Krušik pravi profit, a računi u blokadi

Fabrika naoružanja Krušik prošlu godinu prema finansijskim izveštajima završila je sa obavezama od 10,4 milijardi dinara, ali je tokom godine 1,57 milijardi dinara država (ovde se misli na Republiku Srbiju, PIO fond, RFZO i grad Beograd) konvertovala u kapital po osnovu zaključka Vlade iz decembra prošle godine.

Inače konverzija dugova prema državi u kapital državne fabrike faktički se svodi na otpis dugova. Najveći deo prošlogodišnjih obaveza, 4,6 milijardi dinara je nastao po osnovu datih avansa kupaca, ali se i dobavljačima u zemlji duguje 2,5 milijardi dinara, pokazuje finansijski izveštaj Krušika za 2018. godinu.

Inače na jučerašnji dan je šest računa Krušika bilo u blokadi u visini 511,3 miliona dinara, dok je recimo prošle godine blokada iznosila oko dve milijarde dinara.

Prema godišnjem izveštaju o poslovanju ova fabrika je poslednjih godina redovno nelikvidna, tj. indikatori likvidnosti su po pravilu manji od graničnih.

Takođe, kriterijumi zaduženosti ukazuju da je kompanija prezadužena. Recimo udeo pozajmljenog kapitala (dugova) ne bi trebalo da bude veći od polovine poslovne imovine kompanije, a prethodne dve godine iznosio je 74 odsto. Drugim rečima, u svakom dinaru kojim je kompanija raspolagala, 74 pare su bile iz tuđih izvora.

Doduše, ovaj kriterijum će biti nešto manji na kraju ove godine konverzijom dugova državi u kapital.

S druge strane potraživanja Krušika su bila duplo manja, a na spisku onih koji se na kraju prošle godine pojavljuju kao kupci i to u inostranstvu, a nije ih bilo prethodne godine, su GIM koji je na kraju godine dugovao oko 195 miliona dinara i Partizan TCH sa 428,5 miliona dinara.

Krušik prema finansijskim izveštajima prikazuje dobit prethodnih godina, ali pokazatelji profitabilnosti nisu baš najsjajniji. Profitna neto marža koja pokazuje koliko je prihoda od prodaje završilo kao profit je prošle godine bila svega četiri odsto, odnosno na jedan dinar prihoda od prodaje dobija se svega četiri pare dobiti.

Ovo svakako može da ima veze i sa cenama po kojima Krušik prodaje proizvode, a koje trgovci, kako saznajemo ovih dana, preprodaju po dvostruko višim cenama. Recimo EBITDA (zarada pre plaćanja kamata, poreza, depresijacije i amortizacije) je iznosila svega šest odsto.

Povraćaj uloženih sredstava je još manji, pa na jedan dinar uloženih sredstava prošle godine Krupik je zaradio svega tri pare. To je ogromno smanjenje u odnosu na 2017. godinu kada je stopa povraćaja uloženih sredstava iznosila sedam odsto.

U prethodnih četiri pet godina broj zaposlenih u Krušiku je maltene utrostručen, kao i izdaci za plate. U 2015. godini na plate je potrošeno 1,3 milijarde dinara, dok je u 2018. trošak plata povećan na čak 3,3 milijarde dinara.

Iako je Krušik prošle godine ostvario dobit od 461 milion dinara ona je dvostruko manja nego prethodne godine i to uprkos tome što su poslovni prihodi povećani za oko 900 miliona dinara. Zanimljivo je da prošle godine sa poslovnim prihodima od 11,2 milijarde dinara Krušik imao manju neto dobit nego 2016. godine kada su poslovni prihodi iznosili 5,6 milijardi dinara, a dobit 520 miliona dinara.

Ovo možda ima veze i sa tvrdnjama uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića koji se nalazi u kućnom pritvoru da se poslednjih pet godina iz ove kompanije isisava novac između ostalog i preko trgovaca oružjem koji dobijaju proizvode Krušika po nižim cenama nego recimo državni trgovac SDPR Jugoimport, pa čak i ispod cene proizvodnje.

Ulepšana stvarnost

Da je situacija u izveštajima bolja nego u stvarnosti ukazuje i štrajk radnika Krušika iz septembra ove godine kada su zabrinuti za svoja radna mesta zbog glasina da je 700 ljudi višak, tvrdili da fabrika radi sa svega 10 do 20 odsto kapaciteta, da su avansi potrošeni, a da se dugovi prema dobavljačima gomilaju.