Prethodni članak
Srpske maline zaražene virusima
Objavljeno 15/11/2019
Са старошћу засада од 12 до 15 година принос малина у Србији, али и другим државама у региону, знатно опада, па тако и економска рачуница за даље бављење овим послом, изјавио је др Александар Лепосавић са Института за воћарство у Чачку.
У Сарајеву, на недавно одржаној конференцији Регионалног савета за јагодасто воће, чији је Лепосавић председник скупштине, он је рекао да су резултати испитивања о присуству различитих вируса у комерцијалним засадима малина, које је обавио овај институт из Чачка – поражавајући. Испитивања обављена у Србији, али и у неколико земаља у окружењу, показују да је више од 95 одсто испитиваних засада заражено вирусима.
У пракси, како каже, то је довело до смањења приноса и пада квалитета малине – плодови су све ситнији и губе сласт…
– Због тога смо дошли у ситуацију да опада и интересовање произвођача за гајење овог воћа. Купци се такође осећају превареним, па су у неким земљама почели да траже алтернативе за наше производе – истиче Лепосавић за „Политику” и додаје да све указује на то да убрзо морамо да урадимо више ствари како бисмо побољшали стање у овом сектору.
Скупа радна снага и ниски приноси по хектару оптерећују производњу малине код највећег броја земаља произвођача. Глобално тржиште малина мења се у последњих десет година, па тако и позиције држава које су се смењивале на лествици водећих произвођача. Лепосавић истиче да неке државе губе на значају истом брзином којом су раније долазиле на врх. Према подацима Светске организације произвођача и прерађивача малине, производња у свету се у претходних десет година готово удвостручила – са 310.000 тона у 2008. на 590.000 у 2017. години. Србија је у 2016. години произвела 83.000 тона, а само две године касније 56.000 тона.
– И та производња има тенденцију пада – упозорава наш саговорник.
И Чиле, један од наших највећих конкурената, бележи пад производње, па је за само седам година учешће ове државе у светској производњи пало са 16 на 6,4 процената. Насупрот томе, има и држава које су у једном тренутку искористиле своју прилику. Рецимо, Босна и Херцеговина је од произведених 3.000 тона с почетка овог века последњих година достигла 22.000 тона, према неким подацима и 25.000. Међутим, ове године имају знатан пад и реална производња им не прелази 8.000 тона.
Подаци указују да је у 2019. услед поремећаја на тржишту дошло до пада производње малина и на другим тржиштима. Највеће смањење површина под малињацима имали су Србија, Пољска, Чиле, БиХ, Бугарска, Црна Гора…
– Главни играчи губе конкурентност на светском тржишту, док су нови, као што су Мексико, Бугарска, Босна и Херцеговина и Украјина, ушли у конкуренцију. Посебно на тржиштима где је до сада био доминантан увоз малине из Србије, Пољске, Чилеа… – истиче Лепосавић.
Он каже да је код тих земаља пресудна била снажна помоћ државе код заснивања засада и подизања складишних капацитета. Напомиње да је чињеница и да су те земље у прошлости имале јефтину радну снагу.
– То је велика разлика у односу на Србију и Чиле, где већ годинама имамо мале субвенције у пољопривреди – каже он.
Наш саговорник напомиње да све некада највеће светске произвођаче највише угрожава Мексико, који је у последњој деценији увећао производњу са 11.500 тона на 112.700 и утростручио продају углавном свеже малине у Америци.
Према његовим речима, садашње тржиште малина заснива се на смрзнутом програму, са тенденцијом раста понуде, због чега су и цене тренутно релативно ниске. Али, без обзира на све ово, малина је веома тражено воће.
– Проблеми, како год то неко схватио, не потичу од продаје. Чињеница је да 60 до 70 одсто трошкова производње и бербе малине одлази на трошкове радне снаге. У Србији је дневница за бераче порасла са 20 на 25 до 30 евра. Поскупео је и репроматеријал, већи су захтеви у области безбедности радника, што директно утиче на укупне трошкове производње, па малинарима остаје знатно мања зарада – сматра наш саговорник.
