Војкан Крстић збринуо бескућника коме је одбијено лечење

Војкан Крстић, регионални хуманитарац и начелник Спасилачког центра Србије, обишао је данас Раденка Лазовића, коме је дијагностификован галопирајући рак грла, који није могао да се лечи због непостојања докумената и којем је приватна клиника у Београду одбила лечење јер је „лош пацијент за маркетинг болнице“.

– Разумео сам разлоге који су отежавали процес Џипијевог пријема у неку од здравствених установа. Држава је успоставила систем који је једнак за све и у овом случају показала разумевање и изашла максимално у сусрет у погледу убрзања процедура за добијање држављанства – истакао је Крстић напомињући истовремено да су лекари и сво медицинско особље Клиничког центра Србије показали максималну хуманост и разумевање што није био случај са појединим приватним клиникама.

– Будући на комплетну ситуацију и административне проблеме, одлучио сам да о свом трошку помогнем Раденку ангажујући приватну болницу, која је била вољна да уради основне анализе и закаже операцију, али су након сагледавања сложености проблема, одлучили да одустану од даље сарадње иако сам уговором о донацији хтео да се обавежем да ћу сносити све финансијске трошкове и након оперативног захвата и тиме осигурам да сама болница ни у чему неће бити оштећена. Објашњење за одбијање нисам добио од доктора или власника клинике, већ од њиховог адвоката, што је скандалозно! Понајвише сам гневан због одуговлачења, јер у његовом здравственом стању, сваки минут је важан – рекао је Крстић и поновио да нема жељу за медијским експонирањем, већ као човек има потребу да скрене пажњу јавности „да свако од нас сутра може бити Џипи“.

– Овог сјајног човека цео Кумодраж познаје. Када сам пре пар година и сам имао здравствених проблема, Џипи ми је сваки дан долазио у посету у болници на другом крају града и то пешке – присетио се Крстић и поновио да ће учинити све што је у његовој могућности да се болесном човеку помогне.

Подсетимо, Раденко Лазовић (1964) родом из Козлића, је бескућник, по националности човек, према документима из 1980. године Југословен, а данас живо биће које за администрацију нажалост не постоји.

Због непостојања личних докумената није био у могућности да добије адекватну медицинску терапију, већ када се прогресивни канцер толико раширио да му је изазвао акутно гушење. Иако је екипа Клиничког центра Србије учинила све да у кратком року збрине пацијента, не осврћући се ни на шта осим на Хипократову заклетву, администрација се још једном нашла као препрека да се сиротом човеку даљим лечењем спасе живот.

_______________________________________________________________