Mlađo, srećan ti rođendan! A sad, gde je mojih 1.000 evra?

Danas je 55. rođendan Mlađanu Dinkiću, bivšem ministru finansija i privrede, čoveku koji nam svima duguje po 1.000 evra od besplatnih akcija. U ime svih nas nesrećnih koji se još nadamo tom novcu, odlučio sam da mu umesto rođendanske čestitke napišem pismo. 

Dragi Mlađo,

Srećan ti rođendan. Želim ti mirnu ruku i naštimovanu gitaru, dobro zdravlje i povoljan kurs. Ne jer si dobar čovek, nego da bi mi vratio pare koje mi duguješ. Prošlo je 12 godina od kako se nadam, a ni traga od onih 1000 evra. Šta se dešava, Mlađo? Zar si me zaboravio? Da nisi nešto ljut na mene? Ljudi mi se smeju, kažu bolje je da verujem u Zemlju ravnu ploču nego u tebe. Ali ja ih ne slušam, Mlađo. Ne znaju oni ono što ja znam. Da si čovek neiskvaren a ne ko onaj kepec Boža Đelić što je hteo te iznabada kad si mu dirao majku. Mlađo, ja bih smeo da se kladim u svih onih hiljadu evra da bi ga ti uspavao, jedino što bi morao da nosiš kostobrane da te ne ugrize za potkolenicu. I jedino, što nemam tih hiljadu evra. Kod tebe su, Mlađo…

Ali nemoj da se nerviraš, znam da nisi ti kriv. Sve je zamesio Labus onomad kad si mu u Nikad izvini zaheftao novu kravatu. Jesi li gledao tu epizodu? Jel da da je dobra?

Nego, ne bih te ja ni cimao da mi nije frka. Deset godina nisam bio na moru, Mlađo. A i hteo bih da se ženim, vreme mi je. Treba mi novac, Mlađo. Nema veze, ne mora ceo hiljadarkan, daj sad pola a drugu polovinu donesi kao poklon kad mi budeš došao na svadbu. A kad si već tamo, možeš i da odsviraš neku svoju pesmu?

Ko laže, taj i krade…

Kad smo kod pesama, rekli su mi ljudi da kad se unazad pusti stvar koju si pisao Kebi čuje se smeh i kao, daćeš nam pare kad se Đorđe David skine s heroina. Ali to sigurno nije istina. Hoćeš da ti kažem kako znam da nas nisi lagao? Tako što ko laže taj i krade, a tebi se po faci vidi da si pošten. Ti nisi od onih što bi uzeli od naroda, od političara koje bi zatekli s rukama u medu. Ti si čovek panja, vole te gde god da dođeš i nisi ko oni neki prevaranti što ih izbacuju iz hotela i blamiraju pred strancima. I opet da se kandiduješ, opet bih glasao za tebe! Kupio si me Mlađo jednom, kupićeš me svaki put. Kupio si me, ali nisi me platio Mlađo.

Još uvek proveravam, svakog dana. Češće sam na šalteru Pošte od one olovke što je vezuju za pult. Mogao bih o tome dramu da napišem, zvala bi se – Čekajući Mlađoa. Ti bi možda mogao da radiš muziku za tu predstavu, pa da podelimo pare posle ili ako baš bude loše i sramno patetično da damo Kikiju Lesendriću da od toga napravi novi album? Šta kažeš, Mlađo?

Je l’ da da je dobra ideja?

Izvor: Bistro      Autor: Dejan Bojović

______________________________________________________________________