Експресија камених форми: Оскар Бербеља (1921-1999)
Монографија о вајару Оскару Бербељи представљена је 17. децембра у Ликовном салону Дома културе у оквиру програма обележавања Дана града Чачка. Поводом двадесетогодишњице од смрти Оскара Бербеље Уметничка галерија „Надежда Петровић“Чачак је приредила монографију о познатом вајару који је одрастао у нашем граду и својим радом био везан за Чачак.
Пројекат „Експресија камених форми : Оскар Бербеља (1921-1999)“ је реализован уз свесрдну и неопходну помоћ и подршку Оскаровог синовца Марија Бербеље из Београда. Аутор монографије је музејски саветник Мирјана Рацковић, дизајн је урадио Миленко Савовић, а рецензент књиге је мр Лепосава Милошевић Сибиновић. У склопу овог пројекта недавно је постављена скулптура у фонтани на платоу код Робне куће “Инекс“.
Оскар Бербеља
Рођен је у Аранђеловцу 1921. године, али јеод раног детињства живео у Чачку где јењегов отац Франческо имао каменорезачку радњу. Прве поуке о обради камена Оскар је добио управо у каменорезачкој радњи свог оца у Циганмали, чувеној у Чачку и околини толико да је и сам војвода Степа Степановић још за живота наручио израду гробнице код Франческа Бербеље. О признатом Франческовом занатском мајсторству говори и краљевски орден Светог Саве V реда добијен 1937. године.
Основну школуи нижу Гимназију Оскар је завршио у Чачку. На одсеку декоративног вајарства Академије примењених уметностиу Београду дипломираоје 1952. године. Након студија је остао да живи у Београду и радикао самостални уметник, али је остао везан за Чачак, првенствено због очеве каменорезачке радионице. Највише се бавио израдом скулптура за јавни простор и фонтана, а вајарска дела, рађена у каменуи најчешће комбинацији камена и стакла, стилски припадају стилизованој фигурацији или асоцијативној апстрактној уметности. Носилац је значајних награда од којих се издваја Награда за животно дело УЛУПУДС-а 1996. године.
Место Оскара Бербеље на уметничкој мапи града изузетно је значајно и потребно га је стално истицати – он је први школовани вајар из Чачка; прва модерна скулптура у нашем граду – фонтана “Девојчица“ некада испред зграде Главне поште његово је дело; аутор је многих биста народних хероја нашег краја (др Драгиша Мишовић, Ратко Митровић, Божо Томић, Сима Сарага, Милица Вучетић …); на конкурсу за споменик палим борцима у Чачку добио је Другу награду; урадио је унутрашње уређење зграде Дома културе и рељеф “Спирала“ (“Пуж“) по коме је зграда препознатљива, а стилизовано решење Дом културе користи и као свој лого; према његовој жељи десет скулптура из заоставштине поклоњено је Уметничкој галерији “Надежда Петровић“ од чега су три постављене у Градском парку.
Од вишеструке је важности да наш град негује сећање на овако значајну породицу као што је то породица Бербеља. И данас се на чачанским кућама, јавним објектима и градском гробљу могу видети уобичајени каменорезачки радови и украси, постаменати за споменике и бисте које су радили познати скулптори, а реализовао их Оскаров отац Франческо (постамент за споменик Степи Степановићу према нацртима Ивана Мештровића, постамент за бисту др Драгише Мишовића према Владети Пиперском и др), до израде Споменика “Четири вере“ на Градском гробљу. Неколико врсних мајстора каменорезачког заната у нашем крају изашло је управо из Франческове радионице. Каменорезачка радња је самостално постојала до краја шездесетих година прошлог века када је постала основ једног дела комуналног предузећа “Градско зеленило“ под називом “Гранит“ (задуженог за разне каменорезачке радове на градском гробљу и друге услуге ове врсте).
Најуспешнији изданак ове породице свакако је био вајар Оскар Бербеља са несумњивим заслугама на пољу креативног оплемењавања слободног простора делима вајарске уметности.
Све ово говори да наш град има обавезу подсећања на његов вишедеценијски успешан скулпторски рад и ангажман на доприносу модерном уређењу јавних градских простора, али и на каменорезачку радионицу Оскаровог оца и целу породицу Бербеља.
_______________________________________________________________________
Неће нико ништа да напише јер су видело мазгоњу на сред слике и још неколико напредњака.
Франческо и Оскар Бербеља су били истакнути и поштовани грађани Чачка и поносни смо што су одабрали да живе међу нама.
За Степин споменик није Мештровић радио нацрте, већ сам војвода, а Франческо га је извео. Гроб за време Другог светског рата и окупације није скрнављен, све до 2012. године, када је са споменика нестала месингана грана са венцем. Накнадно је урађена реплика и постављена на споменик. Мештровић је радио нацрт за постамент споменика Надежди Петровић, а Франческо је био извођач радова. Споменик „четири вере” је пројектовао инжењер Исидор Јањић, а Франческо га је извео. Краљевски орден Светог Саве Бербеља је добио за споменик ослободиоцима Ниша који је урадио заједно са Антуном Аугустинчићем. Франческо је рођен у Италији деведесетих година 19. века, а Први светски рат га је довео у Србију, где је остао до краја живота.