Матија – јер довољна је само једна реч
У Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис” у петак, 1. новембра одржано је поетско вече Матије Бећковића и отворена изложба „Матија” ауторке Драгане Типсаревић. Препуна Галерија и Велика сала Библиотеке још једном су потврдили велико интересовање Чачана за Бећковићево књижевно трајање и квалитет.
Песник „чија је поезија можда најчитанија поезија данашњице”, како је навела Душица Брковић водитељ програма, је добитник многих књижевних награда, па и Дисове награде за целокупан опус. Он је био лауреат 27. Дисовог пролећа 1990. године када је настала поетска књига „Надкокот” са илустрацијама Моме Капора.
Песником из чијих стихова већ деценијама исијава духовност, традиција и историја, његовом стваралачком и приватном биографијом, бавила се Драгана Типсаревић, ауторка изложбе „Матија”. Ова поставка је настала пре две године поводом музичко-сценског догађаја „Гусле славе Матију” које је у Краљеву организовало Друштво гуслара „Жича”. Изложба је у међувремену допуњена новим паноима и обишла је неколико градова у Србији. У програму отварања учествовао је гуслар Радован Пековић који је извео две песме Матије Бећковића.
О концепту саме изложбе која је „ткање на два разбоја које траје читавог живота” говорила је Драгана Типсаревић, бивша директорка Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” у Краљеву.
„Изложба има веома једноставан наслов Матија, јер је једна реч сасвим довољна да буде јасно да је изложба посвећена Матији Бећковићу. На 25 паноа изложба хронолошки прати две биографије, тј. две животне целине песника Матије Бећковића. Прву у којој су фиксирани датуми које знају готово сви и другу у којој није фиксирано ништа. У првој биографији посетиоци могу пропратити рођење песника, детињство, школовање, будућу каријеру. Друга Бећковићева биографија представља величанствену поетску грађевину чији почеци сежу у 1957. годину и објављивање прве песме у листу „Млада култура”, а која се за сада завршава двема збиркама Мојих 80 и 100 мојих портрета, које су објављене пред 63. Сајам књига у Београду.”
У Великој сали Библиотеке пред више од 250 посетилаца Матија Бећковић је своје стихове традиционално говорио наизуст. Као увод у једносатни песнички празник за све присутне, академик је рекао: „Сваког дана слушамо како је време поезије прошло, како су песници отпевали своје, али кад видим овај призор, све се то за тили час демантује. Веома сам узбуђен што сам видео зграду Градске библиотеке у Чачку. То је вероватно најлепша библиотека у Србији.”
Изложба „Матија” отворена је до 10. новембра. у Галерији Библиотеке.
___________________________________________________________
Iako će Matija, kroz dela, živeti stotinama godina, treba ga čuti uživo.
Verovatno bi trebalo da kaže nešto i naš direktor, ali je on istoričar.
Kako da znaju rukovodioci Čačka gde koji kadar da postave, kada i sami ne znaju koju su, kad i gde školu završili.
Bećković je živi dokaz da su pesnički i pripovedački talenat često u koliziji sa morealnim načelima i ordinarnim ljudskim dostojanstvom. Da podsetim pošto mu je atenički lampek izvređao ćerku na pasija kola, a što bi mu retko koji roditelj oprostio to uvaženom Matiji nije predstavljalo nikakv problem da se sa lampekom ruku pod ruku šetka i liže po Koštunićima na nekakvom saboru srpskih domaćina. I šta se onda čudite što je neuka i neobrazovana sirotinja raja spremna da liže svako dupe kad je to jednostavno naučila od raznoraznih bardova, akademika i intelektualnih gromada. Zato kada mi neko pomene ime Matije Bećkovića prva asocijacija mi bude dupelizanje i amoralnost.,
Ende!!!
Da li je Milun Mozgonja slušao Matiju?
A ti me kao nisi video?
Komentar pod imenom ,, Naprdnjak “ apsolutno istinit !!!
Mi nismo kao narod imali srecu da budemo sliobodni kao Englezi nekoliko vekova.Mi smo robijali pod okupacijom Turske carevine,ili 50 godina i vise pod idologijom komunizma.
Beckovic ima propusta,necemo sad navoditi,ali i u ovim vremenima se pokajao i dovoljno je da i neko ko bilo iz sadasnje akademije se oglasava.Dobro je sto ovo radi,narocito za siroke obezglavljene narodne mase koje su odrasle na komunistickim temeljima.
KAZU STARE KNJIGE,I ISTORIJA DRUSTVA,DA NE POSTOJI OPOZICIJA,DA KAD NARODI IMAJU SRECE,POJAVE SE SVREMENA NA VREME,VELIKI LJUDI.
VELIKI LJUDI,CEO SVOJ ZIVOT SU POSVETILI SVOME NARODU,NEMINOVNO SU BILI,OD SVOG NARODA PROTERIVANI,ILI OSUDJIVANI NA TAMNOVANJE.
PRAVI OPOZICJONARI SU TAMNOVALI ILI VELIKI PISCI KOJI SU BEZ PREDRASUDA I SVOJ NAROD KRITIKOVALI,KAO I OPMINJALI DRUGE NARODE KOJE SU SE SPREMALI NA ZLO.
NJIHOV LICNI ZIVOT,JE VECINOM BIJO TEZAK I NE PODNOSLJIV.
Protka Cacak.
Samo nadjite voditeljku za ovakve stvari…ova je simpatična ali šuška…