Prethodni članak
Обележавање сећања на Дан фабрике које више нема
Objavljeno 31/10/2019
У домаћинској атмосфери расположених колегиница и колега, конфекционара, као што су навикли, 1. октобра у Ресторану „Бабић“ и ове године, некадашњи радници некадашње чачанске Модне конфекције „1. октобар“, обележили су 1. октобар, некадашњи празник свог сада непостојећег предузећа.
У улози домаћина, Момчило Ђурић, први моделар у предузећу основаном 1965. године, са радошћу је дочекивао дугогодишње колегинице и колеге. У складу са професијом којом су се бавили, лепо и свечано одевени дошли су, како рекоше, да прославе свој дан – 1. октобар. Окупило се њих 30-так али је било приметно да ишчекују још некога…и дође…некадашњи директор, некадашњег предузећа, друг и господин Станислав Танасковић. Поздрави се са својим саборцима из неких других времена.
Поред Момчила ту је и Љиљана Илић, некада пословни секретар предузећа у кабинету генералног директора која је као једина запослена остала до краја и формалног „живота“ предузећа угашеног 2005. године, 40 година после оснивања.
Поред уобичајених разговора о здрављу и породици, ипак највише су се причале анегдоте… Ђурић рече да има нешто преко 80 година и иако је међу двојицом најстаријих на овом дружењу необичног повода, додао је да му није тешко да заједно са Љиљом окупи друштво јер, како каже, директор је рекао да се традиција не прекида.
На причу се надовеза Станислав Танасковић:
-Супруга ме пита: „Где идеш и шта ви уствари славите? Нити има фабрике, ни предузећа ни запослених…“, а ја јој одговорих : “Славимо лепе дане и овај леп дан.“- додајући у разговору да је за њега тај скуп враћање у младост.
– Када сам изабран за директора 1970. године имао сам 27 година и у предузећу сам затекао 28 кројача. Били су то добри конфекционари и добри људи. Циљ свих нас је био да проширимо тржиште производне капацитете. У томе смо успели, а тешку и полутешку конфекцију пласирали смо и на тржишта Немачке, Шведске, Холандије…- говори Танасковић са поносом на период успона „1. октобра“.
На питање да ли би могла да се направи паралела између данашњег и некадашњег начина привређивања, рекао је скоро да не може:
— Онда је посао био задовољство, радило се са великим ентузијазмом и истим циљем, колектив је дисао као једно… Рецимо сваки одлазак на службени пут значио је да ћемо изгубити отприлике онолико килограма колико дана проведемо на путу. Али на то се није обраћала пажња јер жеља да се направи пословни договор и обезбеди посао је била јача — наводи директор, по чијем je одласку са функције, после 12 година, у предузећу радило 1.273 радника.
Низале су се анегдоте једна за другом, смех се ширио уз по неку упадицу да би се догађај што боље препричао… Заједнички став првооктобарског друштва био је да су са задовољством радили, дружили се, уредно примали плате, награде и стимулације, да су уживали у врту где су некада пловили лабудови…
Незаобилазни Раднички савет питао се готово за сваку важнију промену у предузећу. Неком приликом на дневном реду нађе се и предлог Радничког савета да се директору повећа плата. И сам директор Танасковић рече да му је било непријатно и да никако није прихватао тај предлог. Радници упорни, а образложење је било да је озбиљно повећан раст производње и извоза и да је директор заслуживао повећање плате. Запретише „плави мантили“ штрајком…беше то време када су се итекако радници „питали“. Видевши да је враг однео шалу директор прихвати да се „нађу на пола“ са повећањем плате.
Остале су фотографије тога времена, остали су људи као највећи капитал тог предузећа остао је 1. октобар као дан за сећање и лепо дружење започето некадашњих радника у сада непостојећем предузећу који и сада са пуним поштовањем и уважавањем Станислава Танасковића ословљавају никако другачије него „директоре“.
Дружење за идућу годину је већ заказано за 1. октобар 2020. у 19 сати у Ресторану „Бабић“.
Posle prvog oktobra……došao je obećavajući peti oktobar…..i fabrika je ubrzano dokrajčena …eno uhapšena upravna zgrada propada….
Fabrika je, kao i vecina ostalih, dokrajcena za vreme Slobe i sankcija, 92- 93, ima nas jos koji se secamo devedesetih.
