Vidaković poručio Todoroviću: FRA nije zastarela

Direktor Fabrike reznog alata Milan Vidaković izjavio je sinoć na TV Lav da fabrika nije tehnološki zastarela, otkrivši da je u toku novi investicioni krug vrednosti četiri miliona evra za proizvodnju integralnog tvrdog materijala. On je time demantovao gradonačelnika Miluna Todorovića da Fabrika reznog alata (FRA) ima zastarelu opremu sa kojom teško može biti konkurentna na tržištu u budućem vremenu.

— Kažu fabrika je tehnološki zastarela. Nije tačno. Fabrika ima tehnologiju koja nije zaostala i koja nije prevaziđena. Fabrika zasniva svoju tehnologiju na prperadi čelika visokog kvaliteta, ima vrhunsku termičku obradu, radnike i mešine kojima se taj alat pravi. Fabrika tehnološki poseduje apsolutno iste atribute kao i fabrike u svetu kada je u pitanju tehnologija. Kada je u pitanju oprema i tu postoji zabluda. Univerzalne mašine, ono što poseduje fabrika, glodalice, strugovi, što se najlakše menja i koristi jesu zastarele. Ključna fabrička oprema je i dalje u dobrom stanju i dobrog kvaluteta i daje vrhunski alat. FRA nije zaostala. Njoj fali određen deo osnovne opreme, par numeričkih mašina koje se na tržištu mogu kupiti i putem lizinga. Normalno je da fabrika ne može biti umivena kao fabrika koja je naprvaljena posle 2000. godine. Fabrika ima budućnost — poručio je Vidaković.

Prema rečima direktora FRA, alat iz ove firme izvozi se na tržište Irana, Turske, Bliskog istoka, Nemačke, dok je na tržište SAD povećan tri puta nakon početka trgovinskog rata između Kine i SAD.

Vidaković očekuje da će se do Nove godine rešiti status kompanije u kojoj država ima 57 odsto kapitala. Kako je rekao, jedine komercijalne obaveze koje su opterećivale poslovanje firme bile su obaveze prema Halk i AIK banci za kredite koji su uzimani osamdesetih godina. Ostali dugovi koje ima fabrika su dugovi prema državi, i on očekuje da će se oni konvertovati u njen udeo u kapitalu firme i na taj način spremiti je za prodaju.

— Fabrika ima uposlenost, radi dosta za domaću namensku industriju, radi za izvoz, i u tom pogledu ne bi moglo da se kaže da ima nekih poremećenih uslova poslovanja. I dalje se bavimo završetkom privatizacije, jer smo svesni da je jedino dugoročno rešenje završetak privatizacije. Neke stvari su išle na ruku fabrici. Prvo rešeno je pitanje Halk banke. To je bilo veliko opterećenje prema obavezama iz kredita koji je uzet 1983. godine. Obaveze prema Halk i prema AIK banci su jedine komercijalne obaveze. Sve ostale obaeze odnosno dugovanja su prema državi. Fabrika do sada nije bila pripremana za privatizaciju, nikada nije bila privatizovana, fabrika nema propalu privatizaciju, bilansi fabrike nisu nikada čišćeni — podsetio je Vidaković, navodeći da fabrika danas poseduje 1.400 mašina. Vidaković smatra da je država do sada malo uložil au fabriku u odnosu na neke druge firme u koje je ulagala a koje su u međuvremenu propale.

— Mogao bih da nabrojim fabrike u koje je država uložila mnogo više. Zahvalni smo i na ono što smo do sada dobili, mogli smo da ne dobijemo ništa. Niko se ne seća šta je ova fabrika dala građanima do sada i društvu. U fabrici trenutno radi 530 radnika ali je od Ministarstva odbrane sugerisano da maksimum zaposlenih bude 450 radnika. Mislim da nakon uspešne privatizacije, fabrika može zaposliti još toliko radnika. Fabrika poseduje proizvodni program, alat se traži. Dosta alatnica je propalo u okruženju. Jedina nama najbliža je u Trebinju i u Gabrovu —rpodsetio je Vidaković.

Govoreći o izvršenju nad objektom kugličnih vretena, Vidaković je podsetio na sramnu odluku Privrednog suda i sudinice Dragice Urošević, koja je objekat, koji po proceni Poreske uprave vredi 50 miliona dinara, prodala zbog duga od 5,5 miliona dinara.

— Osnovni dug od 1,5 miliona mogao se rešiti na 100 drugih načina. Neko je odlučio da bude taj pogon. Taj pogon nam je mnogo značajan, on je najmoderniji pogon u fabrici, napravljen je planski, tehnološki. Razgovarali smo sa kupcem Mićom Kopitićem, pristali smo da platimo i kapitalnu dobit koja bi iznosila 7-8 miliona dinara, ali nismo postigli dogovor. Kupac je spreman da proda objekat koji po proceni Poreske uprave vredi 50 miliona dinara, a platio je 5,5 miliona dinara — podsetio je Vidaković prilikom gostovanja na TV Lav.

On je potvrdio da namenska industrija duguje fabrici preko 40 miliona dinara, što ugrožava likvidnost firme.

FRA na prekretnici