Doktori ne znaju kojih lekova nema u apotekama

Ambulante lekara u domovima zdravlja ovih dana su pune pacijenata koji se žale na prehlade i razne vrste respiratornih infekcija. Lekari objašnjavaju da su promene vremena i povratak đaka u škole jedan od razloga što se infekcije brže šire, pa se i mali i veliki pacijenti žale na glavobolju, malaksalost, bolove u grlu, infekcije oka i uva…

Međutim, pojedini građani naglašavaju da se dešava da se bolesni šetaju od lekara do apotekara jer nekih lekova i kapi, koje su im propisali lekari, nema u apotekama. To se posebno odnosi na preparate koji su potrebni za probleme sa očima.

U apotekama su nam potvrdili da trenutno vlada nestašica kapi za oči, antibiotskih kapi, marocen kapi,  deksametazon-neomicin kapi, gentokulin kapi, hloramfenikol masti za oči…

S druge strane, u Ministarstvu zdravlja pojašnjavaju da su od proizvođača navedenih lekova dobili informacije da se normalizacija snabdevanja očekuje u narednom periodu.
– Na tržištu postoje terapijske paralele, za čije uvođenje u terapiju je neophodno da se pacijenti obrate lekaru – kažu u resornom ministarstvu.

Izabrani lekari u domovima zdravlja smatraju da treba uvesti pravilo da se oni obaveštavaju kada neki medikament ili preparat nedostaje jer im onda pacijenti ne bi pravili probleme kada se nezadovoljni vrate u dom zdravlja iz apoteke zbog toga što nema lekova koje su im propisali.

– Nemamo evidenciju šta nedostaje. To saznajemo od pacijenata kada se kod nas vrate iz apoteke, iznervirani što smo im propisali nešto čega trenutno nema. Onda se mučimo da nađemo drugi lek koji se koristi za isti problem. Poslednjih dva meseca primetili smo da nedostaju određeni lekovi za lečenje visokog krvnog pritiska. Bitno je da brzo reagujemo i propišemo drugi lek koji će da odgovara pacijentu kako bi se predupredila hipertenzivna kriza – ističe prim. dr Milica Nikolić Urošević, predsednica Udruženja izabranih doktora opšte medicine.

I prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, kaže da nemaju povratne informacije iz apoteka šta sve nedostaje na tržištu, ali da je činjenica da nedostaje dosta medikamenata.

– Nisam zabrinuta zbog antibiotskih kapi jer za njih ima zamene u apotekama. Ali brinem jer nedostaju neki stari lekovi, za koje se ispostavilo, kako vreme protiče, da su bili najbolji za lečenje određenih problema – smatra dr Dimitrijević.

Treba znati da su u ovo doba godine, pa sve do kraja decembra, kada kreće sezona gripa, respiratorne infekcije uobičajena pojava. Odrasli od raznih virusa obole u proseku tri do pet puta godišnje, a deca čak do sedam puta. Najbolju prevenciju predstavlja jačanje imuniteta:  uzimanje vitamina, konzumiranje zdrave hrane i voća i povrća, ispijanje limunada i čajeva. Bitno je i boraviti na svežem vazduhu i šetati najmanje pola sata dnevno, izbegavati stresne situacije, spavati noću osam sati, češće provetravati prostorije…

Stiže vakcina protiv gripa

U domove zdravlja u toku meseca stiže vakcina protiv gripa, pa se hroničnim bolesnicima i onima koji su u stalnom kontaktu sa ljudima zbog prirode posla savetuje da je obavezno prime. Država je naručila oko 290.000 doza, za 48.000 više nego prethodnih godina, jer se očekuje povećano interesovanje. Reč je o uvoznoj vakcini.

Profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog, kaže da ove godine prvi put dobijamo četvorovalentnu vakcinu, u kojoj se nalaze sojevi virusa H1N1, H2N3 i dva soja Be.

– Ova vakcina je bolja i očekuje se da će više ljudi želeti da je dobije – dodaje dr Radovanović.

Vakcina protiv gripa štiti osobu u narednih godinu dana. Od trenutka primanja cepiva počinje stvaranje imuniteta i potrebno je da prođe dve do tri nedelje da bi se stvorila dovoljna količina antitela koja bi osobu odbranila od infekcije. Vakcina se posebno savetuje pacijentima koji pate od hroničnih kardiovaskularnih, respiratornih, bubrežnih i metaboličkih bolesti, trudnicama, gojaznim ljudima i mališanima koji, recimo, pate od bronhijalne astme.