Bozundžija Bler

Piše: Srđan Škoro, smenjeni urednik Novosti

 Da je Zoran Đinđić živ, on bi danas pravio vladu sa Aleksandrom Vučićem, reče, pre neki dan, bivši demokrata, a sada veliki pristalica naprednjaka. Niko mu ne odgovori da je Đinđić živ, Vučić nikad ne bi bio na vlasti, a on još manje mogao da glumata nekakvog gradskog menadžera. No, u mašti je sve dozvoljeno, pa i praviti svakojake koalicije. Čak i posthumno.

Tako je odlazeći premijer Vučić, valjda u još jednom svom bunilu, obznanio kako Toni Bler besplatno pomaže vladu Srbije. I da su njegovi saveti korisni. Prvo je rečeno kako Arapi plaćaju i njega i njegovog spin majstora da obuči naše najvažnije političare i njihove pi-ar timove. Kad su počele da se pominju brojke od 250 do 500 hiljada dolara za sat i po predavanja, koliko Bler, inače, naplaćuje svuda po svetu, odjednom je sve utihnulo. Ali, taksimetar niko još nije isključio.

Ministri, da bi nekako ublažili Blerovo prisustvo,  rekli su kako je to bilo samo jedno prijatno ćaskanje uz kafu! Da li Gašićevu, nisu precizirali. Jer, ministar odbrane bi mogao da posluži kao odličan primer za Blerove savete. Kako je jedan čovek, keramičar po struci, a preprodavac kafe po obrazovanju, uspeo da postane vlasnik više televizija i pritom ministar vojni. I to za veoma kratko vreme. Ako tome dodamo da sa sigurnošću ni on, ni njegovi najbliži još ne mogu da utvrde koju je srednju školu završio, to je uspeh dostojan Blerove besplatne lekcije. Njegova razredna je priznala samo dva razreda srednje, ali njegovi školski drugovi (valjda ih ima) uporno iz nekog razloga ćute.

Odavno je svima jasno koliko su kadrovi naprednjaka nestručni i nekompetentni, ali da ne ispunjavaju čak ni formalne obrazovne kriterijume, to se dosad samo sumnjalo. Za sada koliko se moglo čuti svi bar imaju završenu osnovnu školu koja je i po zakonu obavezna. Sve više od toga je pod velikim znakom pitanja. Valjda su, zbog toga svi poleteli da brzinski završavaju večernje škole i kurseve, koje sada bez ikakvog razloga zovu fakultetima, i gotovo preko noći postaju uvaženi masteri i doktori. Međutim, oni se bar prema ponašanju i onome kako govore, i dalje slepo drže svega što su stekli svojim osnovnim obrazovanjem. Pošteno, nema šta. Ovo drugo, što su kao učili, ionako ne shvataju. Drugim rečima, neće biti lako Toniju Bleru da Srbiji predoči šta su oni koji njom vladaju zaista po zanimanju. Uostalom, ako negde i zapne, rakete i bombe su uvek spremne. Srbi najbrže uče kad im se nešto jasno predoči. A Bler je u tome dokazani majstor.

U tursko doba država je morala da plaća posebne ljude – bozundžije čiji je zadatak bio da se pomešaju sa narodom i vojskom i što glasnije viču „mi smo pobedili“, „neprijatelj je pregažen“, „naš sultan je najbolji“. Oni su, u stvari, bili preteče današnjih tabloida i tv stanica koje neprestano pozivaju iste ljude da bi pričali ono što i bozundžije.  Sada samo arlauču „našeg premijera svi uvažavaju“, „kako je to dobro Vučić primetio“, „samo neprijatelji ne vide koliko napredujemo“, „Srbija grabi krupnim koracima“, itd. S tom razlikom što su bozundžije nekad morale biti grlati, plećati i naočiti klipani, a danas je sasvim dovoljno da budu samo klipani. Turci su i u ono vreme znali značaj pi-ara, i da je potpuno nebitno šta je istina. Važno je šta se čuje i kako to narod prima.

Bar je bozundžija Bler besplatan. Ko u to veruje, taj i zna da je Milana Beka izrešetao amater, a narko bosa Nenada Opačića siromašni prečanski biciklista! Izgleda šašavo, ali deluje, reče Bler i otpi još jedan gutljaj sveže skuvane Gašićeve kafe.