Da li se gase Kikindske

Stanje medija u Srbiji poprimilo je sva obeležja katastrofe. U svakom pogledu. Ne zna se da li je situacija gora u pisanim ili elektronskim medijima. Najavljena digitalizacija poseći će mnoge lokalne TV stanice, ne zbog digitalizacije, već zbog novih nameta koje je aktuelna vlast u Srbiji propisala uz obavezu da sve TV stanice pogase svoje predajnike, a emitovanje nastave samo putem skupog zakupa multipleksa u državnoj monopolskoj firmi. U paketu sa tim nametom dolaze i znatno veće naknade za autorska i srodna prava koje naplaćuju SOKOJ i OFPS.

Uprkos usvojenom setu medijskih zakona i prelasku na novi projektni sistem finansiranja javnog informisanja na lokalnom nivou, nepresušni su primeri izvrdavanja i izbegavanja poštovanja zakona u mnogim opštinama i gradovima po Srbiji, sa očiglednom namerom da lokalni vlastodršci parama poreskih obveznika finansiraju samo izabrane, sebi lojalne medije, kakav primer imamo i u našem komšiluku u Čajetini i Gornjem Milanovcu.

Ono što najviše zabrinjava je činjenica da se danas novinarstvom u Srbiji može baviti ko god hoće, pa tako raznorazne PKV i KV zanatlije, svadbarski snimatelji i fotografi postaju urednici i reporteri, a obnažene praznoglave sponzoruše dominiraju kao voditeljke univerzalne prakse kojima je raspon sagovornika u studiju od estrade do premijera. Ima, doduše, i onih sa diplomom Fakulteta političkih nauka, stečenoj na odseku žurnalistike, kojima je dupe uvaljeno u stolicu glavnog urednika, a Kodeks novinara sa etičkim pravilima profesije im je, po sopstvenoj tvrdnji, poslednja rupa na svirali.

Mere represije vlastodržaca, na državnom i lokalnom nivou, nepresušan su izvor kontrole koju bahata vlast sprovodi nad medijima, ali i osnovni podstrekač autocenzure. U takvom ambijentu obitavaju mediji u Srbiji danas sa tendencijom da se i ono malo medijskih sloboda što se izborilo od pada Miloševićevog režima do danas, pretvori u prah i pepeo. A što bi se i moglo očekivati u današnjoj Srbiji u kojoj je nekadašnji Miloševićev ministar informisanja, dogurao do premijera.

Nakon ukidanja pojedinih emisija na red dolazi i ukidanje pojedinih medija, pa je tako mu neravnopravnom duelu sa poreznicima, pokleknuo jedan od najuglednijih lokalnih listova – Kikindske novine. Željko Bodrožić, glavni i odgovorni urednik i Kikindske novine, punih 17 godina su stub slobodnog, nezavisnog, objektivnog novinarstva i sa malim pauzama, sve vreme su u manjoj ili većoj meri šikanirani od raznih vlasti koje su se u Srbiji menjale.

Danas nam je stigla vest koja nas je zabrinula. Sutrašnji broj Kikindskih neće izaći. Možda i nekoliko narednih brojeva. Državna administracija i bahata vlast pokazuju kako izgleda kada treniraju strogoću na malom lokalnom mediju. Ipak, Kikindske, već odavno nisu ni male ni lokalne. One su simbol otpora svakom režimu, svakoj bahatoj vlasti, svakoj tabloidizaciji i idiotizaciji medija. Kikindske su večne, a ova i svaka njoj slična vlast su kao elementarne nepogode, dođu, potraju kratko, naprave štetu i prođu.