Poslovanje firme oca ministra policije strogo poverljivo

Slučaj Branka Stefanovića, oca aktuelnog ministra unutrašnjih poslova, svojevrsni je paradoks – što se više informacija o poslovanju ovog trgovca, a odnedavno i proizvođača oružja pojavi u javnosti to je manje jasan uzrok iznenadnog poslovnog uspona njegove kompanije i uloge koju je u tom uspehu eventualno imao njegov sin.

Ovu nedoumicu oko nedozvoljenog uticaja ministra policije, prema rečima advokata Ivana Ninića, najbolje bi upravo Ministarstvo unutrašnjih poslova moglo da razreši.

– Mi i dalje ne znamo da li je ili nije bilo trgovine uticajem i sukoba interesa koji su uticali na to da Branko Stefanović dobije povlašćen tretman. Nijedan medij nije objavio tu informaciju, niti bi po svemu sudeći mogao da je dobije, pošto je većina dokumenata vezana za ovaj slučaj klasifikovana kao poverljiva. Baš zato bi uloga MUP-a bila značajna, pošto bi oni, objavljivanjem svih dokumenata vezanih za proceduru davanja saglasnosti na to da se Stefanović bavi trgovinom oružjem, stali na put svim spekulacijama. Objavljivanje tih dokumenata, naravno uz anonimizaciju osetljivih podataka, zajedno sa uporednom dokumentacijom bi najbolje pokazalo da Stefanović nije imao poseban tretman, kaže Ninić.

Prema njegovim rečima, ključno pitanje koje bi Agencija za borbu protiv korupcije trebalo da postavi vezano za ovaj slučaj je – da li bi procedura dobijanja saglasnosti izgledala identično u nekom drugom slučaju.

– Agencija je za vreme mandata Tatjane Babić pisala detaljne izveštaje koji su se odnosili na sukob interesa visokih funkcionera. Poslednji takvi izveštaji su se odnosili na Sinišu Malog i Aleksandra Vulina. Mali je iskoristio načelo oportuniteta, dok je za Vulina tužilaštvo zaključilo da nema osnova za gonjenje. To, međutim, ne menja činjenicu da je Agencija radila svoj deo posla. Kadrovskim promenama sa tom praksom se stalo, navodi Ninić, dodajući da ne očekuje da će tužilaštvo da se pozabavi ovim slučajem. On podseća da je Agencija svojevremeno preporučila razrešenje tadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića, zbog znatno blažeg sukoba interesa.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija, smatra da je pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije da li je Nebojša Stefanović odlučivao o pitanjima od interesa za firmu njegovog oca.

– Hipotetički, Stefanović je trebalo Agenciji da prijavi potencijalni slučaj sukoba interesa. Onda bi Agencija procenila na koji način bi on mogao da odstrani sukob, navodi Nenadić.

List „Danas“ je početkom ove sedmice pitao Agenciju za borbu protiv korupcije da li će povodom ovog slučaja biti pokrenut odgovarajući postupak ali odgovor još uvek nije stigao.

Firma Branka Stefanovića, Junajted BG dobila je dozvolu Ministarstva trgovine za izvoz oružja. Saglasnost neophodnu za ovu dozvolu dobio je od Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem čelu je njegov sin. Nedavno je portal „ArmsWatch“ objavio tekst u kojem su istakli da su mine valjevske fabrike „Krušik“, u čijoj prodaji je posredovao Branko Stefanović, završilo na ratištu u Jemenu. Neposredno nakon toga, portal BIRN je objavio uporednu dokumentaciju iz koje se videlo da je firma sa kojom je povezan Stefanović kupovala od „Krušika“ oružje po povoljnijoj ceni od državne firme za trgovinu oružjem „Jugoimport SDPR“.

Dozvola

Pre dva dana Nedeljnik je objavio da je firma Branka Stefanovića dobila dozvolu Ministarstva odbrane za proizvodnju oružja. Ministar Stefanović je u više navrata insistirao da u poslovima njegovog oca nema ničeg nezakonitog.

Прочитајте:

Бранко Стефановић својевремено је био директор Сектора за велике пословне кориснике Телекома Србије. Долазио је у Чачак 16. маја 2017. године. О томе читајте НА ОВОМ ЛИНКУ.