Sledi transformacija i srednjih stručnih škola

SREDNjE stručne škole transformisaće se u tehnološke gimnazije. Ovo je nedavno najavio ministar prosvete Mladen Šarčević. Na pitanje šta će to tačno podrazumevati, u Ministarstvu prosvete odgovaraju:

– To podrazumeva uspostavljanje 10 regionalnih trening-centara u srednjim stručnim školama u Srbiji za potrebe privrede u oblasti mašinstva, elektrotehnike, zdravstva, turizma, tekstila i građevinske industrije. To, takođe, podrazumeva maksimalnu iskorišćenost postojećih srednjih stručnih škola kako bi se odgovorilo potrebama privrednog razvoja Srbije.

Naši sagovornici navode da je ovaj proces počeo, da u nekim segmentima obuhvata sve stručne škole, a za pojedine oblasti su neophodne pilot-faze, obuke, opremanje…

Biće izmena u nastavnom planu i programu.

– To je neophodno. Intenzivno se radi na razvoju programa zasnovanih na standardu kvalifikacija usklađenih sa potrebama tržišta rada, zahtevima posla, interesima preduzeća, interesima specifičnih socijalnih i društvenih grupa. Takođe, planiran je razvoj kratkih, modularnih programa, kao odgovor na brze promene oblasti rada i neophodnost usklađivanja obrazovanja sa potrebama privrede i javnog sektora – kažu sagovornici „Novosti“.

Iako u Ministarstvu prosvete tvrde da je proces već počeo, direktori srednjih stručnih škola o tome nemaju mnogo informacija.

– Ovako će se ispuniti zahtev iz strategije obrazovanja da 40 odsto dece ide u gimnazije – kaže Dragana Radovanović, direktorka Građevinske škole u Beogradu i napominje da nema više informacija o tome kako bi ovaj proces trebalo da izgleda. Ona ističe da je ovakva ideja postojala i pre nekoliko godina, a tada je predlagano da se u gimnazije pretvore one škole koje imaju informatiku. Navodi i da bi tehničke gimnazije bile privlačne, jer „roditelji vole da im deca idu u gimnazije“.

Za Đurđa Banjca, direktora Elektrotehniče škole u Zemunu i predsednika Zajednice elektroteničkih škola Srbije, ideja transformacije u tehničke gimnazije nije nova.

– Mi smo, pre desetak godina, prvi napravili elaborat za tehničku gimnaziju.  Tada je Savet za stručno obrazovanje dao saglasnost, trebalo je sve da potvrdi Nacionalni prosvetni savet, ali je to odloženo. Kada je došao ministar Šarčević, mi smo ponudili elaborat, ali rečeno je da naš obrazovni sistem ne prepoznaje takvu školu – kaže Banjac.

Banjac ističe da su bili razrađeni svi detalji, predmeti i časovi, a da je prema planu i programu neke oblasti trebalo da se izučavaju malo šire, bilo je predviđeno više predmeta humanističke struke, dva strana jezika…

ODBIJEN PREDLOG

ĐURAĐ Banjac navodi i da je njegova škola poslednjih godina prilikom podnošenja dokumentacije za konkurs kod Ministarstva prosvete za upis u narednu godinu tražila uvođenje tehničke gimnazije. Ta moguđnost im je, kaže, odbijena.