Srecom do 5.oktobra je sve bilo savrseno,sve je radilo..10 godina ratova,lopovluka pa vam je kriv 5.oktobar..ti je trebalo da se desi 1990..
Dje li vi je direktor Budo?
Fabrika porusena, sa teskom mukom, ne treba niko da zna za 1. OKTOBAR, ali 5. oktobar, zapatice Srbija, to prokletstvo placa narod, pa ce i potrajati.
A jeste li zapamtili 1993 i 1999 godinu?
Bice opet 5.oktobar ali ovog puta mora do kraja posao da se zavrsi
Oni su radili i pravili firme, današnji stručnjaci ne stižu ni da prodaju ono što su pređašnji napravili.
На власти су деца оних које помињеш,значи да су их ти исти тако васпитали.
SVE SE ZAPAMTILO. VELIKE NESTASICE, A NA DRUGOJ STRANI NAMIRNICE KVARNE NISU ZA UPOTREBU.ISLO SE NA UNISTENJE. fABRIKE PRODAVANE ZA PAR EVRA.
HOCEMO DEMOKRATIJU. PA SVE SMO DOBILI.
JEDNO DRUSTVENO UREDENJE NESTALO.
TREBALO SVE OBEZVREDITI. UPRAVNA ZGRADA 1. OKTOBRA, SADASNJI PRIMER.
Dobra stara vremena.
kADA DODETE U 1. OKTOBAR, NIJE ODAVALO UTISAK PROIZVODNJE, LEPI TRAVNJACI, PUNO RUZA, PUNO ZELENILA, UKRASNO DRVECE, BAZEN SA LABUDOVMA,
lJUDI NASEJANI.
Хтели сте четнике и Дражу, велику Србиу, сви да будете директори. Ене га Први Октобар где му варвари лупају прозоре тамо испред РОДЕ. Наравно никли су неки други октобри на отетим народним локацијама. Кад дођу комунисти са револуционарним судом биће пуно посла.
Komunisti kao drug tetkino dete Voolin i drug kožno koferče Dačić. Možda misliš na druga xxxxxxx Trnavca. Na te komuniste misliš ili na heroje poput Bate Janković ili Radenka Mandić koji su ubili više srpskog življa nego Nemci. Prvi oktobar je nestao u nesrećnom vremenu devedesetih godina a jajare poput Velja, Siniše Malog i ostale žuto-crne bagre su mu samo zakucale ekser u sanduk. Imaš dosta dobrih, stilsko-erčeških oblikovanih komentara ali si ovde potpuno promašio suštinu.
Trnavac nije komunista ni socijalista. Zivi bili pa videli. On je sve samo nije c….. covek.Iskreno, nisam odusevljen sta se dogada.
Sta je to? koje je to drustveno uredenje?Zasto nije kao u Svajcarskoj?
Svidelo ili ne, 1. oktobar, firma za primer, ostalo, visa sila. Bilo, sad se spominjalo.
1. oktobar se više ne slavi i ne obeležava u zvaničnoj, gradskoj, formi.
Valjda se stidimo antifašizma, u kome su stradali mnogi naši sugrađani.
Naravno da ga tad (antifašizam) Evopa nije imala, jer ona malo kad vredi.
Čestitke slavljenicima koji dostojanstveno slave.
A što ne ispriča kako je prodao fabriku vlasniku,on je bio direktor,a kupac je komunista,ne onaj od 5.oktobra.Možemo mi malo i o tome.
Ajde stručnjače ispričaj nam ko je kome prodao fabriku. Baš me zanima ta priča. 1.oktobar je prodat iz stečaja a ovaj je bio direktor do 1981.
VELIKO HVALA NIKOLI NA LEPOM I TACNOM KOMENTARU. KO JE PRODAVAO FABRIKU? TO JE LAKO ZNATI.
GOSPODIN TANASKOVIC, SA RADNICIMA NIJE PRODAVAO, VEC GRADIO. PRODAVAO JE NEKO KO NIJE GRADIO. PA AKO JE DRZAVA DEMOKRATSKA, PRAVNA, OD REDA I ZAKONA, KAKO TO DA SE NISTA NE ZNA.
PROPALA SVA PREDUZECA. KAKO JE TO MOGUCE?
SVE SE ZNA, ALI SE CUTI.