Prethodni članak
SOČ: Štrajk na Dan prosvetnih radnika Srbije
Kako bi na plastičan način obeležili stvarno stanje u srpskoj prosveti danas i položaj, pre svega radni i socijalni, prosvetnih radnika, u Uniji prosvetnih radnika Srbije, po članstvu najbrojnijem sindikatu, odlučili su da 8. novembar Dan prosvetnih radnika u Srbiji bude obeležen – štrajkom.
Na tu i ostale aktuelne teme u srpskom obrazovanju, razgovarali smo sa predsednikom Sindikata obrazovanja Čačka, Vladimirom Adžićem.
Emisiju možete pogledati klikom na gornju fotografiju.
_____________________________________________________________
O čemu priča Adžić kada je xxxxx xxxx u školu xxxxxxxx, da se ne izrazim „ugurao“.
Lepo je njemu da priča tako s vremena na vreme kada ima jako dobru finansijsku dobit kao sindikalac.
Jadna je prosveta sa takvim sindikatom. Umesto da dan prosvete obeleže akademijom oni ga obeležavaju štrajkom, a posle su im deca kriva.
Jednom rečju sramota, mislite malo od deci.
Ovim pokazuju da misle o deci.A mislite li Vi Dragane o deci?Ili mislite kad završe fakultet ,fizike, hemije, biologije,matematike,engleski. srpski,…da treba da žive na grbači roditelja ,da se voze autobusima po mitinzima,da prose po gradu od kontraveznih biznismena sa večernjom školom. da bi napravili jedan ručak povodom Dana prosvetnih radnika.Naravno ovo važi za sve radne ljude.
A znate li studentu druge godine pravnog fakulteta koliko je doticni gospodin ostavio nastavnika bez posla, da bi ugurao svoje bliznje. I to „sve po zakonu“.Ne misli on ni o deci ni o nastavnicima, gleda samo svoj interes.
Kladim se da u poslednjih 5-10 godina nije bilo regularnog zapošljavanja u obrazovanju. Ne znam da li bi većina zaposlenih „prošla“ test i ostale propisane uslove kada bi sve bilo pošteno i kada bi svi imali priliku da konkurišu pod ravnopravnim uslovima. Naročito je takav slučaj sa učiteljima. Tužno je ko nam sve uči decu. Oni koji su učili ekonomsku, medicinsku ili neku drugu srednju stručnu školu sa prosečnim uspehom, a danas se potpomažu internet znanjem.
Svi bismo voleli da profesori u prosveti imaju platu tri puta veću od minimalca, jer bi i svi ostali imali proporcionalno veće plate, i oni u javnoj i državnoj upravi i u privatnim firmama.
Ali, to je nemoguće.
Uzmimo za primer Nemačku. Tamo profesori u osnovnim školama imaju plate od dva do tri puta veće od minimalca, oddnosno od 3200 do 4500 evra bruto zavisno od države i regiona i godina staža. U Nemačkoj je prošle godine minimalac za 40 sati sedmično bio oko 1600 evra bruto.
Ako uporedimo privrede Nemačke i Srbije, jasno je da Srbija nema izvore iz kojih bi finansirala takvo povećanje plata. Iako bi moglo da se uštedi na javnim nabavkama i u nekim drugim oblastima gde država rasipa novac, to ne bi bilo ni blizu dovoljno.
Plate moraju prvo da rastu u realnom sektoru, iz koga se sve ostalo finansira, a tu imamo situaciju da svi vlasnici malih firmi jednoglasno viču kako bi povećanje minimalca imalo za posledicu da oni zatvore svoje firme i otpuste radnike.
Država prvo mora da reši problem nelojalne konkurencije, tj. privatnih firmi koje izrabljuju radnike ili rade sa zastarelim tehnologijama i tako prave problem ozbiljnim firmama koje ulažu u nove tehnologije i stalno obnavljaju mašine i drugu tehniku koju koriste u proizvodnji, a plate radnika su im najmanji izdatak.
Evo, imate primer čačaknskog Uniprometa, gde su plate značajno snižene od kada se u javnosti pojavila priča o reketiranju pa čak i preuzimanju dela firme od strane nekih političara iz vrha stranke na vlasti.
Možda bi vlasnik do sada povećao plate, ali mu država ne plaća veliki deo poslova urađenih u Srbiji, a za poslove u inostranstvu moraju da plaćaju nekome iz vrha reket za raznoraznu papirologiju.
Kad bi se privreda oslobodila omče koju su joj navukli političari, plate bi krenule da rastu, a time porezi i doprinosi, pa potrošnja od koje 20% ide državi kroz PDV, pa od tog novca onda mogu da se povećaju plate u javnom sektoru.
Ovako, privreda se guši, ono novca što dođe do državne kase se krade i pljačka na 1000 načina, tako da je za sada čudo da su i ove plate redovne.
Da pokušam da vam objasnim problem. Da bi obrazovanje bilo uspešno za njega treba da se školuju i u njemu rade sposobni i vredni ljudi. Takvi u obrazovanju ne rade jer idu tamo gde su veće plate. Plus društveni status prosvetnog radnika koji ne bih ni komentarsao. Rezultat: Tako se pravi magični krug. Lošeg obrazovanja i loših rezultata. Najveći problem je što je potrebno jako mnogo vremena da se to ispravi. Nekoliko desetina godina.
Ома широм Србије почети са отварање ЗОО вртова да би ови силни академисти чим то постану имали огледало да прате свој револуционарни препород.
Ne znam kome vise da se obratim, ali mozda neko vidi ovde. U STUDENTSKOM DOMU VEC 3 DANA NEMA TOPLE VODE I NIKO NISTA NE PREDUZIMA POVODOM TOGA. Grejanje ukljucuju samo kad su temperature ispod nule, povraca mi se od ovog grada i sistema