Наглашава да извозници имају великих проблема због губљења сортне идентичности, јер „виламет” више нема карактеристике на које су произвођачи навикли. Како каже, и прерађивачи имају мањи проценат виших категорија од таквог воћа, а страни купци имају све више примедби на квалитет испоручене робе.
– Иста ситуација је и код сорте „микер”, која је све траженија на светском тржишту. Садни материјал је највећи проблем у Србији и околним државама. Нови засади се углавном заснивају садницама из Швајцарске, делом Француске, Холандије и Италије. Ни „виламет” ни „микер” из тих земаља немају карактеристике које се очекују – сматра наш саговорник и напомиње да због значаја и економске добити од извоза постоји потреба да се на државном нивоу регулише процес сертификације, као и да одговарајуће институције тај посао спроведу у дело, почевши од клонске селекције до стварања виших категорија садног материјала. Према његовом мишљењу, на тај начин било би решено ово изузетно важно питање. У Србији се сертификација спроводи од 2005. године и у неколико циклуса је стварана одређена количина изузетно квалитетног садног материјала, али недовољног за стварне потребе, чак и локалног тржишта.
I ovaj je neki sns poltron koga treba iskoreniti.Ti si bilmezu zarazen virusom a taj virus je sns
Dragi moj viruse i tebi se blizi kraj.Za tebe smo pripremili lek
Pod nazivom „neseritomicin“
Ti napredni botu mozes kupiti kufere zajedno sa tviom kradonacelnikom,nevredi vam nista, gotovi ste.
Osmatrac svaka ti ko Njegoseva.
Da li znate koga nazivate botom??Najveceg strucnjaka u vezi jagodastog voca i jedinog koji sme da im kaze sve u lice,ovima na vlasti,kada bi njega slusali daleko bi dogurali ovako polako propadamo,raspitajte se lrvo koga botom prozivate a pravi sendvicari nek ih je sramota.
Strucnjak jeste ali je isto tako i veliki populista.Ovo sto je ovde rekao zna svaki pfoizvodjac maline,proizvodnja maline u Cileu,Poljskoj sad i Meksiko pominje uopste neugice toliko na plasman nase maline na ino trziste jer se radi o potpuno razlicitim sortimentima koji imaju razlicite namene i polje primene.O najvecem problemu u malinarstvu cuti,dogovorenim otkupnim cenam reeksportu maline malverzacijama sa djubrivom preparatima.Par puta je on bio u nekakvim radnim grupama sto ministarstva sto proizvodjaca i sta je uradio i postigao nista samo radi na svojoj promociji.U principu znaju proizvodjaci maline ko je ko mnogi su na malini stvorili i bogastvo i ime samo maline sve manje.Toliko dobro rade da je nece nj biti za koju godinu a onda nek vide sta ce uspesni biznismeni i veliki strucnjaci gde svoj talenat da iskazu
Pravda, vidi se da selektivno komentarišeš. I na ovom i na drugim medijima je Leposavić pričao i o reeksportu, imenom govorio ko to radi, izašao sa nama iz zamajavajućih priča:
https://www.ozonpress.net/projekat/raspala-se-radna-grupa-za-malinu-leposavic-podneo-ostavku/
I još mnogo toga. A ti pošto si iz materije stavi svoje ime i prosipaj pamet ako ima ko da te sluša!
Uopste nemam nameru da prosipam pamet samo sam iskazao svoje misljenje.Kao sto Vi smatrate rad dr Leposavica dobrim,ja ga smatram obicnom secernom vodicom niti pomaze niti skodi.Smatram da imam pravo na svoje misljenje iako se ono razlikuje od Vaseg.Moje iskustvo a imam ga jer sam do skoro obrafjivao 2 hektara maline kaze da je malina postala vrlo slabo profitabilna proizvodnja a proizvodjaci bukvalno upadaju u duznicko ropstvo jer vec u oktobru nemyju novac.Rezime proizvodjacima sve gore i teze a sve puca od strucnjaka oko njih.Zaista ovo nepisem iz zle namere pakosti ili ljubomore vec iz ogorcrnosti jer su jednu izuzetno profitablnu proizvodnju unistili svako iz nekog svog interesa a ceh platili i placaju proizvodjaci
“Udri Aleksandre, ruka ti se pozlatila !!!”
