„A moglo je bolje“: debitanski roman Gorana Milenovića

Čačanska izdavačka kuća Legende nedavno je objavila debitantski roman „A moglo je bolje“ autora Gorana Milenovića. Ovaj literalni prvenac Gorana Milenovića u svojoj biti predstavlja svojevrsni omaž osamdesetim godinama prošlog veka, našem gradu i generacijama iz šezdeset i neke koje će podneti najveći teret svega što nam se izdešavalo u poslednjoj deceniji Dvadesetog veka.

Prateći sudbinu glavnog junaka Pavla Grebića, Milenović nas krajnje pitkim pripovedanjem i bez bespotrebnih jezičkih i stilskih egzibicija, koje često bivaju same sebi svrha, vraća u Čačak i blagopočivšu SFRJ iz vremena kada se sve ono što će se kasnije izdešavati možda moglo naslutiti a da je opet malo ko o svemu tome razmišljo. Saga o Pavlu Grebiću će kod čitalaca koji su tih godina bili zamorčići Šuvarovog usmerenog obrazovnog eksperimenta, stasavajući u vreme kada je posle Broza prostorima bivše Juge vladao kult njegove ličosti, iza koga su se skrivale najrazličitije protuve i politički paraziti svakako probuditi sećanje. Oni mlađi, rođenim tokom devedesetih i kasnije, a pod uslovom da poseduju sve ređu sklonost ka literaturi i čitanju uopšte, čitajući ovaj roman imaće priliku da spoznaju jednu po sve drugačiju sliku našeg grada koja se drastično razlikuje od ove sa kojom se svakodnevno suočavaju.

Naime, bilo je to vreme kada je generacija Pavla Grebića, u poređenju sa današnjim, posedovala malo toga, a opet je imala sve. Bio je to Čačak u kome se kao i najvećem delu upokojene Juge pod provodom podrazumevalo žickanje, blejanje na trgu ili u parku. Ispijanje piva i „unučića” na „daskama” ili iza robne kuće, pre odlaska u Domu kulture na disko koji je pod obavezno fajrontiran u deset. Čačak u kome je duga kosa ponovo bila in, a ploče Dorsa, Hendriksa, Pink Flojda…, filmovi sa FEST-a  i čitanje Kundere, Hesea, Markesa, Kastanede… pitanje lične higijene.

Međutim bilo je to i vreme redova i bonova za kafu, ulje, šećer i benzin, čega se autor ne dotiče ali nema sumnje da će ga se srednjovečni ispisnici Pavla Grebića svakako setiti čitajući Milenovićev roman. Vreme „par-nepar” sistema upotrebe auta, kada su efekti one jevrejske kletve – dabogda imao pa nemao – bili sve zloslutniji i izvesniji. Ali bila su to i vremena kada su, posle nepune četiri decenije idile zvane bratstvo i jedinstvo ideje i parole iz nekih davnašnjih vremena bivale sve glasnije. Stoga reklo bi se da nimalo nije slučajno to što je Milenović radnju svog romana najvećim delom smestio u JNA gde je, pod uslovom da ste to hteli da primetite, duboka korozija sistema bila najuočljivija, a što se potvrdilo nepunu deceniju kasnije, što opet na neki posredan način i simbolizuje tragični kraj Milenovićevog junaka.

Lažni moralisti kojih na ovim našim prostorima nikada nije nedostajalo verovatno će Milenoviću zameriti na eksplicitnim opisima seksa. Jezičkim čistuncima će zasmetati obilje psovki jer i jedni i drugi nikako ne mogu da se pomire sa notornom istinom da su davno prošla vremena aseksualnih literalnih junaka, svih fela i društvenih slojeva, koji govore akademskim jezikom.       

Roman „A moglo je bolje“ je jedna od onih knjiga koje se čitaju u dahu jer Milenović ni jednog jedinog trenutka čitaoca ne opterećuju pokušajem da ispraznom frazeologijom i rogobatnim izrazima za čije razumevanje je potreban Vujaklija, demonstrira sopstvenu načitanost. Stoga čitaoca njegovog romana ni jednog jedinog trenutka neće mučiti mitska dilema – šta je pisac hteo da kaže. Goran Milenović jednostavno i tečno priča tragičnu priču o Pavlu Grebiću i svojoj generaciji.

Dobra priča u kojoj se neprestano ukrštaju putevi prepoznatljivih i imaginarnih likova teško da bilo koga može ostaviti ravnodušnim. Naročito one koji u romanu Gorana Milenovića prepoznaju vreme i događaje koje su proživljavali kradući bogu dane u potrazi za kosmičkim istinama i pravdom. Smucajući se svake bogovetne noći, ruku pod ruku sa Pavlom Grebićem, od Gradskog trga, preko parka i obala Morave do ljubićskih memljivih birtija što su radile od jutra do sutra pružajući utočište nevoljnicima i zabludelim dušama.

A. Arsenijević

_____________________________________________________________