Šarčević bojkotuje Uniju sindikata
Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je sa predstavnicima Sindikata obrazovanja Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) i GSPRS Nezavisnost o unapređivanja mera za preventivno i interventno reagovanje na različite pojave nasilja. Međutim, na sastanak nije pozvan najveći sindikat prosvetnih radnika – Unija sindikata, koja je i ukazala na problem nasilja u školama.
— Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije pretpostavlja da ministar prosvete, Mladen Šarčević, sindikate prosvete deli na one koje voli da vidi i onaj koji ne zove na razgovor. Danas se ponosimo time što smo jedini od svih sindikata ukazali na porast nasilja u školama, a jedini nismo udostojeni poziva na sastanak u Ministarstvo prosvete, baš o toj temi. Naš 21 poziv, u prethodnih 14 meseci, nije bio dovoljan, pa verujemo da ministra Šarčevića ni ne zanima, kako nasilje u školama, tako ni problemi o kojima smo prethodno želeli da razgovaramo. Sećamo se i ranijih pokušaja ovog ministra da omalovaži naše akcije. Svakako nećemo početi da klimamo glavom kao da je sve u redu. Ima ko će to raditi. Nastavićemo ovako, zvao nas ministar ili ne. Na kraju krajeva, poznato je da su u Srbiji ministri prolazna kategorija, a mi trajemo više od 20 godina — navodi se u saopštenju Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Mladen Šarčević je naveo da je Ministarstvo prosvete otvoreno za saradnju sa predstavnicima sindikata radi unapređivanja mera za preventivno i intervetno reagovanje na različite pojave nasilja.
— Izuzetno nam je drago što sindikati pokazuju interesovanje i žele da daju svoj doprinos unapređivanju zaštite od nasilja u obrazovnom sistemu. Zastupajući interese svih zaposlenih, sindikati su, zajedno sa Ministarstvom, u obavezi da rade na osnaživanju profesionalne uloge nastavnika i stručnih saradnika — istakao je Šarčević.
Dodaje da je Ministarstvo prosvete nasilje učinilo vidljivijim, insistirajući na poštovanju procedura i prijavljivanju.
— Škole revnosnije prijavljuju situacije nasilja, ali i druge rizične i nebezbedne situacije — ocenjuje ministar.
Dodaje da je od velike važnosti praćenje situacija i pružanje podrške školama u primeni procedura.
SOS telefon za prijavu nasilja
Šarčević podseća da je Ministarstvo prosvete 2011. godine uvelo SOS telefon za prijavu nasilja u školama.
— Broj je namenjen deci/učenicima, roditeljima, zaposlenima u obrazovnim ustanovama, kao i onima kojima je potrebna dodatna pomoć u rešavanju problema nasilja i onima koji se na različite načine bave pitanjem prevencije nasilja — navodi Šarčević.
Kako se navodi u saopštenju, nasilje u školama nije u porastu nego je vidljivije.
— Analizirajući podatke sa terena, ne može se govoriti o porastu pojave nasilja u školama već o njegovoj vidljivosti i prepoznavanju. Dobrom organizacijom obrazovno-vaspitnog rada moguća je prevencija mnogobrojnih situacija. Direktor škole je najodgovornija osoba, koja se stara o realizaciji godišnjeg plana rada, čiji je sastavni deo godišnji program zaštite od nasilja. Pored vaspitnih aktivnosti važan deo prevencije obuhvata i obezbeđivanje sigurnog fizičkog okruženja kao i dobra organizacija i realizacija plana dežurstava — rekao je ministar.
— Kako bi se postigla puna zaštita od nasilja neophodno je da svi postupaju u skladu sa svojim obavezama, kolektivno i individualno.“
Vršnjačko nasilje je kompleksan psihološki i društveni fenomen koji se ne može uspešno i dugoročno rešavati bez intersektorske saradnje i dosledne primene propisa.
— Neophodna je saradnja obrazovnog sistema, sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema, policije i tužilaštva. Naš zadatak je da utičemo na roditelje da budu odgovorni, kao i da im pružimo podršku u primeni adekvatnih vaspitnih stilova. Podršku porodici moraju da pruže i obezbede i drugi sistemi. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisana je odgovornost roditelja za saradnju sa školom, ali i kaznene odredbe ukoliko ta saradnja izostane — naglasio je ministar Šarčević.
Predstavnici tri reprezentativna sindikata podržali su inicijativu da se poštuju zakoni, osnaži rad pedagoga i pshologa, timova za zaštitu kao i sekretara škole, ali i opštinskih saveta roditelja, i prepoznavanje njihove uloge kao ključne u prevenciji nasilja i kreiranju bezbedne sredine za učenje i razvoj učenika, na čemu Ministarstvo kontinuirano radi.
Uloga medija od posebne važnosti
Značajnu podršku, ali i kontrolu rada ustanova obebeđuju prosvetni savetnici i prosvetni inspektori.
Od školske 2019/20 angažovano je 74 spoljnih saradnika za zaštitu od nasilja. U okviru Grupe za obrazovanje manjina, socijalnu inkluziju i zaštitu od nasilja i diskriminacije vrše se poslovi koordinacije aktivnosti na zaštiti od nasilja i rad sos telefona.
Ministar je ocenio da je jedan od važnih projekata jednosmenska nastava. U ovom trenutku u 300 objekata u kojima deca borave do 17 časova postoji mogućnost različitih sadržaja kao što je đačka zadruga, sport, kultura.
— Ukoliko se deci ponudi učešće u raznovrsnim kvalitetnim aktivnostima vi istovremeno kanališete njihovo ponašanje i prevenirate pojavu nasilnog, agresivnog i rizičnog ponašanja — zaključuje ministar Šarčević.
Dodaju da je uloga medija od posebne važnosti.
— Umesto senzacionalističkog izveštavanja o pojedinačnim situacijama u kojima se često ne vodi računa o zaštiti informacija o maloletnicima i privatnosti, mediji mogu biti značajan resurs u sprovođenju preventivnih kampanja, edukaciji šire javnosti i vaspitnog uticaja na mlade kvalitetnom ponudom obrazovih programa i emisija— navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.