Sudski veštaci traže status službenih lica

Oko šest i po hiljada sudskih veštaka, koliko ih je trenutno u Srbiji, očekuje da njihovi predstavnici budu uključeni u sve faze izrade novog Zakona o sudskim veštacima na čijoj izradi radi radna grupa Ministarstva pravde. Rad na novim zakonskim rešenjima u skladu je sa Akcionim planom za poglavlje 23, a resorno ministarstvo trenutno radi na izradi prvog radnog teksta novog zakona o sudskim veštacima.

O potrebi poboljšanja postojećeg zakona o sudskim veštacima, ali i izradu novih rešenja u njemu, kako za „Politiku kaže Nikola Dragović, predsednik Sindikata sudskih veštaka, nema dvojbe. Pitanje je samo u kojoj meri će predlozi struke biti prihvaćeni.

„Veštačenje je izuzetno široka oblast koja zakonom koji ima nešto više od deset članova, kao što je to sada slučaj, ne može da bude obuhvaćena. Sudski veštaci „pokrivaju” čak 35 oblasti i 1.080 specijalnosti. Zbog toga je jedan od naših predloga da se novim zakonom o sudskim veštacima svaka oblast definiše posebno, a da se posebnim podzakonskim aktima utvrde tarife za posao veštaka, normativi, kodeks delatnosti – navodi Dragović.

On tvrdi da bi Zakon o sudskim veštacima trebalo da bude krucijalni dokument za sve koje se bave ovom delatnošću, kao i da bi on morao da definiše i reši goruće probleme u ovoj profesiji. Čudi ga što u radnoj grupi koja radi na izradi novog zakona sede predstavnici resornog ministarstva, sudstva, državnog pravobranilaštva, Pokrajinskog sekretarijata AP Vojvodine, akademske zajednice, advokature i Pravosudne akademije, ali ne i veštaka.

„Bilo bi odlično da su među predstavnicima akademske zajednice veštaci, ali nisam siguran da je tako. Što se tiče prava i pravne struke, nemam dilemu da će taj deo posla biti dobro odrađen s obzirom na to da su u radnoj grupi predstavnici najviših sudskih instanci i veliki znalci u svojim oblastima. Međutim, plašim se da će, kada govorimo o konkretnim rešenjima u vezi sa sudskim veštacima, zakonska rešenja ostati ista, odnosno neće biti poboljšana – navodi predsednik Sindikata sudskih veštaka.

Veoma je važno, smatra Dragović, da u buduća zakonska rešenja bude uvršćeno i postojanje obrazovnih trening centara i formiranje plana i programa obuke u njima, u skladu sa pravilima struke.

„Obrazovni sistem pravosudnih profesija treba objediniti, sa akreditacionim telom koje bi na adekvatan način, u skladu sa zakonima i potrebama pravosudnog sistema, izdavao dozvole za otvaranje trening centara i formirao plan i programe obuke u skladu sa pravilima struke. Takav sistem ima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i do sada je dao dobre rezultate. Kada se ovome doda i činjenica da već postoje obrazovni sistemi u drugim pravosudnim oblastima, poput izvršitelja, notara, ali i da su sudski veštaci otpočeli formiranje obrazovnih trening centara, možemo da kažemo da zavidna organizaciona infrastruktura već postoji i da je samo potrebno urediti je na pravi način”, objašnjava Dragović.

Naš sagovornik smatra i da je automatska raspodela predmeta metod koji nesumnjivo treba primeniti u odabiru sudskih veštaka i pravo da za specifične, komplikovane, odnosno složenije predmete, veštak može da bude pozvan direktno. Dragović smatra i da treba oformiti elektronsku biblioteku, odnosno arhivu nalaza i mišljenja veštaka, kao i da sudski veštaci, shodno zadacima koje obavljaju, imaju službenu legitimaciju i status službenog lica.

„Smatram da je potrebno raditi na izjednačavanju standarda među strukom, kako tri veštačenja ne bi dala tri različita rezultata”, kaže Dragović.

U Ministarstvu pravde su saglasni da ima prostora za poboljšanje položaja struke sudskih veštaka. Objašnjavaju da se, na primer, imenovanje određenih osoba za veštake obavlja putem javnog konkursa i da sudije imaju mogućnost da, ukoliko smatraju da neki veštak neadekvatno radi svoj posao, u skladu sa postojećim zakonom, obaveste ministarstvo koje je veštacima i izdalo licence.