hemikalijama. Govorilo se da se u od gumica od kojih su naša deca pravila narukvice u Velikoj Britaniji pronađeni ftalati (zabranjena hemikalija). Počela je prava (ne)stručna debata u medijima. Ona je potekla od lošeg prevoda gde se u originalnom članku može videti da ftalati nisu pronađeni u gumicama (iako nisu ni mogli biti pronađeni u njima, jer se ftalati dodaju u PVC plastiku, a te gumice su najviše od silikona ili eventualno lateksa) već u plastičnim privescima koji se nakače kada je narukvica već napravljena. Najviše zabrinjava izjava, u medijskom predstavljanju problema, je izjava sanitarne inspekcije da je proverila sve gumice. Gumice nije ni trebao proveravati na sadržaj ftalata!

Takođe, poslednjih dana opet se povela priča preko medija o informacijama o prisustvu štetnih hemikalija u proizvodima za decu. Iako informacije nisu sledljive i ne daju sve elemente koju su potrebni za ovakvu vrstu informacija (da li su ovi proizvodi kupljeni u Srbiji, koje su firme stavile ove proizvode na tržište, koje su koncetracije hemikalija pronađene, šta piše u propisima Srbije i EU u vezi ovih hemikalija).

Opet dolazimo do izjava nadležnih gde se kaže da su svi naši proizvodi koji se legalno carine i pregledaju bezbedni.

Nakon svega dolazimo do sledećih pitanja: Šta je sa proizvodima koji su se nelegalno našli na tržištu, ko njih kontroliše i proverava, koji je njihov udeo na tržištu? Prema kom propisu se oni kontrolišu s obzirom da Ministarstvo zdravlja još nije donelo Pravilnik o dečijim igračkama kojim su preuzete odredbe EU.