Jedna reč više, jedna žrtva manje

Trgovina ljudima kao moderni oblik ropstva je jedno od najtežih krivičnih dela protiv čovečnosti i predstavlja drastično kršenje osnovnih ljudskih prava – pravo na život, na slobodu izbora, na slobodu kretanja kao i kršenje osnovnih principa međunarodnih pozitivnih pravnih propisa u oblasti ljudskih prava i sloboda.

Rezultati do sada sprovedenih istraživanja i analiza prikupljanih javnih statističkih podataka evidentno ukazuju na to da je veliki broj zemalja u svetu zahvaćen ovom negativnom društvenom pojavom u kojoj sužrtve u većini slučajeva žene i devojke kojima se prvenstveno trguje u svrhu seksualne eksploatacije.

Poražavajuće brojke nam govore da je u 2018. godini u Republici Srbiji identifikovano 76 žrtava trgovine ljudima od kojih je 30 maloletno, dok je u prvim mesecima 2019. godine identifikovano 16 žrtava trgovine ljudima. Proces vrbovanja žrtve od strane kriminalnih grupa pojedinaca odvija se u više faza: od ulaska u emotivne procese sa potencijalnom žrtvom pa sve do ucena, otmica, prisilnih radnji i pretnji.

Najnoviji trendovi trgovine ljudima su povezani s masovnim migracionim tokovima i lancima krijumčarenja migranata, posebno sa ranjivim grupama u migracijama poput maloletnika bez pratnje. U poslednjim godinama su registrovani slučajevi trgovine ljudima radi prisilnog rada, organizovanog prosjačenja i ugovorenih brakova. Ovakav razvoj situacije je uzrokovan stanjem siromaštva, a posebno među ranjivim grupama stanovništva. Broj dece koja prisilno rade na ulicama konstantno raste.

Obeležavanjem 18. oktobra Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, skreće se pažnja na ozbiljnost ovog društvenog problema i ukazuje na značaj i neophodnost preventivnog postupanja, podizanju svesti celokupnog društva kroz funkcionalan sistem međusobne saradnje i koordinacije aktivnosti i visok nivo međusobnog poverenja organa vlasti i nevladinih institucija u borbi protiv ove negativne društvene pojave.

__________________________________________________________________