Novi broj Čačanskih novina
Od utorka, 10. marta u prodaji je novi broj Čačanskih novina, u kojima, između ostalog, možete pročitati:
Sudeći na osnovu gotovo svakodnevnih saopštenja Dveri predizborna kampanja se zahuktava i u našoj kasabi. Ne brenuju bre Boško i njegovi ni ateničku magistarsku familiju ni njihove koalicione podupirače, zahvaljujući kojima su Ilić brothers nekadašnji grad pretvorili u porodično guvno. Samo nešto ne pominju, ili se to samo pričinjava, čačanske naprednjake, mada je čak i onima sa natprosečnom inteligencijom teško da razluče šta tu ima napredno. I kad čovek bolje razmisli, proizilazi da srbistanski političari ideologiju, principijelnost i moral doživljavaju kao bespotrebni luksuz političkog bašibozluka. Da su zapravo ćar i vajda ideja svakog Srbistanca koji je se odluči da zagazi u kaljugu politike. Samo biće da Boško i Dverjani to još ne kapiraju. Da za sve ove godine nisu naučili da se u našoj kapitalnoj kasabi ne postavlja pitanje “ili ći ili mi”. Već kako da ga skroje, pa da bude i ći i mi!
Povereništvo SNS-a nema razloga za brigu. Ova partija je za proteklih šest i po godina pokazala da je odgovorna partija, okušali smo se na brojnim izborima, pokazali smo se da smo partija koja ima snagu, koja je izuzetno organizovana, naši aktivisti su pokazali da odlično znaju svoj posao
Glavni izvori su kazivanja kneginje Jelisavete Karađorđević, dnevnik i pisma Olge Karađorđević, pisma Pavla Karađorđevića, poverljivih dokumenata SOE (britanske obaveštajne službe), zatim bogate literature o knezu Pavlu Karađorđeviću objavljene u Londonu, SAD i Francuskoj, kao i lični dnevnik Ljubiše Rančića (oca autora romana), nosioca Ordena engleske kraljice Elizabete Druge. Zbog dramaturške strukture i objektivnih razloga, izvesne ličnosti i događaji su fikcija, naglašava Rančić u uvodu (npr. major Stojković iz Bresnice kod Bečnja, u otadžbini su mu žena i dva sina…)
Vlada će zauvek biti jedna od značajnih “senki nad Beogradom”. Ugradio je sebe u njegov posebni duh, obogatio ga zajedno sa svojom generacijom. Doprineo tom posebnom osećanju u vazduhu, koje čini da se mi današnji šetači ulicama njihove mladosti bespovratno zaljubljujemo u neobični grad i opijamo njegovom nedokučivošću.
Ubrzani razvoj motociklizma i njegova popularnost na prostorima SFRJ uticali su između ostalog na odluku FIM (Federation Internationale Motocycliste) da Jugoslaviji poveri organizaciju trke za Svetsko prvenstvo u brzinskom motociklizmu (Moto GP). Staza Preluka, tačnije deo magistrale između Rijeke i Opatije postala je jedna od najatraktivnijih u Moto GP kalendaru tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.