Sad ste smislili i malinu da unistite.Kako to da za nase voce,povrce,meso nema mesta nigde u svetu a uvozimo paradajz iz Albanije!?Bando lopovska,sve vas treba proterati
Alal vera dr aleksandre lepodavicu kao i svako put jasno hirurski tacno objasnjen problem i dato resenje na svaku dosad zadatu temu
Lepo izlaganje na zadatu temu i ukazano na probleme ali isto tako i data resenja za ista svaka cast dr aleksandre leposavicu
Konačno da čujemo i pravu istinu u proizvodnji malina,i gde se danas nalazi proizvodnja maline i ostalog voca u Srbiji.Nije ni čudo zasto nam sve vise mladih napusta poloprivrednu proizvodnju i odlazi iz Srbije.Puna podrska gospodinu Leposavicu na iznosenju pravog stanja u poljoprivredi.
Kada bi bilo vise ovakvih skolovanih „doktora nauka“kao sto je Leposavic,Srbija bi bila jaca od Švajcarske.
Puna podrska g.Leposaviću
Ovako se sa odgovornosti znanjem i stavom iznose problemi i resenja negiraju i iste pod tepih nestavljaju vec se odgovori daju na cvrsto profesionalnim i naucnom istrazivanju dr aleksandra leposavica svaka cast za struku
Bravo g.Leposaviću samo hrabro.
Idi pa je leci, nemoj davati izjave.
Svi ste isti, i ti i svi ostali. Koga vise zanima ta malina, kada kako ispade, ona je nama samo problem za kojim niti drzava niti pojedinac mogu da se izbore. Krci sve to, kosi, pali i sve u konoplju, Bog da nas vidi.
Doktore ubi ih vase znanje i istina
Ovog leta u Italiji 125gr maline 4 eura. Kupina ista cena. Ko kupi kajmak?????
Svaka cast na struci i znanju veliko posto anje za vas trud i vi ste kao i mala nekolicina ljudi koji poseduju svetsko znanje kako u praksi tako i na terenu amama treba da bude cast sto imamo svetskog strucnjak a mi umesto da cenimo to pojedinci bez valjanih dokaza zele samo da napakoste svaka cast i dubok naklon dr leposavicu
Gospodin Leposavic godinama vec vazi za jednog od najvecih strucnjaka u svetu maline.Godinama on prica i ukazuje na probleme a nista konkretno necini da se oni rese.Uglavnom se dodvorava i proizvodjacima i otkupljivacima,cas je sa jednima cas sa drugima u principu samo mu je bitna licna promocija a izgleda zeli i u politici da se oproba.Proizvodnjom maline bavili su se polupismeni seljaci sasvim uspesno a danas sve priznati strucnjaci pa malina propada.Glavni problem jak otkupjivacki lobi koji diktira otkupne cene po sistemu kupi jeftino prodaj dobro a seljake ko j…Kada trziste bude uredjeno kako treba onda ce biti i prinosa i kvaliteta jer ce se malina obradjivati i tretirati kako treba.Na ove cene malina se obradjuje i tretira minimalnim ulaganjima.Pustite viruse doktore,nego recite kako kad je izborna godina malina bude 250 din a onda naredne cetiri 120 dinara,kako Srbija izvozi duplo vise maline nego sto proizvede pod etiketom srpska malina.O tim virusima pricajte doktore oni su mnogo opasni od ovih koje vi pominjete.Nadam se samo da ce se proizvodjaci opametiti pa ih nece kojekavi svake godine veslati,obecavati i lagati dok se malina ne obete i neotkupi posle nema nikog nigde.Sablon isti svake godine ali kad sami ne znamo sebi da pomognemo onda i treba da nas majmunisu svake godine.
