Održana Zimska škola za poljoprivrednike u Čačku
Tradicionalna Zimska škola za poljoprivredne proizvođače koju organizuje Poljoprivredna stručna savetodavna služba (PSSS) održana je danas u Čačku. Poljoprivrednici, ali i studenti Agronomskog fakulteta prisustvovali su predavanju stručnjaka iz oblasti ratarstva, stočarstva, voćarstva, povrtarstva, organske proizvodnje i zaštite. Ukazano je i na aktulene konkurse za podsticaje ministarstva poljoprivrede i IPARD program mera Evropske unije.
U toku su konkursi IPARD programa Evropske unije za nabavku opreme i mehanizacije u biljnoj i stočarskoj proizvodnji koji je otvoren do 23. decembra ove godine, kao i za podsticaje za prerađivačke kapacitete koji traje do 24. februara 2020. godine. Stručnjaci navode da mali broj poljoprivrednika sa područja Moravičkog okruga podnosi zahteve za IPARD podsticaje jer ne mogu da ispune sve uslove pre svega one koji se tiču dobrobiti životinja i zaštite životne sredine. Objašnjavaju i da su zahtevna ulaganja, ali i dokumentacija.
“Još uvek ima vremena ko je zainteresovan od pre svega većih i razvijenih poljoprivrednih gazdinstava može konkurisati. Što se tiče uslova koji su propisani zahtevima konkursa, najproblematičnije je da ispune uslove o doborobiti životinja i zaštiti životne sredine. To se uglavnom kontroliše na licu mesta, poljoprivredni inspektori utvruđuju da li gazdinstvo ispunjava te uslove. Mada su u toku ove godine to promenili, što se tiče biljne proizvodnje to ne mora biti uslov. Malo je poljoprivrednika sa ovog područja podnosilo zahteve. Neki su dobili, a neki odbijeni jer nisu izmirili neke poreske obaveze. Da li se boje zahtevne dokumentacija, plus što je minimalni iznos podsticaja 5.000 evra, što znači da je prilično velika suma koju unapred moraju da ulože pa tek ako ispune sve uslove, onda će im se izvrštiti uplata iz IPARD fondova”, navodi direktorka PSSS Čačak Slađana Petrić.
Jedna od zanimljivijih tema na predavanju odnosila se na organsku proizvodnju pre svega u povrtarstvu. Poljoprivrednicima je savetovano da pokušaju uzgoj različitih vrsta salata čija je cena na tržištu Zapadne Evrope izuzetno visoka, a to su ajzberg, obične puterice, radič, endivija motovilac.
“U svetu je tendencija ka organskoj proizvodnji koja ima veću ekonomsku vrednost. Što se tiče samog čačanskog kraja i organske proizvodnje, sada već imamo nekoliko poljoprivrednih proizvođača koji se uspešno bave organskom proizvodnjom. Do pre par godina ovaj naš kraj nije bio zastupljen u organskoj proizvodnji pre svega zbog nepoverenja poljoprivrednih proizvođač da se može dobiti kvalitetan proizvod bez primene mineralnih đubriva i pesticida”, navodi savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo PSSS Čačak, Borko Ivanović.
“Već nekoliko godina imamo italijansku firmu u Srbiji koja se bavi isključivo tim vrstama salata. Oni rade na konvencionalni način, ali je moguć i organski način proizvodnje jer one zahtevaju manje đubriva i manje prskanja. I ovako su izuzetno skupe na tržištu, ali u organskom načinu proizvodnje su znatno skuplje”, ističe Ivanović.
Zimskoj školi za poljoprivrednike poslednjih godina prisustvuje sve veći broj proizvođača. Navode da je od koristi za razvoj njihovih gazdinstava.
“Bavim se ovčarstvom. Držim sjeničke ovce i u stadu ih imam 70. Edukacija mi znači da bi postigao bolje rezultate za priplod i veći broj ovaca. Podsticaji znače, ali bi država trebalo još da pomogne. Gorivo je skupo, subvencije se čekaju malo duže nije to baš tako kako sve kažu”, navodi mladi poljoprivrednik iz Mojsinja Predrag Radovanović.
Zimska škola za poljoprivrednike počela je juče u Gornjem Milanovcu, nastavljena je danas u Čačku, a sutra od 10 sati biće organizovana u restoranu „Zlatna potkovica“ u Guči.
Mirjana Aleksić, TV Lav
Pustite vi skole i nemojte se praviti pametni mnogo,platite ljudima njihove proizvode LOPUZE jedne.Unakazili.ste poljoprivredu,sela opustela a vi nedto stalno savetujete…..
Боже свевишљи има лте да видиш ко дрџи вакелу сељоберима, па овђе нема ни сељобера ни агронома све го интересџија. Оно агронома што нечто зна најурено и раде ко продавци у пољоапотекама да продае отрови против народ и скакавци. Сељобери давно поскапали од јад и беду. Сад остало мало њини наследници да распродау механизациу и имања или да дау лихварима на добош за неотплаћене кредите. Да е да се дигне Милован Глишић ома би имо материал за Главу Шећера.
Da im nije bilo studenata sa Agronomskog fakulteta da popune bilo bi prazno.
Da je to atraktivno predavanje sami bi došli proizvođači.
Svaka cast za decka Predraga Radovanovica i njegovu iyjavu iy gore navedenog teksta, mladog poljuprivrednika koji je otvoreno rekao da drzava nepostuje rokove isplata subvencija i da nije sve onako kako se predstavlja. Svaka cast za iskrenost!!! Podrska za mlade ljudi koji bez ustrucavanja i straha iznose svoj stav o ovoj drzavi, i uslovima za mlade poljuprivrednike. Dosta je vise lazi i slihtanja organima, i zaduzenima za dodelu subvencija.
Bravo Pedja kralju!!!!