Konjanici, puške, petokrake – gde su se sastali Tito i Draža
Malo je kafana u Srbiji koje su stare više od jednog veka. A još manje onih u kojima su se dogodili neki susreti, značajni za istoriju. Jedna takva i stara i istorijski važna još uvek odoleva vremenu u suvoborskom kraju. Brajići su adresa gde su se poslednji put sreli Tito i Draža Mihajlović.
Na starom putu od Čačka ka Valjevu u selu Brajići, kafana Bajića. Sagrađena poslednjih godina 19. veka, primala je brojne putnike namernike i na konak i na bogatu trpezu. Nije slučajno izabrana za istorijski susret Tita i Draže Mihajlović, jer se nalazi blizu Ravne Gore gde su se nalazile jedinice pod komandom Mihajlovića.
„Prvo su se sastajali u kući Mišića, pod Suvoborom. Posle su došli ovde da se konačno dogovore, ali do njega nije došlo“, kaže Svetozar Bajić, vlasnik kafane u Brajićima.
Sastanak se odigrao u jednoj od gostinskih soba kafane. I samo taj komad nameštaja seća na taj događaj iz noći 26. oktobra 1941. Ratnih godina kafana je bila vlasništvo Svetozarovog oca, Radovina Bajića.
Svetozar se 40 godina borio da kafanu vrati u vlasništvo i to je uspeo 2013. godine. Nekada čuveni han ne radi duže od deset godina i zub vremena potpuno ga je nagrizao. Krov preti da se sruši, a napukli su i zidovi.
„Povremeno dođem, otvorim da se izluftira, obrišem, pokosim ispred zgrade da malo sredim, a morao sam ponovo da uvodim vodu“, objašnjava Bajić.
Za pomoć da se kafana sanira, Svetozar se nedavno obratio i predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, koji je obećao pomoć.
Svetozar živi u obližnjem Teočinu, a kafanu često obilazi i vrši sitne popravke. Kaže da bi bilo važno da se objekat sanira jer svedoči o značajnom istorijskom susretu. Toga se u selu još jedino seća Radomir Petrović čija je kuća baš preko puta kafane. Četiri godine je imao kada su se Tito i Draža sreli, ali je kaže sa prozora video nešto od događaja te noći.
„Sećam se dolaska Tita i njegove pratnje na konjima. Bile su dve kolone konjanika naoružanih sa nekim automatskim puškama. Pamtim i petokraku na ‘titovci’. Dražu nisam video tada, ali jesam posle sastanka kada je bio u planini na Ravnoj Gori u kolibi“, priseća se Radomir Petrović iz Brajića.
Da ne važi verovanje da se za stolom u mehani sklapaju dogovori svedoči susret u Brajićima. Prema istorijskim podacima, bio je to poslednji pokušaj da se organizuje zajednička partizansko-četnička komanda kao i poslednji susret Tita i Draže.
Tabla na kafani, na kojoj su uklesane reči o tom susretu, čak četiri puta je menjana. Poslednja je iz 1977. godine.
Dva velika zla koja su istovremeno zadesila Srbiju. Dok je Francuska i ostatak pametnog sveta cekao oslobodioce ova dva bizgova vodila srpski narod u stradanje. Izginulo nas na milione. Vekovima bili budale to smo i danas. Dobar je Bog sto nas trpi.
Avanturizam Tita i Draze je Srbiju kostao velikog stradanja civilnog stanovnistva.Srbiji je bio potreban De Gol.
Са једне стране српски ђенерал (тада пуковник), представник регуларне државне војске, учесник свих ослободилачких ратова 1912-20, рањаван на Солунском фронту, континуелни наследник Мишића, Путника, Бојовића, Карађорђа…
Са друге стране аустроугарски каплар, представник паравојне терористичке оружане формације једне забрањене политичке партије (забрањена јер јој се рад заснивао на оружаној револуцији и терористичким актима), члан 25. пука 42. домобранске „Вражје“, која је у Првом светском рату чинила најгора зверства над српским цивилима у Мачви, континуелни наследник Поћорека и компаније…