Nema smisla vredjati coveka ako se neslazete sa njim.Da je vise strucnih analiza manje bi bilo pogresnih odluka u ovoj osetljivoj proizvodnji.A ulaganja novca i vremena ogromna.Po mom sudu Srbija ppklanja paznju hostaplerima kao sto je Radovic i krimosima koji na brzinu hoce velike pare,a to je pljackom seljaka moguce.Sistemki pristup je nemoguc jer su ljudi nestrucni pri vrhu vlasti.U glavi imaju samo kako se opariti na brzinu sto poljoprivredu diskvalifikuje kao mesto za investicije i pomoc drzave.
Mnogima si svojim savetima pomogao a ovi zlorufo komentari vise govori samo o njima jer datom tekstu sve odlicno objasnjeno a o vasim kvaliteta i vasoj strucnost govori vas rad i uspesi kako kod nas tako i u svetskim okvirima samo hrabro jervam jedino znanje i uspeh nemogu oprostiti
Ima li jos ko strucan u institutu? Zslodno kakvi se strucnjaci poput dr leposavica nipodastavaju bez valjanih dokaza a sve to se dogadja u vrem kada se Evropa i svet otimaju o naseg dr leposavica zato doktore znanje vaspitanje i postenje se stice a ne kao ovi kvazi strucnjaci sve bi da kupe a nemaju obraza cak i za sebe same
Ceo svet ga trazi a on patriota nece da ide bas je tako.Otisao bi on da ga hoce neka ozbiljna zemlja tamo se traze konkretni rezultati a ne podatci koje svako moze naci na internetu.Ja malinu uzgajam na povrsini od 1 hektara koristim iskustvo i znanje monih roditelja i imam sasvim solidne prinose i kvalitet.Sa malinom cu najverovatnije prestati da se bavim ne zbog loseg kvaliteta,prinosa,virusa Poljske,Cilea itd vec zbog par pojedinaca koji kontrolisu celo trziste zatim laznih udruzenja proizvodjaca primer Radovic koji samo sluzi da zamajava ljude dok se sezona odradi i strucnjaka kao doticni cije price ne mogu da skode a ne mogu ni da pomognu.
Prodaje li direktor instituta u beogradu? Stativa
Dr leposavic izmislio nauku za lukica uzas
Strucnost cestitost profesionalci zam i spremnost da se uvek zrtvu je za i u svdi struke a koliko je odlicsn govore razni pozivi za predavanje sa svih strana sveta to je jednostavan skroman nas dr aleksandar leposavic
RAZLOG(VIRUSA) ZAPUSTANJA MALINJAKA JE LOSA CENA POSLEDNJIH GODINA TAKO DA NISU PROIZVODJACI KRIVI NEGO POVLASCENI DRZAVNI OTKUPLJACI I JADNO VAM JE TO PREBACIVANJE KRIVICE „GOSPODO SELJACI“.
Stručno,precizno u srž problema.
Žao mi je što ljudi mešaju politiku u ovaj problem koji je egzistenijalni za Ssrpsko selo.
Stručnjaci poput dr. Leposavića, nedostaju Srbiji i žalosno je što mediokriteti,plaćeni ili ostrašćeni,svejedno je, pokušavaju da na bestidan i prizeman način uvuku ,ovakvog čoveka, u njihovo blato.
Sto nije rekao za uvoz maline u Srbiju. Zbog te Polane koja se uvozi iz Poljske nasa se malina vraća iz izvoza. Neće da kažu pravu istinu. Zašto se u nasim supermarketima prodaje malina iz Maroka i drugih zemalja i to po ceni od 950 dinara.
Svi vi koji u losem kontekstu komentarisete rad dr.Aleksandra Leposavica treba da vas bude sramota. To vam kazem jer sam imao priliku da licno sa tim izvrsnim strucnjakom sedim i slusam njegove savete inacr sam proizvodjac maline sa povrsinom od 20000 duznih metara.Kamo srece da je vise ovakvih ljudi kao sto je dr.Leposavic mnogo bi nam bilo bolje ali mi uvek dobro sto je kritikujemo.Treba da se zapitamo sto je sve ovo oko maline ovako moje misljenje je da krivce treba traziti na drugoj strani a to je sistem koji treba da meni kao poljuprivrednom proizvodjacu omoguci iste uslove kao otkupljivacima.Inace svi moji zasadi su sorte vilamet i aco svaka ti cas sto postojis